Економски стручњак и кандидат „Студентске листе – Студенти побеђују“ Емир Зилџовић изјавио је данас да проблеми у Алта банци нису настали преко ноћи и изразио уверење да ће истражни органи у потпуности испитати њено… Цео текст
Економски стручњак и кандидат „Студентске листе – Студенти побеђују“ Емир Зилџовић изјавио је данас да проблеми у Алта банци нису настали преко ноћи и изразио уверење да ће истражни органи у потпуности испитати њено пословање и разлоге због којих је та банка доспела у стечај.
Он је позвао надлежне институције да предузму све мере како би се очувала финансијска стабилност, грађане да остану смирени, а аналитичаре да не шире бомбастичне и непроверене информације ради добијања публицитета и изазивања панике.
„Проблеми у пословању у Алта банци нису настали преко ноћи. Незаконито подизање готово 400 милиона евра из трезора, 10 пута бржи раст активе у односу на просек банкарског тржишта, један од највећих удела непокривених кредита међу банкарским сектором у Србији и одобравање више од 90 милиона евра кредита повезаним лицима – за то је било потребно време“, казао је он на конференцији за новинаре.
Истакао је да су многи учествовали у прикривању проблема у Алта банци.
„Верујемо да је број лица укључен у то много већи од три особе, јер по природи њиховог посла и задужења више људи је морало да зна за стање рачуна и новца у трезорима. Врло је важно установити и како су директори државних предузећа одлучили да држе свој новац у банци која је била девета по величини на тржишту Србије“, рекао је кандидат Студентске листе.
Зилџовић је истакао да је задатак гувернерке Народне банке Србије и осталих руководилаца да контролишу ликвидност сваке банке, те да по закону то морају да чине индиректно, на дневном нивоу посматрајући извештаје о ликвидности, али и директно, одласком у банку.
„Нама делује да је та директна контрола заказала у овом случају. Како је могуће да нека банка која има 10 пута више готовине у својим трезорима у односу на остале банке, сразмерно својој величини, није била предмет интезивне, директне контроле“, запитао се он.
Сматра да је важно испитати и друге ствари које су у вези са пословањем Алта банке.
„Важно је испитати како је НБС банка дозволила групацији Алта да преузме Јубмес банку 2019. године, јер је то незабележен пример у свету где је група мењачница преузела банку“, казао је Зилџовић.
Указао је да је важно знати и како су чланови УО Алта банке одабрани, по којим критеријумима, како је новац у последњих седам-осам година од оснивања банке уношен, да ли су поштована сва правила у спречавању прања новца, као и утврдити како је новац изношен, у периоду од оснивања банке.
„Надамо се да ће истрага која ће бити спроведена бити свеобухватна и одговорити на ова питања. Надамо се и да ће тужилаштво размотрити могућност да се стечајна маса надокнади и из имовине власника. За ово је неопходно да буде доказана кривична одговорност, у шта ми чврсто верујемо“, рекао је Зилџовић.
Представници Студентске листе очекују да ће Агенција за осигурање депозита одабрати независног повереника, професионалног стечајног управника, који ће на независан и објективан начи, у интересу свих грађана, водити стечајни поступак како би се максимизирао износ средстава који ће бити прикупљен из стечајне масе.
Подсетио је и на проблем у Поштанској штедионици која је 2. новембра поднела захтев НБС за помоћ око управљања ликвидношћу.
„Сам овај захтев је уобичајен у ситуацијама када дође до повећане неизвесности на тржишту. Ту нема ничега неуобоичајеног што се не дешава и на другим развијеним тржиштима, али оно што је важно за грађане је какав је квалитет стварне активе и какво је управљање било Поштанском штедионицом у последњем периоду, јер то ће одредити да ли ће та банка наставити са функционисањем на дуги рок“, казао је Зилџовић.
Он је истакао како је важно да НБС професионално уради ревизију потфеља те банке и да јавност у што краћем року обавести о будућности банке.
„Одлазећи режим је показао да је, преко блиских људи, спреман да угрози читав финансијски систем, да доведе до проблема нестручним управљањем банкама, које имају активу већу од седам милијарди евра. То се прелива на премију ризика. Сви ми плаћамо веће каматне стопе када се задржујемо и поред тога јавна предузећа ће изгубити одређени износ новца због стечаја Алта банке“, казао је Зилџовић.
Бета