Све вести
Фото из чланка: НИНСрпски привредници радије бирају трговину него индустрију: Фабрике у домаћем власништву на нивоу статистичке грешке
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
2026. Брујић је рекао да се дешава да у мењачницама нема девиза, али да грађани разумеју тренутну ситуацију.
Цео упоредни текст173 само у једном
Текст из 4 чланка. 1 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
Још 151 реченица које преноси само по један медиј
2026. Влага, дотрајали уређаји и скупо грејање могу да прате најниже кирије у Београду.
Шта се нуди за буџет од 300 евра месечно?
Србија је некада могла да се похвали моћном индустријом.
У периоду између 1955. и 1990. производња је бележила просечну годишњу стопу раста од чак 7,7 одсто, а индустријски сектор је запошљавао 1,1 милион радника.
Предузећа која су са правом носила титулу гиганата извозила су своју робу на тржишта широм света.
Масовна производња машина, аутомобила, текстила и техничких уређаја чинила је кичмени стуб тадашњег привредног система.
2026. Влага, дотрајали уређаји и скупо грејање могу да прате најниже кирије у Београду.
Шта се нуди за буџет од 300 евра месечно?
Нажалост, данас то више није случај.
Индустрија ни изблиза није развијена као у то доба, а предузећа која су преживела друштвену транзицију данас су углавном у власништву страног капитала.
Са друге стране, куриозитет је то што је број компанија из области пољопривреде и прерађивачке индустрије у домаћем приватном власништву изузетно мали.
Да је то заиста тако најсликовитије илуструје најновија листа Агенције за привредне регистре „Сто нај“, на којој су компаније рангиране према висини пословних прихода и нето добити из 2025. године.
На тој листи иначе доминирају државна предузећа, стране компаније, трговци и грађевинске фирме.
Статистика показује да су највеће пословне приходе прошле године остварили Електропривреда Србије, Нафтна индустрија Србије, Зиђин Мајнинг, Зиђин Копер и Телеком Србија.
Пословни приходи ових првих пет компанија, међу којима су две државне, две у власништву кинеског капитала, а једна руског уз значајан проценат власништва Србије, износили су 11,6 милијарди евра и чинили 23,3 одсто укупних прихода сто најбољих посматраних предузећа.
Када је пак реч о домаћим приватним компанијама, на листи су највише заступљене оне из области трговине на велико и мало, бензинске пумпе и грађевинске фирме.
Међутим, ако погледамо само број оних које послују у области пољопривреде и прерађивачке индустрије, на листи се према критеријуму висина пословних прихода налази њих пет, а по оствареној нето добити рангирано их је укупно девет.
Иначе, најбоље пласирана фирма у домаћем приватном власништву јесте Нелт, која је прошле године остварила пословне приходе од 118,4 милијарде динара и заузела 11. место на листи.
Та компанија не долази из производног сектора већ се бави дистрибуцијом хране и пића.
Ако посматрамо само сектор који се бави пољопривредом и прерађивачком индустријом, најбоље је пласиран Имлек, који се налази на 54. месту са пословним приходима од 34,7 милијарди динара.
Ипак, треба нагласити да је та компанија прошле године била у власништву страног капитала, односно фонда МидЕуропа.
Промена власништва завршена је 27. априла ове године, када су је преузели бизнисмен Андреј Јовановић, преко фонда АЈФХ, и генерални директор Бојан Радун.
Следећа најбоља домаћа приватна компанија из те категорије је Делта аграр Мирослава Мишковића, која заузима 57. место са приходима од 33,7 милијарди динара.
Та компанија се бави пољопривредом, односно узгаја ратарске културе попут пшенице, кукуруза, соје, сунцокрета, шећерне репе и кромпира, а бави се и узгојем јабука и производњом других пољопривредних производа.
Наредна на листи је компанија Еликсир, која се бави производњом вештачких ђубрива и азотних једињења.
Она се налази на 60. месту, са пословним приходима од 32,1 милијарду динара.
Компанија Геби је пак позиционирана на 67. месту са приходима од 29,5 милијарди динара.
Производи храну за животиње и кућне љубимце, сунцокретово уље и брашно, а такође откупљује и складишти житарице.
Индустрија меса Матијевић се налази на 93. месту са пословним приходима од 23,6 милијарди динара, а као што је јавности добро познато, бави се прерадом и конзервисањем меса.
Ако погледамо резултате домаћих компанија које се баве пољопривредом и прерађивачком индустријом према нето добити, ситуација је за нијансу боља.
На листи 100 најуспешнијих у том сегменту заступљено је девет домаћих приватних фирми.
Прва међу њима је компанија Пештан у власништву Божидара Петковића, која производи пластичне цеви за водовод и канализацију, ПВЦ цеви, као и системе за инсталације у грађевинарству.
Она се налази на 30. месту, са оствареном нето добити од 4,6 милијарди динара.
Следећа је ИГМ Младост из Лесковца, која производи грађевински материјал од глине попут црепа, опеке и блокова за зидање.
На листи се налази на 45. месту са нето добити од 2,7 милијарди динара.
2026. Израел је јуче саопштио да ће у уторак, 27. октобра, на дан избора, затворити све копнене прелазе са окупираном Западном обалом.
Милиони пензионера у Немачкој могли би почетком 2027. године да добију важна обавештења о својим примањима.
Немачко пензијско осигурање (Деутсцхе Рентенверсицхерунг – ДРВ) поново ће обрачунавати додатак на пензију за особе са дугогодишњим радним стажом и ниским примањима.
У зависности од прихода из претходних година, некима би додатак могао да буде смањен, док би други могли да добијају више новца.
2026. Израел је јуче саопштио да ће у уторак, 27. октобра, на дан избора, затворити све копнене прелазе са окупираном Западном обалом.
2026. Претрага симптома може изазвати панику или лажну сигурност, а самолечење носи ризик од погрешне терапије и одлагања прегледа.
Грађани масовно купују евре - ево шта се дешава!
2026. Немачка излаз из привредне кризе тражи у вештачкој интелигенцији и новим технологијама, док јачају кинеска конкуренција и крајња десница.
Око 1,4 милиона пензионера у Немачкој требало би у јануару да добије обавештење од Немачког пензијског осигурања.
Разлог је редовни годишњи обрачун такозваног додатка на основну пензију, односно Грундрентензусцхлаг.
Притом се не узимају у обзир само тренутни приходи.
За нови обрачун, пензијско осигурање проверава пореске податке из 2024. године, које би пореска управа требало да достави током јесени 2026. године.
Ако подаци за 2024. годину још нису доступни, као замена могу да се користе подаци из 2023. године.
Пензионери не морају сами да подносе захтев јер се провера обавља аутоматски.
Међутим, висина прихода може да утиче на износ додатка који ће примати од јануара 2027. године.
Приликом обрачуна додатка, одређени део прихода заштићен је од умањења.
Тај износ назива се неопорезиви праг у оквиру обрачуна додатка, односно Фреибетраг.
Ако приходи пређу прописану границу, део изнад тог прага узима се у обзир приликом израчунавања додатка.
У зависности од укупних прихода, додатак може делимично или у већој мери да буде смањен.
Важно је нагласити да прелазак првог прага не значи аутоматски губитак целог додатка.
Ако приходи самца прелазе 1.555 евра, али не прелазе горњу границу, 60 одсто дела прихода изнад заштићеног износа узима се у обзир приликом обрачуна.
Тек се приходи изнад горње границе урачунавају у целости.
Тачан утицај на додатак на пензију зависи од конкретног случаја и висине прихода.
Додатак на основну пензију није засебна пензија, већ допуна постојеће пензије.
У Немачкој се исплаћује од 2021. године особама које су дуго радиле и уплаћивале доприносе, али су током радног века углавном остваривале ниске приходе.
Имлек пак по висини профита заузима 56. место са нето добити од 2,2 милијарде динара, а следи га Планинка из Куршумлије, која се првенствено бави производњом и флаширањем Пролом воде, али и туризмом.
Она се налази на 69. месту са нето добити од 1,9 милијарди динара.
Наредна је компанија Еликсир Прахово на 73. месту са оствареном нето добити од 1,8 милијарди динара.
Зрењанински Дијамант, који се бави производњом сунцокретовог уља, маргарина и мајонеза, а који је ове године од хрватске Фортенова групе купила српска МК група, заузео је 79. место са нето добити од 1,7 милијарди динара.
Следећа је компанија Миротин из Врбаса на 81. месту, која је остварила профит од 1,6 милијарди динара производњом житарица, млека и уља као и бављењем сточарством.
2026. Интегрални тост, авокадо, јаја и поврће: нутриционисткиња открива вечеру коју спрема за 10 минута када нема енергије за дуго кување.
Да би остварили право на додатак, потребно је најмање 33 године признатог стажа осигурања.
Пун додатак предвиђен је за особе са најмање 35 година одговарајућег стажа.
Крајем 2024. године додатак је примало приближно 1,4 милиона људи.
Просечан месечни износ износио је око 97 евра.
Приликом провере права на додатак, Немачко пензијско осигурање не узима у обзир баш сваки приход.
С друге стране, према наведеним правилима, не узимају се у обзир приходи од послова са ограниченом зарадом (Минијоб), накнада за незапослене, стамбени додатак (Wохнгелд) и накнада за боловање (Кранкенгелд).
Ни сам додатак на основну пензију не урачунава се у приходе за ову проверу.
Због тога два пензионера са једнаким укупним месечним примањима не морају нужно имати исти резултат обрачуна.
Важно је и од којих врста прихода се састоји њихов новац.
Након провере, сваки корисник додатка требало би да добије званично решење са информацијама о износу који ће примати од јануара 2027. године.
На 94. месту је компанија Тргоцентар, власник ланца Скроз добра пекара, која производи хлеб и свеже пециво, са нето добити од 1,5 милијарди динара.
Форма Идеале, која се бави производњом намештаја, заузима 96. место са нето добити од 1,49 милијарди динара.
Стручна јавност иначе често указује на то да Србија већ годинама заостаје за земљама са којима се упоређује, попут Чешке, Мађарске, Словачке, па и Хрватске, када је реч о учешћу домаћих приватних инвестиција.
Док су те земље, када су биле на сличном нивоу привредног развоја на којем је Србија данас, бележиле учешће домаћих приватних инвестиција од 14 до 16 одсто, у Србији је тај удео нижи од 10 одсто.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић за НИН каже да је један од разлога због чега Србија данас кубури када је реч о јаким домаћим компанијама које се баве производњом тај што је некада изузетно успешан сектор прехрамбене индустрије урушаван још од деведесетих година.
Он додаје да је актуелна ситуација таква да се веома мали број домаћих послодаваца опредељује за отварање производних постројења плашећи се ризика по такву врсту бизниса.
„Да бисте покренули, а касније и водили фабрику потребни су вам банкарски кредит, адекватна радна снага и савремена технологија.
То није нимало јефтино, а ако успете све то да обезбедите, након тога на тржишту треба да се такмичите са произвођачима из земаља попут Кине, чији су производи јефтинији за 30 до 40 одсто.
Код многих пословних људи то ствара бојазан да неће бити конкурентни те због тога одустају од индустријске производње и окрећу се трговини, која је знатно уноснији и сигурнији бизнис“, објашњава наш саговорник.
Према његовим речима, у таквим условима немогуће је очекивати пораст активности домаћих индустријалаца без асистенције државе.
„Неко може да изрекне примедбу да је то застарео модел, да је реликт прошлих времена.
Међутим, сведоци смо да развијене земље које пропагирају постулате тржишне економије и те како подржавају своју привреду и кроз разне фондове издвајају значајна средства за њен развој.
Да би се поједине индустријске гране у Србији, у првом реду прехрамбена, вратиле на ниво који су имале некада и како би значајније доприносиле развоју домаће привреде, потребно је да добију партнера у држави.
То наравно не значи примену совјетског економског модела.
Међутим, комбинација у којој би држава била власник индустријских предузећа заједно са приватним капиталом и те како би дала добре резултате.
Партнерство са државом би сасвим сигурно охрабрило домаће инвеститоре.
Када је реч о прехрамбеној индустрији држава би могла да постане власник кланица у деловима земље где је развијено сточарство, што би гарантовало да људи који се баве узгојем стоке неће дизати руке од тог посла“, наводи Савић и додаје да подршка државе не би требало да се ограничи само на финансијски сегмент већ је нужно и доношење низа стратешких мера усмерених на јачање конкурентности домаће индустрије.
2026. На евиденцији служби за запошљавање у октобру било је 654.000 слободних радних места, што је 31.000 више него годину дана раније.
Ако су приходи у посматраном пореском периоду порасли у односу на претходни период коришћен за обрачун, додатак би могао да буде смањен.
С друге стране, ако су приходи били нижи, могуће је повећање додатка, у зависности од осталих услова и резултата новог обрачуна.
Најважније је да пензионери не морају унапред да предузимају никакве кораке.
Провера се обавља аутоматски, а званично решење показаће да ли се њихов додатак мења и због чега.
Будући да се обрачун заснива на пореским подацима из претходних година, пензионерима се препоручује да пажљиво провере добијено обавештење и упореде наведене износе са досадашњим примањима.
Економиста Александар Стевановић за НИН каже да није за очекивати да у држави величине Србије главну реч воде домаће компаније, али да то никако не може да буде оправдање за чињеницу да је број домаћих индустријских предузећа код нас страховито мали.
„С обзиром на то да се у протеклих 20 година на нашим просторима подстицао долазак страних компанија није ни чудо што је данас стање такво какво је.
У актуелним околностима домаћи привредници су једноставно изузетно опрезни јер сматрају да су на нашем тржишту налазе у неповољнијем положају у односу на стране инвеститоре.
Управо то је разлог што не улажу у производњу.
Примера ради, мултинационална компанија је утицајна и може да се избори за свој интерес код надлежних, домаћи привредник пак није сигуран да би могао да ужива такав статус.
Инспекција неће тек тако ненајављена да се појави у фабрици моћне стране компаније док се тога не либи када је реч о производним погонима у домаћем власништву.
Све то обесхрабрује српске инвеститоре“, објашњава наш саговорник.
Како би се број фабрика у власништву наших држављана повећао, Стевановић истиче да је послодавце нужно ослободити низа парафискалних намета, али им истовремено обезбедити и правну сигурност која ће бити гаранција за учинковитост њихових инвестиција и развој бизниса.
Индустријска постројења у домаћем власништву свакако јесу гарант за одржив привредни развој земље.
Када је производња у рукама домаћег власника, профит остаје на нашим просторима и улаже се у нове погоне, машине и радна места.
Значајан број страних инвеститора је у Србију дошао због субвенција и других повластица.
Имали смо прилику да се уверимо да неки од њих свој бизнис селе чим нађу јефтиније услове за пословање у неком другом делу света.
Последице тога су да радници остају без посла, а државна каса без прихода за несметано функционисање друштва.
Са друге стране пак домаћи бизнисмен свој посао најчешће гради на дуге стазе и улаже у заједницу у којој и сам живи.
Предност је и у томе што домаћа индустрија ствара брендове који се пласирају на инострана тржишта и подижу вредност и углед целокупне привреде земље.
Стручна јавност често истиче да висока технологија, неопходна индустријска знања и иновације не долазе са нискобуџетним инвестицијама опредељеним за склапање делова или мотање каблова, већ са развојем домаћих производа.
На крају, треба нагласити и то да сопствена производња представља најбољи штит од свих глобалних потреса са којима се свет данас суочава.
Држава чија индустрија може сама да преради своје жито, млеко, месо или дрво у знатно мањој мери ће бити изложена негативним ефектима глобалних економских криза и беспоштедних геополитичких конфликата.
Алфабет (Гугл)) имао је у четвртак свој најгори дан у историји.
Акције су пале за скоро 13 одсто након резултата за трећи квартал, што је стрмоглавији пад од било које сесије од када је компанија изашла на берзу 2004. године, укључујући и падове веће од 10 одсто у марту 2020. и септембру 2008. године.
2026. Претрага симптома може изазвати панику или лажну сигурност, а самолечење носи ризик од погрешне терапије и одлагања прегледа.
2026. Гуглу је наложено и да у року од шест месеци усклади обраду података корисника са правилима Европске уније.
Како преноси Блиц Алфабет је изгубио 482 милијарде долара берзанске вредности, што је други највећи једнодневни губитак у историји за компанију листирану у САД, према рачуницама Јаху финансија.
Само је Енвидија изгубила више, око 593 милијарде долара у јануару 2025. године, на дан када је кинески ДипСик узнемирио инвеститоре у вештачку интелигенцију.
То је знатно премашило губитак од 400 милијарди долара који је СпејсЕкс (СПЦX) претрпео у јуну, што је био претходни број два.
У доларима, ово је био далеко најгори дан за Алфабет.
Њгев претходни најгори губитак био је око 275 милијарди долара у јулу.
То је такође био и најстрмоглавији пад акциј на берзи након извештаја о заради од када је компанија изашла на берзу, према подацима Беспоук инвестмент групе.
Претходни најнижи ниво био је пад од скоро 10% у јулу 2008. године.
Квартал је пружио обема странама много разлога за расправу.
Приходи Гугл клауда више су се него удвостручили на око 31 милијарду долара, а апликација Гемини премашила је милијарду корисника.
Међутим, приходи од претраге порасли су за 12 одсто на око 63 милијарде долара, што је мање од процене Волстрита од приближно 65 милијарди долара.
Слободни новчани ток, готовина која преостане након плаћања ставки попут дата центара, преокренуо се у губитак од око 9 милијарди долара како су трошкови за вештачку интелигенцију расли.
Удели компаније у лабораторијама за вештачку интелигенцију такође су је коштали.
Песимисти ће тврдити да је ово први квартал у ком АИ почиње озбиљно да штети њиховом пословању са претрагом, рекао је извршни директор Пивотал рисерча Џефри Влодарчак у прегледу разлога због којих су инвеститори мрзели овај квартал.
Анђело Зино из ЦФРА био је стрпљивији, рекавши за Јаху финансије да повлачење вероватно представља прилику за куповину.
Губици ове величине некада су били нечувени.
Акције листиране у САД изгубиле су 200 милијарди долара или више у једној сесији 18 пута ове године закључно са средом.
То је пораст у односу на 13 пута у целој претходној години и ниједном пре 2022. године, према рачуницама Јаху финансија на основу података Блумберга.
Само Алфабет је изгубио око 1,4 билиона долара од свог рекорда у мају.
Амазон, последњи од велика три пружаоца клауд услуга који је поднео извештај ове седмице, забележио је бржи раст и рекордно трошење готовине након затварања берзе у четвртак.
Амазон веб сервиси порасли су за 39 одсто, што је њихов најбржи раст у скоро пет година, док је њихов дванаестомесечни слободни новчани ток потонуо на рекордан одлив од више од 42 милијарде долара.
Његове акције су пале у трговању ван радног времена берзе, што је знак да притисак на оне који троше на вештачку интелигенцију досеже знатно даље од Гугла.
2026. Поруке из Брисела најављују подршку реформама.
Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
2026. РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
2026. Дефицит износи 6,58 милијарди долара (6.576,3 милиона долара), што чини смањење од седам одсто у односу на исти период претходне године.
2026. Компанија је смањила дуговања према банкама, док је у стратешке пројекте уложила 19,2 милијарде динара.
2026. Без нових дозвола не би били обухваћени наставак рада НИС-а, преговори о промени власништва и транспорт сирове нафте.
2026. АПИ Банк нуди орочену штедњу у еврима на 12 месеци уз каматну стопу од 3,80 одсто и могућност располагања са 30 одсто депозита.
Огласило се удружење мењача.
Потражња за девизама у мењачницама је знатно повећана последњих дана него што је уобичајено, изјавио је данас Борислав Брујић из Удружења мењача и навео да се испуњавају захтеви грађана, као и да су нетачне шпекулације у јавности да су поједини мењачи ограничили продају девиза.
2026. Брујић је рекао да се дешава да у мењачницама нема девиза, али да грађани разумеју тренутну ситуацију.
Још 22 реченице, само Република
Говорећи о курсу динара, Брујић је казао за РТС да је средњи курс јуче био 117,53 динара за евро, а да је горњи курс око 117,99 динара за евро, а доњи 116, 05 динара за евро.
- У том распону ми функционишемо и радимо.
Дошло до неких прича и шпекулација да су неки мењачи ограничили продају.
То апсолутно није тачно.
У самој карици функционисања, на доњем степену смо ми мењачи, испред нас су пословне банке и Народне банке.
У случају кад дође до несташица и неке ванредне ситуације, пословне банке потражују од Народне банке, а ми од пословних банака - рекао је он.
Народна банка Србије (НБС) објавила је званичне податке о кретању курса националне валуте.
Финансијско тржиште у Републици Србији и даље бележи високу стабилност курса динара према евру, уз истовремено јачање домац́е валуте у односу на амерички долар.
Курс динара према евру
Званични средњи курс евра износи 117,5367 динара, што представља незнатну промену у односу на претходни дан.
Дугорочнија кретања показују изузетну стабилност курса динара према евру:
На месечном нивоу: Динар је остао непромењен у односу на период од пре месец дана.
На годишњем нивоу: Забележен је минималан пад од 0,3 одсто.
Од почетка године: Динар је ослабио за 0,2 одсто у односу на крај претходне године.
Курс динара према долару
Индикативни курс динара према америчком долару износи 105,3008 динара за један долар.
За разлику од евра, динар бележи константан раст и јачање према долару:
У односу на јуче: Динар је ојачао за 0,2 одсто.
У односу на пре месец дана: Јачи је за 1,6 одсто.
На годишњем нивоу: Забележен је снажан раст од 4,2 одсто.
Од почетка године: Динар је ојачао за чак 5,1 одсто.
Буди део Република заједнице.