
На седници Савета безбедности УН посвећеној УНМИК-у изнет је уравнотеженији и позитивнији извештај шефа мисије уз критику приштинских власти, а покушај САД и Велике Британије да отворе питање суспензије мисије није успео.
Реченице које преносе сви медији.
После дужег времена критикована је репресија над Србима и њиховим институцијама. Према оцени дипломате др Зорана Миливојевића, једна од најважнијих порука седнице јесте то што је извештај шефа УНМИК-а био уравнотеженији и позитивнији него претходни, уз критички осврт на поступке приштинских власти, како у односу на Специјализована већа, тако и у погледу односа према српском народу.
Србија мора да појача дипломатску активност
Текст из 2 чланка. 3 реченице преносе сви, у 3 се разликују.
Србија је у уторак на седници Савета безбедности УН посвећеној раду Унмика максимално пореметила план Приштине да се под тепих ставе српске жртве и да се сакрије истина о масовним и бруталним злочинима ОВК на Косову и Метохији.
Српска делегација је, такође, оголила и терор Аљбина Куртија који и даље траје над Србима, што се огледа у чињеници да је Милорад Ђоковић из околине Пећи осуђен на десет година затвора за наводни ратни злочин.
Дипломата Зоран Миливојевић оцењује за Курир да је то било приметно у извештају генералног секретара, у наступу представника УНМИК-а, али и у критикама чак и неких сталних чланица Савета безбедности које иначе имају резерве кад је у питању наступ Србије.
Он додаје да је то показатељ да се мења клима према Србији и да аргументи наше земље добијају на тежини и значају, због чега их у наредном периоду треба још више истицати и користити.
Миливојевиц́ је навео да су САД и Велика Британија поново покушале да отворе питање суспензије УНМИК-а, али да до тога није дошло.
Седница Савета безбедности УН о Косову и Метохији показала је да УНМИК мисија остаје, упркос покушајима САД и Велике Британије да се суспендује.
Он сматра да се међународна атмосфера постепено мења и да су притисци и реакције других учесника на седници овога пута били слабији него раније.
После дужег времена критикована је репресија над Србима и њиховим институцијама.
Србија мора да инсистира на поштовању Резолуције 1244 и да правду за српске жртве учини делом међународне агенде.
Према оцени дипломате др Зорана Миливојевића, једна од најважнијих порука седнице јесте то што је извештај шефа УНМИК-а био уравнотеженији и позитивнији него претходни, уз критички осврт на поступке приштинских власти, како у односу на Специјализована већа, тако и у погледу односа према српском народу.
„После дуго времена имали смо један критички осврт на репресију која се примењује према српском народу и према српским институцијама“, истиче Миливојевић.
Покушаји суспензије УНМИК-а нису успели
Миливојевић указује да су САД и Велика Британија поново покушале да отворе питање суспензије УНМИК-а, али да до тога није дошло.
Он сматра да се међународна атмосфера постепено мења и да су притисци и реакције других учесника на седници овога пута били слабији него раније.
За Србију је, наглашава он, посебно важно то што Русија и Кина остају при ставу да се Резолуција 1244 Савета безбедности УН мора доследно да се штити, као и да статус Косова и Метохије под мандатом Уједињених нација мора бити очуван.
„Одлучност Руске Федерације и Кине је да се Резолуција 1244 штити до краја, да се статус Косова и Метохије под мандатом Уједињених нација апсолутно очува и убудуће и да нема говора о суспендовању УНМИК-а као цивилне мисије“, истиче Миливојевић.
Он додаје да је за Београд од кључног значаја и то што обавезујући карактер резолуције остаје на снази, јер представља један од главних аргумената Србије у међународним односима када је реч о Косову и Метохији.
Приштина без озбиљне политичке платформе
Говорећи о наступу представника Приштине на седници Савета безбедности УН, Миливојевић оцењује да се политика привремених институција и даље ослања на оптужбе против Србије и покушаје њеног дискредитовања, али да такви аргументи овога пута нису имали значајнији одјек.
Глаук Коњуфца се користио уобичајеним стереотипима, који, показује се, све мање „пију воду“.
Истовремено, поново су упућени позиви на дијалог Београда и Приштине, уз инсистирање на спровођењу постигнутих споразума, укључујући Охридски договор, Бриселски споразум и формирање Заједнице српских општина.
„Имамо оно стандардно позивање на дијалог, покушај да се ствари врате на политички терен.
Прозивају обе стране, али и позивају на Охридски споразум и на Заједницу српских општина, на потребу да се она успостави и да и Приштина испуни своје обавезе“, наводи Миливојевић.
Према његовим речима, поруке са седнице указују и на то да постоји притисак да се рад Специјализованих већа у Хагу не доводи у питање.
Миливојевић сматра да западни центри моћи имају интерес да тај механизам настави да функционише, између осталог и као средство одржавања одређене врсте политичке равнотеже у односу на Србију.
У том контексту, он указује и на помињање догађаја у Бањској, оцењујући да се тиме, по његовом мишљењу, настоји да и Србија преузме одређене обавезе.
Србија мора да појача дипломатску активност
На седници је упозорено да привремене приштинске институције опструишу гласање Срба са КиМ на предстојећим изборима за Скупштину Србије забраном отварања бирачких места Србима у њиховим срединама, упркос чињеници да је ОЕБС у прошлости успешно помагао такво гласање.
- То је један од примера у којој мери привремене институције на Косову и Метохији одударају од онога што је владавина права, што су норме и стандарди цивилизованог света и демократског света у целини - наглашава Миливојевић.
А да север КиМ све више постаје забрањена зона за Србе сведочи и податак из извештаја генералног секретара УН о раду УНМИК за период од марта до септембра 2026. године у којем се наводи да се током тог периода на КиМ добровољно вратило 47 припадника невећинских заједница и да ниједан од њих није Србин!
Миливојевић сматра да Србија након седнице Савета безбедности УН треба да настави да држи питање Косова и Метохије високо на међународној агенди и да доследно инсистира на три кључна захтева.
Први је да правда мора бити једнака за све, што подразумева да у процесуирању злочина и утврђивању одговорности не смеју бити занемарене српске жртве.
Други је очување Резолуције 1244 и улоге Уједињених нација, укључујући обавезујући карактер тог документа и међународни оквир у којем делују УНМИК и КФОР.
Трећи је појачана дипломатска активност Србије, која би, како истиче Миливојевић, требало да буде заснована на аргументима о неодрживости косовске независности.