Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

Медији

Штампа: Демократски експеримент или јасан план?

2 медија · 2 текста · 1 изворни Истражи мрежу
Фото из чланка: РТЦГ
Преглед вести

Хронологија

  1. 27. окт
    Deutsche Welle (отвара се у новом прозору)
    Izvinjenje na javnom servisu i upad u Informer: Šta čeka srpske medije posle Vučića?
    Neke stvari se brzo menjaju. Ni 24 sata nakon što se doznalo da je Studentska lista na izborima u Srbiji ubedljivo pobedila do sada svemoćnu Srpsku naprednu stranku, dnevnik javnog servisa počeo je priznanjem voditelja.… Цео текст

    Neke stvari se brzo menjaju. Ni 24 sata nakon što se doznalo da je Studentska lista na izborima u Srbiji ubedljivo pobedila do sada svemoćnu Srpsku naprednu stranku, dnevnik javnog servisa počeo je priznanjem voditelja.

    „Prećutkivalo se, žmurilo na jedno oko, jednostrano informisalo, nekritički izveštavalo, nisu se postavljala prava pitanja ili pitanja nisu postavljana uopšte. I zbog toga gledaocima dugujemo izvinjenje“, rekao je voditelj Goran Eror.

    Reč je o Radio-televiziji Vojvodine (RTV), no emisija se emituje i na Radio-televiziji Srbije (RTS).

    Eror i neke kolege godinama su vodili borbu unutar sistema, ali sa malo uspeha. No, sada je glavni urednik podneo ostavku pod pritiskom sindikata. Slično traži i veliki broj zaposlenih na RTS-u. Taj veći javni servis, koji je godinama ignorisao kritike na račun vlasti, od ponedeljka je samo donekle promenio ton.

    Nekoliko sati kasnije, u ponedeljak uveče, grupa kivnih građana upala je u televiziju Informer, koja važi za špic koplja odlazećih vlasti. Navodno su uništili opremu i na neko vreme prekinuli program. „Hteli su da me ubiju“, zavapio je glavni urednik Dragan J. Vučićević.

    Informer godinama predvodi veliki broj tabloidnih medija koji su sve kritičare vlasti žigosali kao „izdajnike“, „teroriste“ i „ustaše“.

    Tako izgleda sleganje tla posle zemljotresa od nedelje i poraza sveprisutnog Aleksandra Vučića, čoveka koji je u poslednje vreme maltene više bio na ekranima nego što nije.

    Studentska lista, sastavljena od profesora, aktivista i umetnika, imaće po svemu sudeći 141 mesto u parlamentu od 250 stolica, naspram 103 za Vučićevu Srpsku naprednu stranku. To liči na bumerang koji se vratio propagandnoj mašineriji – ljudima je dozlogrdilo.

    Medijska mašinerija u službi vlasti

    Kritičari su godinama ukazivali na korupciju, nepotizam, sprege države i organizovanog kriminala, ali uvek iznova i na to da Vučićeva dominacija počiva na medijskoj mašineriji koja ga u stopu prati.

    Poslednjih godina se u proseku „obraćao“ više od jednom dnevno – na dugim konferencijama za štampu ili u emisijama uživo. Skupove njegove stranke prenosilo je i po četrdesetak nacionalnih i kablovskih televizija odjednom.

    Prema računici Biroa za društvena istraživanja, samo poslednjih sedmica kampanje Vučić je na pet televizija s nacionalnom frekvencijom predstavljen pozitivno u 96 odsto vremena koje mu je posvećeno, dok je Studentska lista u 95 odsto slučajeva predstavljana negativno.

    Mnogi građani su zato kivni i nestrpljivi. „Očekujem prvo da se smire strasti jer je veliko nezadovoljstvo građana prema medijima koji su bili propagandisti vlasti i govora mržnje, a ne novinari“, kaže Aleksandra Krstić, koja predaje medijske sisteme na beogradskom Fakultetu političkih nauka.

    „Upadom u bilo koji medij se ne rešava ništa. Regulatorno telo za elektronske medije treba da pokrene incijativu za oduzimanje dozvole za rad. To je jedini put“, dodaje ona za DW.

    Ovog utorka udruženja novinara tražila su da se Informeru oduzme dozvola. No, REM je godinama prožet ljudima koji su bili odani vlastima. Ni danas nema funkcionalnu većinu, ali to će se promeniti s novim sazivom Skupštine.

    Telekom i novac za podobne

    Kritičari podsećaju da je kičma propagandne mašine i dalje državni Telekom. On je tokom godina uložio preko dve milijarde evra u kupovinu manjih ponuđača kablovske televizije i na prava na sportske prenose koji privlače publiku. Ali i na direktno finansiranje više od deset televizija bliskih vlastima.

    Nedavno je portugalski fond Alpak kapital – vlasnik Juronjuza – otkupio neke od poslednjih kritičkih medija u Srbiji. Usledile su smene urednika i pritisci na novinare da otupe kritiku pred same izbore.

    Sada bi tome mogao da dođe kraj. U programu Studentske liste stoji da državni Telekom „ne sme da bude vlasnik televizije, radija ni portala koji proizvode informativni program“. Takođe, da televizije koje informišu građane moraju biti prisutne kod svih kablovskih operatera.

    „Naša nada je da odgovaraju oni koji su zloupotrebili medije za propagandu i oni koji su to plaćali novcem građana“, kaže Stevan Ristić, direktor nedeljnika „Vreme“ i predsednik Asocijacije medija, velikog udruženja izdavača.

    „Dalje, da ne bude više povlašćenih medija što će iščistiti scenu i ostaviti nezavisne medije konačno u situaciji da žive na slobodnom tržištu gde se novac od oglasa pošteno zarađuje umesto da se oglasi usmeravaju podobnima. Naprosto, poštovanje zakona“, kaže Ristić za DW.

    „Izvinjenja nisu dovoljna“

    Studenti obećavaju smene na javnim servisima i transparentne mehanizme za izbor novih urednika. Neki ljudi iznutra ipak su skeptični.

    „Manje je reč o ljudima, a više o konstrukciji javnog servisa i apetitima političara u Srbiji“, kaže nam jedan od urednika, koji je hteo da ostane anoniman.

    „RTS i RTV moraju da se finansiraju samo od pretplate pre svega. Pa i tako, pre ili kasnije, dođe na vlast neko željan kontrole medija i mehanizmi popuste. Osim što možda nećemo više imati tako medijski nezajažljivog predsednika kakav je bio Vučić“, dodaje.

    Profesorka Krstić vraća priču na regulatorno telo koje pokreće izbor Upravnog odbora RTS-a – starom je ionako istekao mandat – a dalje se onda biraju urednici programa.

    „Izvinjenja nisu dovoljna. Očekujem duboke reforme i to vrlo brzo. Da konačno građani dobiju javni servis kakav zaslužuju umesto državne televizije koja zloupotrebljava prostor. Ko god da je na vlasti, ne sme dobiti RTS kao svoju igračku“, kaže ona.

    U Vučićevoj eri mediji pod njegovom kontrolom postajali su sve radikalniji. Osim demonizovanja kritičara, ton im je mahom bio proruski i protiv Evropske unije i Zapada, koji je i Vučić optužio za „obojenu revoluciju“. I to iako je Srbija zvanično kandidat za članstvo u EU.

    No, sleganje tla moglo bi da potraje. Neki tabloidni portali već su promenili ploču. Ali sveža „vest“ na portalu Informera glasi: dok su „podivljali jurišnici i ekstremističke bande napadali novinare“, bivši predsednik Vučić pokazuje kako izgleda „pristojna Srbija“. Ispod je Vučićev video sa Instagrama na kojem mazi svoje pse.

    Baš kao da nedelja nije postojala i da autoritarni vođa nije doživeo fijasko.

  2. 27. окт
    RTCG (отвара се у новом прозору)
    Штампа: Демократски експеримент или јасан план?
    - Хроника - Колумне - Радио - Издвајамо - Емисије - Документарни програм - Поп топ - Еуропулс - Зрно по зрно - Радио ординација - Културна панорама - Зелена прича - Еполета - +382 - Спона - Свијет једнаких шанси -… Цео текст

    - Хроника

    - Колумне

    -

    Радио

    - Издвајамо

    -

    Емисије

    - Документарни програм

    - Поп топ

    - Еуропулс

    - Зрно по зрно

    - Радио ординација

    - Културна панорама

    - Зелена прича

    - Еполета

    - +382

    - Спона

    - Свијет једнаких шанси

    - Матица

    - Живот по мјери човјека

    - Линк

    - Изокренути свијет

    - Корацима младих

    - Моја професија је...

    - Спортски програм

    - Културно-умјетнички програм

    - Музички програм

    - Корацима прошлости

    - Научно-образовни програм

    - Програмска шема

    - Трофеј Радија Црне Горе

    - Фреквенције

    - Радио драма

    27. 10. 2026. 12:50

    Штампа: Демократски експеримент или јасан план?

    Зидојче Цајтуг (СЗ) доноси текст под насловом: „Вучић је отишао".

    „Без обзира на то како ће влада у Србији у цјелини бити састављена, пред њом је огроман задатак: брзо и дјелотворно сузбити свеприсутну корупцију и дјеловање мафијашких група, али и разградити клијентелистичку државу у којој је чак и посљедњи директор школе морао да буде члан владајуће странке; у којој су државни медији, као и приватне телевизије у власништву олигарха, били само продужена рука Вучића, а исто је важило и за тужилаштво, полицију, обавјештајну службу и судове, све до Уставног суда.

    Ко вјерује да студентска листа нема програм, вара се. Тај документ, наиме, обухвата више од 50 густо куцаних страница. А европским партнерима Србије неће се допасти баш све што у њему пише".

    У листу Ханделсблат може да се прочита чланак под насловом „Обрачун са аутократом":

    „Студентска листа сада жели да формира експертску владу. Међутим, недостаје јој јасан лидер са личним мандатом који би одређивао правац дјеловања. То би могло да постане проблем ако се поједине групе унутар покрета упусте у међусобне борбе око политичког курса. За сада, међутим, преовладава олакшање због тога што још један аутократа у Европи више нема одлучујућу ријеч".

    Ноје цирхер цајтунг (НЗЗ) доноси два текста о тој теми. Први је објављен под насловом: „Србија бира непредвидив нови почетак": „Вучић и његови одани сарадници били су на власти готово деценију и по. Дубоко су укоријењени у старом систему, чији коријени сежу до распада Југославије, балканских ратова и владавине Слободана Милошевића. Само ако студентима и њиховим савезницима пође за руком да разбију старе мреже политичких и личних веза, моћи ће да остваре своја обећања о окончању непотизма и јачању правне државе, образовног система и система социјалне заштите". Закључак текста гласи: „Сада је важно настојати да се разумије шта Србија заиста жели, умјесто да се у њу пројектују сопствене представе".

    У другом тексту швајцарског листа о Србији може се, између осталог, прочитати и ово: „У ком ће се правцу кретати нова влада када је ријеч о политици према Европској унији, подједнако је неизвјесно као и то ко ће је сачињавати. Још није познато ни ко ће преузети функцију премијера. Избор се очекује у наредним недјељама. Опозициони покрет, организован на начелима непосредне демократије, из тактичких разлога до сада није откривао своје карте. Сада, када је преузео одговорност за управљање државом, то ће морати да се промијени. То, међутим, носи и опасност од расцјепа".

    Дневни лист Берлинер цајтунг (БЗ) посвећује пажњу и односу Студентске листе према Косову: „Када је ријеч о Косову, суштински се вјероватно неће много тога промијенити. Срдановић је нагласио да је став према Косову одређен српским Уставом, према којем је та територија део Србије. Ипак, могло би да дође до промене тона". Слиједи и анализа нове конфигурације политичке мапе Србије: „Студенти су доказали да се на изборима може побиједити систем који наизглед дјелује неуништиво. Међутим, апарат који је Српска напредна странка изградила током 14 година неће нестати послије једне изборне вечери. А Вучић, са око 104 посланичка мјеста, остаје најмоћнији лидер опозиције каквог је Србија икада имала".

    Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ) доноси неколико текстова о исходу избора у Србији. У првом се каже да је Вучић био увјерен да га не може снаћи Орбанова судбина: „За велику већину бирача избори су били референдум о питању да ли Вучић треба и даље да влада или не. Одговор је био недвосмислен: не треба. Вјероватно ни сам Вучић није очекивао такав одговор. Још послије изборног пораза свог пријатеља Виктора Орбана у априлу, у уском кругу људи у Београду изражавао је оптимизам: Орбан је занемарио провинцију, али он неће направити исту грешку, па га неће задесити иста судбина".

    Дописник истог листа из Брисела анализира однос Европске народне партије као породице конзервативних партија према поразу напредњачког лидера у Србији: „У међувремену је упадљиво ћутао предсједник Европске народне партије (ЕПП) Манфред Вебер. Политичар Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) није се оглашавао поводом избора и налази се у незгодном положају. У септембру 2025. покренуо је поступак провјере против СНС-а, прије свега због Вучићевих аутократских тенденција. СНС је придружена чланица те европске страначке породице. Вебер је најавио да ће о исходу поступка извијестити тек након парламентарних избора. Међутим, ЕПП сада готово да нема могућност да поступи исправно: било би тешко образложити ослобађање СНС-а од оптужби, док би искључење или суспензија дјеловали опортунистички".

    У тексту „Српски демократски експеримент" Франкфуртер алгемајне цајтунг доноси још једну анализу: „Међу најважнијим задацима у предстојећем периоду биће реформа државне телевизије РТС. Да ли ће она убудуће моћи да извјештава независно или ће само бити усмјерена према другачијој политичкој линији, биће својеврстан лакмус-тест. Однос студената према критици, на примјер према националистичким тирадама на појединим студентским скуповима, није увијек одавао сигурност и политичку зрелост. Ни у спољној политици још није јасно у ком ће се правцу Србија кретати. Ако ЕУ сада Србији простре црвени тепих, ускоро би могла да установи да већина Срба уопште не жели да закорачи на њега".

    А Тагесцајтунг (таз) из Берлина закључује: „Свјесно одступање од досадашње страначке политике, које се овдје настојало постићи, показује да демократија није само изборни поступак већ и заједничка пракса. У то сам могао да се увјерим током бројних посјета пленуму Филолошког факултета у првој половини 2025. године: различити предлози за дискусију изношени су помоћу различитих знакова рукама, дневни ред доследно је поштован, а надлежности су биле јасно расподијељене. Изборни програм студената, на више од 1.200 страница научно заснованог садржаја, свједочи о томе: овај покрет тачно зна шта ради".

    У електронском издању недјељника Цајт (ЗЕИТ Онлине) објављен је текст под насловом „Ова побједа припада српској омладини". У тексту се каже да је Александар Вучић покушао да застраши младе људе: тешко наоружаним полицијским јединицама и хулиганима спремним на насиље. „Па ипак, побиједила је демократија“, поентира аутор текста Улрих Ладурнер. Он упоређује збивања у другим европским земљама са оним у Србији и каже: „У свијетлу насиља међу младима којем смо посљедњих дана и недјеља свједочили на улицама европских градова, ненасиље српске омладине представља вијест која улива наду. Млади су мирним путем збацили с власти ауторитарног владара“.

    У тексту се примјећује да моћне чланице Европске уније нису помогле студентском покрету: „Европске владе, којима су пуна уста демократије нису помогле младима. Годинама су указивале почаст Александру Вучићу. На списку његових „пријатеља“ налазе се француски предсједник Емануел Макрон, њемачки канцелари Ангела Меркел и Олаф Шолц, па све до Урсуле фон дер Лајен“. Потом се у тексту набраја низ послова које су споменути политичари склапали са Вучићем па нису марили за чињеницу да је Вучић „постепено претварао Србију у свој посјед, у царство у којем се слуша искључиво његова ријеч“. Аутор наглашава да је на почетку Вучићеве владавине већина људи била за улазак Србије у Европску унију, а да је то данас мањина.

    „Ко год је током протекле двије године питао студенте шта мисле о Европској унији, углавном је заузврат добијао само слијегање раменима. Потом би услиједила напомена да су захтјеви покрета, заправо, у потпуности европски: владавина права, демократија, људска права. Може се рећи и овако: у Србији је побиједио један европски покрет који нема никакве везе с Европском унијом, онаквом каква је данас. Зато сада нико не би требало да тврди да су избори у Србији побједа Европе".

    Аутор на крају каже, да су упркос свему томе два покрета у само неколико мјесеци збацила ауторитарне владаре – Орбана у Мађарској и Вучића у Србији. „То би требало да имају на уму сви који непрестано говоре о неизбјежном пропадању демократије“.

Особе и институције у овој вести

  • Александар Вучић
  • Студентска листа
  • Српска напредна странка
  • Радио-телевизија Србије
  • Информер
  • Влада Србије
  • Европска унија
  • Драган Ј. Вучићевић
Сва имена у вестима →

Ко је с ким повезан

Додирните име да отворите његове везе у Мрежи.

Студентска листаСтудентска листаАлександар ВучићАлександар ВучићИнформерИнформерСрпска напредна странкаСрпска напредна стран…Александра КрстићАлександра КрстићТелекомТелекомЗидојче цајтунгСлободан МилошевићВлада СрбијеЕвропска унијаРегулаторно тело за електронске медијеХанделсблатГоран ЕрорРадио-телевизија Србије

Приказано 14 најповезанијих имена. Још 4 у Мрежи.

Истражи целу мрежу вести

Ко је у вести

23

Особе, институције и њихови извори.

Особе

Институције

Организације

Места

23 од 23 · Изаберите за изворе и везе

Ко пише

2медија
2текста
  • Deutsche Welle
  • RTCG

Још у фокусу

Све вести

Економија2. нов, 15:48

Народна банка Србије одузела дозволу за рад Алта банци и пренела управљање на Агенцију за осигурање депозита

47 медијаКлиx, Аваз, Блиц …

Правосуђе2. нов, 20:35

Помиловано 23 особе, међу њима Горски Матовић, Ања Питулић и Дијана Хркаловић

19 медијаЈужне вести, Курир, Телеграф …

Економија2. нов, 21:00

Република Србија гарантује исплату осигураних депозита преко Агенције за осигурање депозита

18 медија021, Еспресо, Н1 …

Вести

  • Избори923
  • Друштво560
  • Спољна политика486
  • Економија392
  • Правосуђе311
  • Медији272
  • Безбедност168
  • Политика128
  • Косово48

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 3288 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете