Један од изазова процеса проширења ЕУ су условљавања и кредибилитет, посебно због појединачних захтева Хрватске према Црној Гори Берлински процес је од 2014. еволуирао из политичких декларација у конкретне користи… Цео текст
Један од изазова процеса проширења ЕУ су условљавања и кредибилитет, посебно због појединачних захтева Хрватске према Црној Гори
Берлински процес је од 2014. еволуирао из политичких декларација у конкретне користи као што је увођење СЕПА
Једна од тема Самита Берлинског процеса на ком ће учествовати и Србија у Милочеру код Будве биће свакако фазно приступање држава Западног Балкана Европској унији (ЕУ), поред економског повезивања региона, подизања конкурентности и безбедности, оцењују аналитичари за "Блиц". Како кажу, поставиће се и питање кредибилности процеса проширења, имајући у виду условањавање Црне Горе од стране Хрватске на европском путу.
Самит Берлинског процеса окупиће, према најавама, све лидере западнобалканске шесторке и европске партнере, а Србију ће представљати Ђуро Мацут, премијер у техничком мандату. Поред Мацута, у Милочер долазе Еди Рама, премијер Албаније, Аљбин Курти, премијер тзв. Косова, Христијан Мицкоски, премијер Северне Македоније и Борјана Кришто, председавајућа Савета министара БиХ. Домаћин скупа биће Милојко Спајић, премијер Црне Горе, а заједно са њим самит ће отворити Фридрих Мерц, канцелар Немачке.
Немачка влада саопштила је да ће главне теме бити економски раст, конкурентност и безбедност, док је Црна Гора током председавања као четврти кључни приоритет поставила зелену и одрживу транзицију.
Суботић: Једна од тема - фазно приступање ЕУ
Страхиња Суботић, програмски менаџер Центра за европске студије, каже за "Блиц" да је та организација дала допринос Берлинског процеса, пре свега, у смислу идеје фазног приступања ЕУ држава Западног Балкана.
- Мислим да ће једна од тема Самита Берлинског процеса у Милочеру бити управо то фазно приступање ЕУ да ли у смислу секторске политике, јединственог тржишта или учешћа у институцијама ЕУ. Већ имамо СЕПА и роминг. Очекујем да Берлински процес да конкретније резултате него што је имао до сада. На тим самитима је било приче углавном о више тема, али резултати су били умерени - оцењује Суботић.
Како каже, циљ Берлинског процеса је и да се повећа компетитивност саме ЕУ ослањањем на Западни Балкан.
- Процес проширења ЕУ засенило је условљавање Црне Горе од стране Загреба који је поставио Подгорици појединачне услове за затварање преосталих поглавља. Вероватно ће то скептици искористити као аргумент "шта ће се тек нама радити ако тако Црној Гори испостављају услове" и поставити питање кредибилитета проширења ЕУ. Такође, вероватно ће се причати и о годишњем извештају ЕУ о реформама - закључује Суботић.
Бивши директор ЦЕФТА: Данас имате СЕПА што пре 10 година нисмо могли ни замислити
Емир Ђикић, некадашњи директор ЦЕФТА, сматра да је Берлински процес "еволуирао од политичких декларација до конкретних користи за грађане и привреду".
- Оно што нам је овај процес донео, од почетка где смо имали само политичке декларације, до тога да данас имамо прву компоненту Плана раста који је на основу зелених коридора настао, а тиче се приступа јединственом тржишту. Тако да ви данас у Црној Гори имате СЕПА, коју пре десет година, на самим почецима, нисмо могли ни замислити - указао је Ђикић.
Уз лидере Западног Балкана, Берлински процес укључује Немачку и партнерске владе Аустрије, Бугарске, Хрватске, Француске, Грчке, Италије, Пољске, Словеније и Уједињеног Краљевства, као и институције ЕУ, међународне финансијске институције и регионалне организације.
Према прелиминарном програму, радни део самита почиње 22. октобра у 10.20 сати. Спајић и Мерц требало би да одрже заједничку конференцију за новинаре у 13.05 испред виле на Краљичиној плажи.
Самит у Милочеру - завршница црногорског председавања
Самит у Милочеру представља завршницу програма црногорског председавања који је обухватио 25 догађаја, укључујући 12 министарских састанака.
Иначе, министри унутрашњих послова у септембру су разговарали о организованом криминалу, управљању границама и илегалним миграцијама, док су министри заштите животне средине на Жабљаку подржали Министарску декларацију о Зеленој агенди за Западни Балкан за 2026. годину.
Министри економије су крајем септембра на Цетињу разговарали о јачању регионалног тржишта и приближавању економија Западног Балкана јединственом тржишту ЕУ.
На састанку министара спољних послова 1. октобра у Пржну учествовали су, између осталих, немачки шеф дипломатије Јохан Вадефул и европска комесарка за проширење Марта Кос. Црна Гора је тада поновила да европску интеграцију целог региона сматра и питањем европске безбедности.
У Херцег Новом је од 12. до 14. октобра одржан и Дигитални самит Западног Балкана, са фокусом на дигиталну економију, вештине, инфраструктуру, вештачку интелигенцију, повезаност и сајбер безбедност, док је у Подгорици истовремено одржана заједничка научна конференција Берлинског процеса.
Берлински процес покренут још 2014. на иницијативу Ангеле Меркел
Берлински процес покренут је 2014. године на иницијативу тадашње немачке канцеларке Ангеле Меркел, у периоду када је процес проширења ЕУ према Западном Балкану успоравао.
Из црногорске Владе је саопштено да желе да самит заврши конкретним резултатима који ће грађанима показати корист од регионалне сарадње и европских интеграција.
- Као домаћин Самита, Црна Гора настоји да подстакне дијалог и сарадњу усмерену на конкретне резултате за грађане и привреду региона - саопштила је национална координарорка Милица Перишић.
Самит 22. октобра биће други велики скуп европских и регионалних лидера у Црној Гори ове године, након Самита ЕУ–Западни Балкан одржаног у Тивту у јуну.