Цене гаса у Европи биће више за готово 60% због смањених испорука ЛНГ, али се очекује постепени пад од 2027. године Понуда нафте биће смањена за 5,2%, а цене сирове нафте Брент требало би да се задрже на високом нивоу… Цео текст
Цене гаса у Европи биће више за готово 60% због смањених испорука ЛНГ, али се очекује постепени пад од 2027. године
Понуда нафте биће смањена за 5,2%, а цене сирове нафте Брент требало би да се задрже на високом нивоу од 92 долара по барелу
Цене енергената на глобалном тржишту порашће ове године за чак 32 одсто, саопштила је Светска банка у свом последњем извештају. Ова ревидирана процена знатно је неповољнија у поређењу са априлским предвиђањима од 24 одсто, а као главни покретачи поскупљења наводе се ескалација сукоба на Блиском истоку и поремећаји у ланцима снабдевања.
У априлском извештају, Светска банка прогнозирала је да ће енергенти ове године поскупети за 24 одсто. Према новим прогнозама, енергенти би у 2027. години требало да појефтине за 11,5 одсто, а банка очекује готово исти процентуални пад и у 2028. години.
Понуда нафте на најнижем нивоу у последње четири деценије
Понуда нафте требало би ове године да се смањи за 5,2 одсто, што би био највећи пад у последње четири деценије, ако се изузме рецесија из 2020. године.
Због смањене производње нафте, цена сирове нафте Брент требало би краткорочно да остане на високом нивоу, уз просечну цену од 92 долара по барелу ове године. Цене би биле још више да се не очекује пад потражње од 2,5 одсто, наводе у Светској банци. Потражња је више опала само током пандемијске 2020. године и 1980. године, у периоду нафтне кризе.
Смањене испоруке течног природног гаса (ЛНГ) требало би, према проценама Светске банке, да подигну цене гаса у Европи за готово 60 одсто ове године.
У 2027. години цене гаса у Европи требало би да се смање за осам одсто, уз и даље ограничено снабдевање. Нормализација тржишта у 2028. години требало би да доведе до пада цена овог енергента на Старом континенту за готово 30 одсто.
Блажи раст цена ђубрива
Према проценама Светске банке, ђубриво би ове године требало да поскупи за 14 одсто, што је упола мање од прогнозе из априлског извештаја.
У 2027. години цене ђубрива требало би да падну за 12,4 одсто и врате се на ниво из 2025. године. Тренд пада требало би да се настави и у 2028. години, када се очекује појефтињење од 8,2 одсто.
Цене прехрамбених сировина требало би ове године да порасту за нешто више од 10 одсто, а у 2027. за нешто више од седам одсто.
У неповољнијем сценарију, који подразумева изузетно снажан феномен Ел Нињо, нове поремећаје у испорукама житарица преко Црног мора, ескалацију сукоба на Блиском истоку и додатна оштећења руске нафтне инфраструктуре, цене хране могле би да буду 12 одсто више од очекиваних, упозорила је Светска банка.
Могућа прехрамбена криза
Такав развој догађаја могао би да изазове прехрамбену кризу сличну оној с почетка 2010-их, када је још око 40 милиона људи запало у екстремно сиромаштво, истичу у Светској банци. Према њиховим проценама, храна би у 2028. години требало да појефтини за 5,2 одсто.
Цене нафте, природног гаса, хране и метала ове године снажно су порасле због низа глобалних шокова, наводи Светска банка. Ситуација би могла додатно да се погорша уколико се сукоб на Блиском истоку интензивира и штета на руској нафтној инфраструктури буде још већа.
"Раст цена енергије и поремећаји у трговини подстичу инфлацију, угрожавају снабдевање храном и успоравају привредни раст“, изјавио је заменик главног економисте Светске банке Ајхан Косе.
Раст цена хране остаје озбиљан ризик:
- Прехрамбене сировине ове године бележе раст од нешто преко 10 одсто.
- За 2027. годину пројектован је додатни раст цена хране од око 7 процената.
- Олакшање би могло уследити у 2028. години уз прогнозирани пад цена од 5,2 одсто.
Рекордан раст цена метала
Метали би ове године могли да поскупе за 25 одсто и достигну рекордне нивое. Алуминијум, бакар и калај могли би да буду скупљи због ограничене понуде и повећане потражње, на коју утичу улагања у обновљиве изворе енергије, електрична возила и центре за обраду података.
Цене племенитих метала требало би ове године да порасту за 40 одсто због повећане потражње за сигурним улагањима у условима геополитичке неизвесности, док се наредне године очекује њихова стабилизација.
