субота, 31.10.2026, 22:00 -> 23:47 Извор: РТС Isti stan u više oglasa po različitim cenama – šta će promeniti nova pravila na tržištu nekretnina Kupci stanova u Srbiji često se suočavaju sa nerealnim cenama i oglasima… Цео текст
субота, 31.10.2026, 22:00 -> 23:47
Извор: РТС
Isti stan u više oglasa po različitim cenama – šta će promeniti nova pravila na tržištu nekretnina
Kupci stanova u Srbiji često se suočavaju sa nerealnim cenama i oglasima koji ne prikazuju stvarnu ponudu nekretnina. Stručnjak za nekretnine Milić Đoković kaže za RTS da se dešava da stan vredan 300.000 evra bude oglašen i za 400.000. Očekuje da će jedinstvena baza oglasa omogućiti kupcima pouzdanije informacije.
Cene stanova u Srbiji i dalje su visoke, a kupci se često suočavaju sa nejasnim oglasima, različitim cenama za istu nekretninu i pitanjem da li je sada pravi trenutak za kupovinu. Planovi razvoja tržišta do 2030. godine predviđaju unapređenje sistema oglašavanja, veću kontrolu posrednika i primenu energetskih pasoša.
Jedna od najznačajnijih najavljenih promena jeste uspostavljanje jedinstvene baze oglasa za nekretnine, koja bi trebalo da omogući kupcima i prodavcima jasniji uvid u stvarnu ponudu. Stručnjak za nekretnine Milić Đoković objašnjava da se trenutno dešava da se ista nekretnina oglašava više puta, sa različitim podacima o kvadraturi, spratnosti i ceni, što stvara pogrešnu sliku o broju stanova na tržištu.
"Sada imamo lažnu sliku da ima dovoljno nekretnina. Isti stan se sve vreme pojavljuje u oglasima, sa različitim kvadraturama, strukturama, cenama i spratovima", ukazuje Đoković.
Kao primer navodi da se na jednom portalu može naći 11.000 oglašenih nekretnina, dok je, prema njegovoj proceni, stvarno dostupno za kupovinu svega dve do tri hiljade.
"Uđete na jedan portal, ima 11.000 oglašenih nekretnina. Od toga može da se kupi dve ili tri hiljade, ostalo su duplikati", kaže Đoković.
Navodi da je rad na jedinstvenoj bazi započet prošle godine u okviru Grupacije posrednika u prometu nekretnina pri Privrednoj komori Srbije.
"To je veliki i ozbiljan proces. Potrebno je sve uskladiti i softverski urediti. Baza se već popunjava i nadam se da će do proleća biti spremna", ističe Đoković.
Kako proveriti da li agencija za nekretnine posluje legalno
Govoreći o sivoj ekonomiji među posrednicima, Đoković savetuje građanima da pre angažovanja agencije provere da li je registrovana i da li njeni agenti imaju odgovarajuće licence.
"Postoji Registar posrednika u prometu nekretnina pri Ministarstvu trgovine. Tamo možete da proverite broj licence agenta, kao i osiguranje firme. Agencija mora da bude osigurana od odgovornosti, a njen agent licenciran", objašnjava Đoković.
Ističe da je agencija dužna da u oglasu navede svoj registracioni broj, kako bi kupci mogli da provere s kim posluju.
Smatra da je neophodno i bolje usklađivanje registra posrednika sa podacima Agencije za privredne registre, naročito kada je reč o broju zaposlenih.
"Dobro rešenje je da čovek konačno zna kome da se obrati, da iza toga stoji struka, neko ko je licenciran i ko plaća osiguranje", naglašava Đoković.
Oglašene cene često nerealne – korekcija bi trebalo da bude od tri do pet odsto
Jedan od problema na tržištu, prema Đokovićevim rečima, jesu nerealno visoke oglašene cene nekretnina. Podseća da su posrednici, prema Zakonu o posredovanju, dužni da daju objektivno mišljenje o tržišnoj vrednosti nepokretnosti.
"Prodavac kaže da mu treba 400.000 evra i da misli da stan treba toliko da košta, a on realno vredi 300.000 evra. Ne možete ga oglašavati za 400.000 evra", objašnjava Đoković.
Smatra da bi dosledna primena propisa doprinela realnijim cenama i smanjila velike razlike između oglašene i prodajne vrednosti.
"Kada je cena nekretnine 300.000 evra, znate da korekcija može da bude otprilike tri do pet odsto. Ne može neko da kaže da je spustio cenu 20 odsto, ako je počeo od nerealnih 400.000 evra, a stvarna vrednost je 300.000", ističe Đoković.
Kupcima savetuje da prilikom kupovine stana angažuju stručnjake, od licenciranih agenata i procenitelja do advokata i građevinskih stručnjaka.
"Kupujemo ili prodajemo nekretnine od 200.000, 300.000 ili 500.000 evra, a ne angažujemo profesionalca. To je suviše ozbiljna stvar, to je životna investicija", upozorava Đoković.
Energetski pasoši mogli bi da utiču na cenu stana i do deset odsto
Energetska efikasnost, prema Đokovićevoj oceni, već sada utiče na cenu nekretnina, posebno u novogradnji, a njen značaj će dodatno rasti. Navodi da je prosečna energetska klasa novijih zgrada u Srbiji uglavnom C, dok su stariji objekti znatno manje energetski efikasni.
"Kada kupujete automobil, pitate koliko troši benzina, a kada kupujete ili prodajete nekretninu, ne znate koliko ona troši. Energetska efikasnost u svetskim okvirima utiče na cenu nekretnine od sedam do deset odsto", objašnjava Đoković.
Prema njegovim rečima, do 2030. godine predviđeno je uvođenje energetskih pasoša prilikom prodaje nekretnina.
Upozorava i na nedovoljno racionalnu potrošnju energije u Srbiji, ističući da bi povećanje energetske efikasnosti moralo da bude jedan od prioriteta.
"Mi smo šampioni u rasipanju energije. Kada nam je toplo, a imamo centralno grejanje, otvorimo prozor i grejemo atmosferu", kaže Đoković.
Do 2030. godine moguća ravnoteža ponude i potražnje
Govoreći o mogućnosti da se ponuda i potražnja na tržištu nekretnina približe ravnoteži do 2030. godine, Đoković ocenjuje da je to ostvarivo ukoliko ne bude većih problema u izgradnji.
Prema podacima koje iznosi, u Beogradu trenutno na jednog prodavca dolaze približno dva kupca, dok je na nivou Srbije odnos oko 125 kupaca na 100 nekretnina.
"Od devedesetih godina bavim se nekretninama i skoro nikada nismo imali normalan odnos jedan prema jedan", navodi Đoković.
Ističe da je za veću pristupačnost stanova neophodna izgradnja nekretnina namenjenih kupcima sa prosečnim primanjima, umesto isključivog usmeravanja na luksuzne objekte.
"Uvek će se prodavati i stanovi od sedam ili deset hiljada evra po kvadratu, ali gradnja u rasponu od dve do četiri hiljade evra treba da bude prioritet", smatra Đoković.
Kao poželjan model navodi mogućnost da građani sa mesečnim primanjima od 1.000 do 1.500 evra mogu da otplaćuju stambeni kredit sa ratom od 500 do 600 evra.
Zaključuje da Srbija već ima relativno dobro razvijen zakonski okvir za tržište nekretnina, ali da je glavni problem njegova primena.
"Nije problem do zakona, problem je do ljudi. Imamo dobre zakone, ali je njihovo sprovođenje uvek bilo problematično", poručuje Đoković.
