- Српска православна црква 31. октобра обележава Светог Луку, односно Лучиндан, празник посвећен апостолу и јеванђелисти, заштитнику лекара и иконописаца. - Истог дана у многим земљама слави се Ноћ вештица, чији су… Цео текст
- Српска православна црква 31. октобра обележава Светог Луку, односно Лучиндан, празник посвећен апостолу и јеванђелисти, заштитнику лекара и иконописаца.
- Истог дана у многим земљама слави се Ноћ вештица, чији су корени у келтском Самхаину и западној традицији Свих светих.
- Халлоwеен је данас углавном маскенбал и забава, док Лучиндан остаје важна крсна слава у Србији.
Српска православна црква 31. октобра обележава Светог апостола и јеванђелисту Луку, познатог и као Лучиндан, док се у бројним земљама широм света истог датума прославља Ноћ вештица, односно Халлоwеен. Иако падају истог дана, ова два празника имају различито историјско порекло, верско значење и обичаје.
Свети апостол и јеванђелиста Лука један је од четворице аутора јеванђеља у Новом завету. Према хришћанском предању, рођен је у Антиохији, био је лекар и сарадник апостола Павла, са којим је путовао и ширио хришћанство. Осим Јеванђеља које носи његово име, приписује му се и ауторство Дела апостолских, књиге Новог завета која описује догађаје у првим годинама хришћанске цркве.
У православној традицији Свети Лука поштује се и као заштитник лекара и иконописаца. Према црквеном предању, бавио се сликарством и насликао прве иконе Пресвете Богородице, као и иконе апостола Петра и Павла. Због тога се сматра једним од зачетника хришћанског иконописа.
Празник Светог Луке у народу је познат као Лучиндан и једна је од честих крсних слава у Србији. Породице које га славе обележавају га у складу са православним обичајима, уз славски колач, жито и свећу. Као и код других крсних слава, централно место заузимају молитва, сећање на светитеља и окупљање породице и пријатеља.
За разлику од Лучиндана, Ноћ вештица, односно Халлоwеен, празник је који се обележава 31. октобра, првенствено у земљама западне традиције, али је током времена постао распрострањен и у другим деловима света.
Његово име потиче од израза "Алл Халлоwс' Еве", што значи вече уочи Свих светих, хришћанског празника који се у западној црквеној традицији обележава 1. новембра. Историјски корени Халлоwеена повезују се и са древним келтским празником Самхаин, којим је обележаван крај жетве и почетак зиме. У оквиру тог празника постојала су веровања повезана са духовима умрлих и границом између света живих и мртвих.
Током средњег века, поједини обичаји повезани са Самхаином постепено су се преплитали са хришћанским обележавањем Свих светих и Душног дана, који се у западној традицији слави 2. новембра. Ипак, историчари указују на то да се савремени Халлоwеен не може свести на један извор, већ је резултат развоја и спајања различитих верских и народних обичаја током више векова.
Данас се Ноћ вештица најчешће обележава маскирањем у различите ликове, украшавањем кућа и јавних простора, резбарењем бундева и организовањем тематских забава. Посебно је распрострањен обичај познат као "трицк-ор-треат", током којег деца, обучена у костиме, обилазе комшијске куће и траже слаткише.
Овај празник посебно је популаран у Сједињеним Америчким Државама, Канади, Ирској и Великој Британији, а захваљујући популарној култури, филмовима, телевизији и друштвеним мрежама, његово обележавање проширило се и на друге земље.
У Србији се Халлоwеен обележава углавном кроз тематске забаве, маскенбале и комерцијалне садржаје, нарочито у већим градовима. За разлику од Лучиндана, нема статус традиционалног православног празника нити заузима значајно место у домаћој верској традицији.
Иако се Свети Лука и Ноћ вештица обележавају истог датума, њихово поклапање резултат је различитих календарских и историјских традиција. Лучиндан је православни празник посвећен хришћанском светитељу, док је Халлоwеен настао кроз преплитање старијих народних обичаја и западне хришћанске традиције, а данас се у великом делу света обележава првенствено као културни и забавни догађај.
