Студентска листа (СЛ) је одржала конференцију за медије на којој је углавном било речи о Алта банци и енергетици. Позвали су министарку рударства и енергетике Дубравку Ђедовић Хандановић и актуелно руководство… Цео текст
Студентска листа (СЛ) је одржала конференцију за медије на којој је углавном било речи о Алта банци и енергетици. Позвали су министарку рударства и енергетике Дубравку Ђедовић Хандановић и актуелно руководство Електропривреде Србије (ЕПС) да преузму одговорност за тренутно стање у овом предузећу.
На конференцији су говорили економски експерт Емир Зилџовић, професор Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду Стеван Цветићанин и професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду Дејан Радивојевић, али нису изнели неке нове информације или увид у ситуацији
Зилџовић је оценио да су проблеми у пословању Алта банке настали у дужем временском периоду, да је неопходно да истрага буде свеобухватна, и да се утврди ко је све учествовао у настанку и прикривању проблема.
Истакао је да је важно испитати на који начин су руководиоци државних предузећа донели одлуку да средства тих предузећа држе баш у тој банци, иако је била девета по величини у Србији.
Указао је и на одговорност руководства Народне банке Србије, чији је задатак да контролише ликвидност свих банака.
„Изгледа да је директна контрола заказала. Како је могуће да банка која је имала више од десет пута више готовине у својим трезорима у односу на остале банке није била предмет адекватне контроле?“, упитао је Зилџовић.
Истрага би, каже, требало да обухвати и околности под којима је НБС дозволила Алта банци да преузме ЈУБМЕС банку, што је оценио као неуобичајен случај у међународној банкарској пракси, јер је реч о ситуацији у којој је мењачница преузела банку.
„Надамо се да ће Агенција за осигурање депозита одабрати независног повереник,а професионалног стечајног управника који ће на независан и објективан начин у интересу свих грађана водити стечајни поступак“, рекао је Зилџовић.
Оценио је да је за грађане важније питање квалитета активе Поштанске штедионице и начина на који се њоме управља последњих неколико година, јер ће ти фактори одредити да ли ће банка бити у стању да несметано настави пословање.
Зилџовић је позвао грађане да остану смирени, аналитичаре да не шире панику и непроверене информације, а надлежне институције да сачувају финансијску стабилност.
О ЕПС-у је говорио Стеван Цветићанин.
Он је затражио испитивање пословања ЕПС-а, уз оцену да је неопходно утврдити стварно стање електроенергетског система и сигурност снабдевања електричном енергијом.
Електроенергетски систем Србије суочава се са озбиљним изазовима, због застарелости производних капацитета и велике зависности од термоелектрана. Низак водостај река ове године додатно је отежао ситуацију.
„Да ли ЕПС располаже довољним финансијским средствима за стабилно пословање и обезбеђивање потребних електричне енергије? Јавност има право да зна у каквом је стању једно од најважнијих предузећа у земљи, какви су ризици за снабдевање електричном енергијом и да ли постоје реалне могућности за појаву додатних трошкова и евентуалних рестрикција електричне енергије“, рекао је Цветићанин.
Позвао је тренутно руководство ЕПС-а и министарку рударства и енергетике да у јавност изађу са информацијима какво је право стање електрана у Србији.
Отворио је и питање приоритета у расподели државног новца, наводећи да је неопходно преиспитати како је могуће да је бивша власт, суочена са изазовима у енергетском сектору, приоритет давала пројектима попут Националног стадиона.
Према сазнањима Студентске листе ребалансом буџета предвиђена су додатна средства за обезбеђивање енергетских потреба конзумената. Цветићанин је поставио питање бившој влади да ли ће та средства бити довољна и да ли ће омогућити сигурно снабдевање електричном енергијом до краја грејне сезоне.
Дејан Радивојевић говорио је о акцизама на гориво, гасном аранжману Србије и Русије и ситуацији у Нафтној индустрији Србије (НИС).
Подсетио је да је претходни дугорочни гасни аранжман Србије и Русије истекао крајем маја 2025. године, након чега је уследило неколико краткорочних продужења. Краткорочна продужења нису добра опција, према његовим речима циљ треба да буде вишегодишњи договор. Додао је да треба размислити о алтернативним начинима снабдевања гасом.
Говорећи о НИС-у, Радивојевић је подсетио да је ОФАЦ продужио лиценцу која се односи на компанију, али да то не значи укидање санкција, те да би у наредном периоду требало разјаснити детаље евентуалне трансакције и будућих власничких односа у НИС-у.
Право новинарство кошта, а ми нећемо да нас купе тајкуни и корпорације. Подржите нас једнократном или месечном донацијом. Време за то је сада!
