Изборна тишина почела је у поноћ између четвртка и петка и траје до затварања биралишта у недељу, 25. октобра, у 20 часова. И управо је тема изборне тишина предмет данашњих „препуцавања” у медијима. Већ у петак ујутру прорежимски таблоиди Информер, Вечерње новости и Ало објавили су више текстова у којима оптужују Н1, Нову С и друге медије да крше тишину. Истовремено, на насловним странама истих портала стајали су наслови попут „Време одлуке: У недељу уједињена Србија побеђује!“ и „Колумна Дражена Живковића: 10 кључних разлога зашто гласати за Александра Вучића 25. октобра“.
Главни обрачунски листови актуелне власти пронашли су начин да „заобиђу“ правила предизборне тишине – позитивне вести о Александру Вучићу и Српској напредној странци објављене неколико минута пред поноћ, током целог дана на упечатљивим местима на насловним странама, вести у којима се негативно говори о специфичним студентима, као и таргетирање независних медија који, по њима, крше закон емитовањем „мучких напада“ на Вучића.
Раскрикавање је разговарало са правником и чланом Савета РЕМ-а Родољубом Шабићем о томе шта медији смеју, а шта не, и како закон гледа на њихов рад током предизборне тишине.
Шта каже закон?
Према Закону о избору народних посланика, изборна тишина почиње 48 сати пре изборног дана и траје до затварања бирачких места.
У том периоду у медијима и на јавним скуповима забрањено је да се објављују процене резултата, јавно представљају кандидати и њихови програми и да се бирачи позивају да гласају или не гласају за одређену листу.
За кршење забране правно лице плаћа од 100.000 до 600.000 динара, одговорно лице у медију од 50.000 до 150.000, а физичко лице од 10.000 до 40.000 динара. Казне важе за телевизије, радио, штампу и портале регистроване као медији.
Шабић каже да закон овде допушта рад медија у неком формату, односно да – извештавање није исто што и представљање:
„Објављивање вести да је неки кандидат у одређено време гласао на одређеном бирачком месту или да је био у друштву са супругом или партијским колегама је извештавање. То није представљање у смислу који подразумева политички релевантан податак“, појашњава Шабић.
Такође, јасно је и да текстови објављени пре тишине не морају да нестану са сајта.
„Они су део јавне архиве медија, грађани имају право да приступају већ објављеним информацијама и то није кршење изборне тишине“, каже Шабић.
Одговорност настаје, појашњава, ако редакција такав текст током тишине „освежи“, поново га подигне на насловну страну или на њега упућује из нових вести.
Иста правила, према Шабићу, важе и за коментаре испод старих текстова. Редакција мора да их модерира и не сме да пусти позиве на гласање, хваљење или критику листа и процене резултата.
„Медиј сноси одговорност за садржај који свесно одобри и објави“, јасан је Шабић.
А шта раде таблоиди?
Раскрикавање је у петак поподне прегледало насловне стране три портала.
На врху Информерове насловне стајао је текст „Мучни напад тајкунских медија на Вучића усред изборне тишине! Туку га док су му везане руке“. У рубрици „Топ приче” био је текст „Време одлуке: У недељу уједињена Србија побеђује!“, објављен у четвртак у 22.06 и последњи пут ажуриран наводно у 23.55, пет минута пре почетка тишине. Реч је о интервјуу Александра Вучића, носиоца листе „Александар Вучић – Уједињена Србија“, који су заједно емитовали ТВ Пинк, Информер ТВ и Б92.
У блоку колумни били су текст Небојше Бакарца „Пет приоритета будуће Владе Александра Вучића” и колумна Драгутина Матановића „Зашто 25. октобра не треба дати глас антисрпској ‚Студентској листи’“.
Вечерње новости су при врху насловне држале текстове из Вучићеве емисије на Пинку од четвртка увече: „Много је опасније од онога што сам мислио: Александар Вучић поручио нацији“, ажуриран у 23.47, и „Цела Србија важна за листу ‚Александар Вучић – Уједињена Србија’“.
Поред њих стајао је текст „Студентска листа: За Косово нас није брига“. У главном блоку био је текст објављен током тишине, „Најнехуманији напад на једног човека у историји Србије“, са Вучићевом фотографијом.
Ало је на врху насловне, уз ознаку „ВАЖНО!“, држао текст из исте емисије: „‚Суочили смо се са нечим са чим се мало ко у Европи суочио’ Вучић се обратио у специјалној емисији: Када кажем близу победе, то је победа за Србију!“, објављен у четвртак у 22.28.
Одмах испод били су истраживање Ипсоса по ком Вучићева листа има 47,4 одсто, текст „Србија мирише на рузмарин!“ и текст „Вучић открио ко ће водити Србију!“.
Експо, болнице и коридор – све што треба
Има и текстова који не помињу директно листе, али су врло јасно пропагандни.
Један такав, објавио је јутрос у 8.20 часова – „Србији од Експа 9 милијарди евра: Изложба доноси квантни скок у свим областима“. Новости су у 9.10 објавиле „ОД БЕОГРАДА ДО ГОЛУПЦА ЗА САТ И 20 МИНУТА: Дунавски коридор донео наду“, а у 10.09 „НИКАДА ВЕЋА УЛАГАЊА У ЗДРАВСТВО: Болнице широм Србије добијају потпуно ново лице“. Вече раније Вучић је на Пинку, према наслову Новости, рекао: „Експо је пред нама, да завршавамо путеве и пруге“.
Шабић каже да је то чест начин да се изборна порука пренесе без речи „гласајте“.
„Извештавање о разним започетим, завршеним или будућим ’атрактивним’ и ’друштвено корисним’ пројектима који се готово неприкривено везују за изборну листу власти веома је често практикован начин да се бирачима шаљу пропагандне поруке у корист те листе. Ни у Закону о електронским медијима, ни у Закону о избору народних посланика, ни у Закону о спречавању корупције немамо добар одговор на такве злоупотребе“, каже члан РЕМ-а за Раскрикавање.
Друга техника је, како се види, и гореспоменута прича о наводном нападу. Новости су у петак објавиле текстове „КУКАВИЦЕ ТУКУ У СРЕД ИЗБОРНЕ ТИШИНЕ: Нападају Вучића из свих оружја у тренутку када не може да им одговори“ и „НАЈНЕХУМАНИЈИ НАПАД НА ЈЕДНОГ ЧОВЕКА У ИСТОРИЈИ СРБИЈЕ“. Ало је објавио „Брутални напади на Вучића, његову породицу и СНС током изборне тишине!“.
Кроз оптужбе на рачун других, ови текстови тако, током тишине стављају у наслов име носиоца листе.
Ко кога оптужује?
Информер је у петак у 10.06 часова објавио да је Нова С „прекршила изборну тишину“ текстом о СНС-у. Главни уредник Драган Ј. Вучићевић рекао је да Информер „поштује изборну тишину“. Новости су оптужиле портал Радар и новинара Веран Ћулибрка, а Новости и Ало оптужили су новинара Дојче велеа Немању Рујевића за „страно мешање у изборни процес“.
Марио Спасић из организације која се представља као Савет за мониторинг, људска права и борбу против корупције „Транспарентност“ пријавио је РЕМ-у Н1 и Нову С, као и њихове уреднике. Пријавио је и Рајфајзен банку због рекламе „3 разлога да отвориш иРачун“, у којој види „прикривену изборну поруку“.
„Врло често управо медији који су препознатљиви по пласирању дезинформација, који најчешће крше чак и најосновније стандарде новинарства па тако и правила изборне тишине, за све то оптужују друге“, каже Шабић.
„То потпуно лицемерно поступање јесте специфично средство притиска на новинаре“, јасан је наш саговорник.
Медији на друштвеним мрежама и нове методе манипулације
Кандидати током тишине знају и даље да објављују на Инстаграму и ТикТоку неке своје, директније или индиректније поруке, а Шабић говорећи о овој пракси, каже да медији који те објаве преузимају крше тишину:
„Медиј који са друштвених мрежа у току изборне тишине преузима и објављује политичке текстове, односно информације чије је објављивање законом забрањено, крши изборну тишину и требало би да сноси законске консеквенце. У пракси их, међутим, сносе ретко или пре никако“, каже он.
РЕМ по закону може да изрекне опомену или упозорење емитеру и да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка, али Шабић каже да се то ретко дешавало.
„За двадесетак година постојања РЕМ-а, раније РРА, колико знам, само једном је Савет формално реаговао на кршење изборне тишине, а санкције су изостале“, наводи он.
РЕМ је у ову кампању, подсећамо, ушао ослабљен. Савет има осам уместо предвиђених девет чланова и тек после три неуспешне седнице је изабрао председника. Почетком октобра није усвојио први извештај о праћењу кампање и није се договорио о проширењу листе медија које прати.
За штампу и портале, каже Шабић, не постоји поуздан одговор ко је надлежан.
„То говори у прилог томе да је забрана кршења изборне тишине, као и многа друга правила која би требало да обезбеде равноправност учесника и фер изборни процес, у нашем правном поретку више прокламација, без стварне, озбиљне намере да се штити“, истиче он.
Закон предвиђа и Надзорни одбор, тело које бира Скупштина и које може да упозори медије на пропусте у кампањи. Шабић каже да га овог пута нису изабрали – „Мало грађана зна да је Законом о избору народних посланика предвиђен Надзорни одбор од 10 чланова изабраних у Народној скупштини од истакнутих јавних радника који не могу бити чланови политичких странака, са битним овлашћењима у изборном процесу која укључују и упозорења средствима информисања на пропусте који се тичу изборног процеса уопште не постоји. „Заборавили“ су да га изаберу“, каже он.
Има ли онда тишина смисла?
Информер је у петак на насловној страни штампаног издања тражио „Укините изборну тишину“, а Новости су објавиле „анализу“ под насловом „Да ли је изборна тишина неопходна“.
Шабић каже да је забрана изгубила снагу, првенствено јер се не примењује.
„Чињеница да се кршење забране годинама практично не санкционише, а поготово то што се забрана и казне не односе на интернет портале који нису регистровани као медији и на све моћније друштвене мреже, у великој мери релативизује ову забрану. Није случајно да је све више оних који мисле да је изгубила смисао и да је треба укинути или, ако је то уопште могуће, уредити на другачији начин“, закључује он.
