Од почетка 2026. осам жена је убијено на Косову, а починиоци су најчешће партнери или бивши партнери. То значи да је у просјеку сваких пет седмица убијена по једна жена.
Посљедње убиство, Арлинде Зекај у Витомирици, Пећ, 25. октобра, поново је отворило јавну расправу о реакцији институција на насиље у породици и дјелотворности механизама заштите.
Три дана прије убиства, Зекај се жалила главном тужиоцу у Пећи на начин на који институције поступају у њеном случају и упозорила да јој је живот у опасности.
Аррита Резниqи из Косовског правног института (КЛИ) каже да, када жена затражи помоћ и упозори да је у опасности, институције морају одмах реаговати и подузети конкретне мјере.
"Пријем изјаве, евидентирање случаја или просљеђивање докумената нису довољни да би се сматрало да је ова обавеза испуњена", каже Резниqи.
Процјена ризика, наглашава она, требала би се понављати током цијелог поступка, посебно када се појаве нове пријетње или се околности промијене.
Зекај је жељела да се врати у свој дом, у складу са судском одлуком којом јој је признато право на заједничко кориштење те куће с бившим супругом.
Основно тужилаштво у Пећи дан након убиства саопћило је да јој је бивши супруг пријетио те да је, након саслушања обје стране, задржан у притвору, а Зекај се вратила кући, гдје је живио и њен син.
Међутим, само неколико минута након њеног повратка, Зекај је, како се сумња, насмрт претукао дјевер. Хронологија коју је објавило Тужилаштво не појашњава да ли је процијењен ризик који су представљали други чланови породице и које су мјере подузете како би се осигурала њена сигурност након повратка.
Осумњичени за убиство и даље је у бјекству, док је Основно тужилаштво у Пећи затражило одређивање притвора за бившег супруга због "непоштивања суда", односно због кршења налога којим му је забрањено физичко или психичко насиље над Зекај.
Резниqи каже да, када је ризик препознатљив, али се не подузму заштитне мјере, посљедице могу бити озбиљне.
"Потцјењивање пријетњи, третирање насиља као приватних спорова, непотпуне истраге и изостанак реакције на кршење мјера могу жртву оставити изложену ескалацији насиља", каже она.
Након убиства Зекај, главни државни тужилац затражио је детаљан извјештај како би се разјаснило да ли је било пропуста и одговорности на институционалном или појединачном нивоу.
Међутим, Резниqи наглашава да одговорност не би смјела остати само на јавним изјавама, већ би требало испитати поступке сваког укљученог службеника.
"Култура некажњивости институционалних службеника мора престати", каже Резниqи.
Ранији пропусти
Питања о реакцији државе на насиље у породици нису нова. У марту 2023. године, Уставни суд утврдио је да је држава прекршила право на живот Себахате Морине, коју је њен бивши супруг убио 2021. године.
У аугусту исте године, Амнестy Интернатионал извијестио је да се жене које покушавају побјећи из насилних веза на Косову суочавају с несигурношћу и недостатком државне подршке за самосталан живот, због чега су неке од њих присиљене вратити се у насилне ситуације, наводи се у извјештају.
У извјештају је изражена и забринутост због начина на који институције поступају у случајевима насиља, укључујући његово умањивање и недјелотворну примјену заштитних мјера.
Косово је 2023. године измијенило законодавство како би се приоритет дао истрази и кривичном гоњењу у случајевима насиља у породици.
У међувремену, у децембру 2024. године, почео је с радом систем електронског надзора за праћење особа којима судови изрекну заштитне мјере. Међутим, употреба овог система и даље је ограничена.
За социологињу Дхурату Проксхи, проблем није само у примјени закона, већ и у начину на који се насиље над женама разумије и третира у друштву и институцијама.
"Број убистава показује да су начини на које институције спречавају убиства невидљиви. Институције, тачније, дјелују након самог чина, након што се убиства већ догоде", каже Проксхи.
Према њеним ријечима, психичко насиље, пријетње и случајеви с блажим физичким посљедицама често се умањују, док захтјеви за додатним доказима могу ометати озбиљно разматрање случајева.
Проксхи наглашава да су институционални службеници дио истог друштва и да патријархалне норме могу утјецати на начин на који поступају у случајевима насиља над женама. Она позива на ангажирање специјализираног особља које насиље неће третирати као приватну ствар и које ће наставити пратити случајеве чак и када жртва повуче пријаву.
Резниqи каже да је, иако је правни оквир унапријеђен, његова примјена и даље изазов. Потребне су документиране процјене ризика, хитна координација у случајевима високог ризика и јасно утврђене одговорности за провођење заштитних мјера.
Према ријечима Резниqи, када се утврди немар у извршавању дужности, требало би размотрити дисциплинску одговорност, а када су испуњени законски услови, и кривичну одговорност.
У писму упућеном институцијама три дана прије убиства, Зекај је затражила хитне мјере против службеника који, према њеним ријечима, нису испунили своје дужности, као и хитно провођење судске одлуке која се односи на кућу.
"Надам се да неће доћи дан када ћете ви и одговорне институције бити присиљени полагати рачуне тек након што ми живот буде одузет. Сада разумијем зашто има толико убистава!", написала је.
Како се може унаприједити заштита жена?
Дан након убиства Зекај, Скупштина је усвојила резолуцију којом се тражи парламентарна истрага о одговорности у случају Зекај, као и хитно преиспитивање, у року од 72 сата, активних случајева насиља у породици с високим ризиком.
Поред мјера на које се позива резолуција, искуства других земаља показују како се заштита жена може унаприједити у пракси.
Ниједан систем на свијету није у потпуности искоријенио фемицид. Искуства Шпаније и Аустралије показују неке од начина на које институције могу унаприједити свој одговор на насиље над женама: процјеном ризика, координацијом институција и преиспитивањем случајева смрти повезаних с насиљем у породици. Ипак, фемициди се и даље догађају у обје земље.
У Шпанији је број жена које су убили партнери или бивши партнери смањен са 659 у периоду од 2003. до 2012. године на 526 у периоду од 2013. до 2022. године, према подацима Министарства унутрашњих послова.
Насиље над женама
Какви ожиљци остају након насиља? Како породице и жртве насиља настављају даље са животима заувијек обиљеженим траумом?
Упркос Истанбулској конвенцији и законским оквирима родно условљено насиље је и даље свеприсутно у земљама Западног Балкана.
У "Испричај ми" пронађите приче оних који су преживјели родно засновано насиље, као и свједочења породица жена којих више нема.
Сазнајте и како пријавити насиље у Босни и Херцеговини, Србији, Хрватској, Црној Гори, Косову и Сјеверној Македонији.
Иако није познато која је конкретна мјера утјецала на ово смањење, земља је 2004. године усвојила свеобухватан закон против родно заснованог насиља и успоставила специјализиране судове за поступање у случајевима насиља над женама, чиме је омогућена координиранија реакција у кривичним поступцима и повезаним породичним предметима.
Касније је успостављен полицијски систем ВиоГéн, који процјењује ризик од понављања насиља и помаже у одређивању заштитних мјера. Систем такођер омогућава размјену информација између укључених институција. Шпанија прикупља и анализира податке о убиствима како би утврдила понављајуће факторе ризика и унаприједила институционалну реакцију.
У Аустралији, други механизам има за циљ утврђивање институционалних пропуста. У појединим савезним државама и територијама дјелују тимови који преиспитују смртне случајеве повезане с насиљем у породици, анализирају претходне пријаве и реакције институција те дају препоруке за спречавање нових случајева.
Напримјер, у савезној држави Нови Јужни Велс такав тим основан је 2010. године, док је годину дана касније успостављена национална мрежа која окупља специјализиране тимове за преиспитивање смртних случајева у контексту насиља у породици и омогућава размјену података, налаза и препорука међу њима.
Тимови испитују околности смрти и хисторију насиља која јој је претходила како би препознали знакове опасности и могућности за интервенцију. Анализирају које су информације институције имале, како су реаговале на претходне пријаве и гдје је могло доћи до пропуста у пружању услуга. Упоређујући и међусобно случајеве, тимови препознају обрасце који се понављају и дају препоруке за унапређење институционалног одговора.
Искуства Шпаније и Аустралије показују да се заштита не завршава пријављивањем насиља. Потребно је да институције процјењују ризик, размјењују информације и уче из претходних случајева, укључујући и испитивање онога што је пошло по злу када је жена убијена.
На Косову се насиље у породици може пријавити на броју 0800 19 999.
Телефонска линија за адвокате жртава је 0800 11 112.
Сигурне куће постоје у готово свим регионима и оне су отворене за све етничке заједнице које живе на Косову. Неке од сигурних кућа налазе се у општинама Ђаковица, Пећ, Ново Брдо и Зубин Поток.
СОС линије сигурних кућа су 0800 800 01 и 0800 21 000.
Мрежа жена Косова је мрежа женских група и организација из различитих дијелова Косова, а има 190 чланица међу којима су и оне које нуде бесплатну правну помоћ и савјетовалиште.
Број полиције је 192.