Судбина НИС-а у рукама Вашингтона Студентска листа тражи увид у уговор о продаји НИС-а мађарском МОЛ-у Мађарска очекује да договор са „Гаспромњефтом” буде постигнут пре истека америчке лиценце. Србија је са МОЛ-ом већ… Цео текст
Судбина НИС-а у рукама Вашингтона
Студентска листа тражи увид у уговор о продаји НИС-а мађарском МОЛ-у
Мађарска очекује да договор са „Гаспромњефтом” буде постигнут пре истека америчке лиценце. Србија је са МОЛ-ом већ договорила повећање свог власничког удела и заштиту рада рафинерије у Панчеву, док Студентска листа тражи увид у купопродајну документацију, услове трансакције и план за обезбеђивање снабдевања у случају неуспеха преговора
Илустрација - ФОТО (НИС)
Четвртак, 05.11.2026. у 00:01 Политика онлајн
БЕОГРАД – Преговори о продаји већинског руског удела у Нафтној индустрији Србије (НИС) мађарској компанији МОЛ могли би да буду окончани до 11. децембра, када истиче важење америчке лиценце која НИС-у омогућава наставак пословања упркос санкцијама Вашингтона. Тај датум представља рок до којег српска, руска и мађарска страна настоје да постигну коначан договор, али ће реализација купопродаје зависити од одобрења америчког Министарства финансија.
Министарка спољних послова Мађарске Анита Орбан изјавила је у интервјуу за мађарски портал „Телекс” да постоји јасна намера свих учесника да преговоре приведу крају пре истека америчке дозволе.
„Према мојим информацијама, постоји снажна намера свих страна – српске, руске и мађарске – да се ова трансакција заврши до 11. децембра”, рекла је Орбан.
Она није желела да износи појединости о пословним преговорима, али је потврдила да Будимпешта очекује њихов завршетак у наредних нешто више од месец дана.
Уколико договор буде постигнут и добије неопходна регулаторна одобрења, МОЛ би преузео 56,15 одсто акција НИС-а од руског „Гаспромњефта”, чиме би се отворила могућност за трајно решавање санкционог статуса највеће нафтне компаније у Србији.
Вашингтон одлучује о судбини трансакције
Иако су Москва и Будимпешта заинтересоване за окончање преговора, потписивање купопродајног уговора не би само по себи значило и завршетак поступка.
Коначну сагласност мора да изда Канцеларија за контролу стране имовине америчког Министарства финансија (ОФАК), која је НИС ставила под санкције због већинског руског власништва.
Посебну неизвесност представља чињеница да не постоји прописани рок у којем је ОФАК обавезан да одлучи о одобравању купопродајног уговора. То значи да би, чак и у случају договора МОЛ-а и „Гаспромњефта” до 11. децембра, окончање трансакције могло да зависи од трајања америчке регулаторне процедуре.
ОФАК је 30. октобра издао нову оперативну лиценцу НИС-у, са важењем до 11. децембра. Њоме је омогућен наставак пословних активности компаније, укључујући рад рафинерије нафте у Панчеву, увоз сирове нафте, извршавање уговора, финансијске трансакције и одржавање постројења.
Тиме је спречен непосредан прекид пословања компаније која има кључну улогу у снабдевању српског тржишта нафтним дериватима.
Америчке власти су и раније издавале временски ограничене дозволе како би се избегли поремећаји у снабдевању, док су истовремено вођени преговори о промени власничке структуре.
Дугорочно решавање санкционог статуса НИС-а повезано је са изласком руског капитала из компаније, што је и основни разлог преговора о продаји већинског пакета акција.
МОЛ жели снажнију позицију на регионалном енергетском тржишту
За Мађарску куповина НИС-а не представља искључиво проширење пословања националне нафтне компаније, већ и део шире стратегије јачања положаја Будимпеште у енергетском сектору средње и југоисточне Европе.
Анита Орбан оценила је да би преузимање НИС-а могло да ојача преговарачку позицију МОЛ-а према хрватском Јадранском нафтоводу (ЈАНАФ), преко којег се сирова нафта допрема до рафинерије у Панчеву.
Мађарска настоји да постане једно од главних регионалних чворишта за транспорт и дистрибуцију нафте и природног гаса, користећи постојећу инфраструктуру, складишне капацитете и повезаност са суседним државама.
Додатни разлог за убрзавање енергетског прилагођавања представља истек привременог америчког изузећа, које Мађарској омогућава наставак увоза руске нафте од „Лукоила” и „Росњефта” без одређених казнених мера. То изузеће важи до 21. новембра.
Према речима мађарске министарке, МОЛ већ ради на технолошком прилагођавању својих рафинерија како би могао да прерађује нафту која није руског порекла, а која би стизала алтернативним правцима, укључујући ЈАНАФ.
Истовремено, Европска унија планира постепено укидање увоза руског природног гаса до јесени 2027. године, због чега Будимпешта настоји да обезбеди нове правце снабдевања.
Србија уговорила повећање власништва и гаранције за рафинерију
Влада Србије и МОЛ потписали су 16. јуна акционарски споразум којим су утврђени принципи будућег управљања Нафтном индустријом Србије у случају да мађарска компанија успешно преузме већински пакет акција.
Према том споразуму, Србија би купила додатних пет одсто акција НИС-а и повећала свој власнички удео на приближно 35 одсто.
Преласком прага од једне трећине власништва држава би стекла снажнију позицију у одлучивању о питањима за која је потребна квалификована већина акционара.
Уговор предвиђа и обавезу очувања производње у рафинерији у Панчеву, која би најмање наредних десет година требало да ради у капацитету упоредивом са периодом пре увођења америчких санкција.
Споразумом су предвиђене и гаранције за наставак пословања зависних друштава, укључујући „Петрохемију”, као и већи утицај представника Србије у управљачким органима НИС-а.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић раније је истакла да споразум представља механизам заштите енергетских интереса Србије, али да његова примена зависи од коначног договора МОЛ-а и руског власника, као и од америчког одобрења.
Председник и генерални директор МОЛ групе Жолт Хернади такође је приликом потписивања споразума нагласио да договор са Србијом не означава завршетак поступка продаје, већ утврђује правила будућег управљања компанијом уколико трансакција буде успешно окончана.
Студентска листа тражи увид у цену, уговоре и власничку структуру
Питање продаје НИС-а нашло се и међу темама којима су се представници Студентске листе бавили на конференцији за новинаре, захтевајући прибављање и анализу документације о планираној продаји руског удела мађарском МОЛ-у.
Према ставу Студентске листе, неопходно је утврдити кључне комерцијалне услове купопродајног уговора, укључујући цену, начин плаћања и будућу структуру власништва.
Посебну пажњу, како су навели, треба посветити могућем учешћу компаније АДНОК из Уједињених Арапских Емирата, која се помиње као потенцијални партнер МОЛ-а у овој трансакцији.
Студентска листа тражи и анализу акционарског споразума између Владе Србије и МОЛ-а, са посебним освртом на права и обавезе Србије као мањинског акционара.
Међу питањима која сматрају важним налазе се и обавезе будућег већинског власника према рафинерији у Панчеву, „Петрохемији” и запосленима, као и гаранције за наставак производње и стабилно пословање компаније.
Представници Студентске листе сматрају да је неопходно успоставити непосредну комуникацију са америчким Министарством финансија и ОФАК-ом како би се прецизно утврдили услови за трајно решавање санкционог статуса НИС-а.
Циљ таквих разговора, према њиховом објашњењу, јесте да се разјасне поступак одлучивања, временски оквир потребан за издавање одобрења и могућност да се промена власништва спроведе без угрожавања снабдевања Србије нафтом и нафтним дериватима.
Резервни план у случају неуспеха преговора
Студентска листа указала је и на потребу припреме посебног плана за случај да продаја НИС-а не буде завршена у предвиђеном року или да америчке власти одлуче да не продуже важење оперативне лиценце.
Такав план, према њиховом предлогу, морао би да обухвати алтернативне правце увоза сирове нафте и нафтних деривата, расположивост државних резерви, капацитете транспортне инфраструктуре, услове за наставак рада панчевачке рафинерије и мере којима би се обезбедило редовно снабдевање домаћег тржишта.
Посебан значај има питање увоза сирове нафте, с обзиром на то да се рафинерија у Панчеву у великој мери ослања на снабдевање преко Јадранског нафтовода.
Евентуално обустављање транспорта или прекид важности америчких дозвола могао би да захтева додатне интервенције државе како би се спречили поремећаји на тржишту горива.
Санкције уведене у јануару 2025. године
Америчко Министарство финансија ставило је НИС на листу санкционисаних субјеката 10. јануара 2025. године, у оквиру мера усмерених против руског енергетског сектора.
Вашингтон је те санкције образложио настојањем да се ограниче приходи Русије од енергетике и могућности финансирања рата у Украјини.
НИС је санкцијама обухваћен због већинског руског власништва, иако компанија послује у Србији и има изузетан значај за домаће снабдевање нафтом и нафтним дериватима.
Пуна примена санкција започела је 9. октобра 2025. године, након више одлагања, а последице ограничења осетиле су се и у раду рафинерије у Панчеву, која је крајем те године привремено обуставила производњу услед прекида снабдевања сировом нафтом.
Каснијим издавањем посебних америчких дозвола омогућен је наставак пословања НИС-а, док су разговори о продаји руског удела мађарском МОЛ-у настављени.
Најновија дозвола важи до 11. децембра, што тај датум чини важним и за ток преговора и за планирање снабдевања српског тржишта у наредном периоду.
Упркос постојању акционарског споразума између Србије и МОЛ-а и исказаној намери учесника да преговоре окончају до тог рока, цена купопродаје још није јавно саопштена, а остаје отворено и питање евентуалног учешћа других инвеститора.
За Србију су од посебног значаја услови под којима би нови власник управљао НИС-ом, очување производње у Панчеву и могућност да држава са приближно 35 одсто акција непосредно утиче на стратешке одлуке компаније.
Завршетак продаје зависиће од договора МОЛ-а и „Гаспромњефта”, али и од одлуке Вашингтона, без чије сагласности промена власништва не може бити спроведена у планираном облику.
Коментар успешно додат!
Ваш коментар ће бити видљив чим га администратор одобри.
