Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Српски пчелари извезли су готово три тоне меда у Кину, а очекује се да ће наредне године испоруке бити веће, изјавио је данас председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић и додао да би ширење кинеског тржишта могло да донесе раст откупних цена за 30 до 50 одсто. Он је за РТС рекао да је извоз меда у Кину омогућен након усаглашавања ветеринарских сертификата две земље и регистрације погона „Наш мед” у Кини.
„Надамо се да ће, како време пролази, захтеване количине бити све веће. Цена која се плаћа је добра, то је оно што је најважније за наше пчеларе”, истакао је он.
Оцењујући пчеларску 2026. годину, навео је да је она била знатно боља од претходних, иако приноси нису били уједначени у свим деловима Србије. Према његовим речима највише је било багремовог меда, али су приноси на југу земље били за око 40 одсто мањи него у осталим крајевима.
Сунцокретова паша била је просечна, уљана репица је подбацила, док су приноси ливадског меда били слаби због високих температура. Додао је да су пчелари који су искористили липову пашу остварили историјски високе приносе.
Цео упоредни текст5 реченица у више медија, 5 само у једном
Текст из 2 чланка. 13 реченица преносе сви, у 5 се разликују.
Српски пчелари извезли готово три тоне меда у Кину
© Спутник / Лола ЂорђевићМед и производи од меда
Српски пчелари извезли су готово три тоне меда у Кину, а очекује се да ће наредне године испоруке бити веће, изјавио је данас председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић и додао да би ширење кинеског тржишта могло да донесе раст откупних цена за 30 до 50 одсто.
Он је за РТС рекао да је извоз меда у Кину омогућен након усаглашавања ветеринарских сертификата две земље и регистрације погона „Наш мед” у Кини.
„Надамо се да ће, како време пролази, захтеване количине бити све веће.
Цена која се плаћа је добра, то је оно што је најважније за наше пчеларе”, истакао је он.
Оцењујући пчеларску 2026. годину, навео је да је она била знатно боља од претходних, иако приноси нису били уједначени у свим деловима Србије.
Према његовим речима највише је било багремовог меда, али су приноси на југу земље били за око 40 одсто мањи него у осталим крајевима.
Сунцокретова паша била је просечна, уљана репица је подбацила, док су приноси ливадског меда били слаби због високих температура.
Још 3 реченице, само Политика
„Морам да приметим да смо имали рекордну годину на липовој паши.
Заиста, година која се не памти.
Нажалост, липе у Србији нема много, а мали број пчела сели на ту пашу”, рекао је он.
Додао је да су пчелари који су искористили липову пашу остварили историјски високе приносе.
Живадиновић је упозорио да климатске промене, упркос повољнијој сезони, остају дугорочан проблем, јер скраћивање паша, суше и недостатак полена отежавају припрему пчелињих друштава за зиму, док продужена јесен погодује развоју паразита варое.
Истакао је и да су ниске откупне цене и раст трошкова довели до смањења броја кошница, али и до напуштања пчеларства.
Нагласио је да очување пчеларства није важно само због производње меда већ и због опрашивања пољопривредних култура, од кога зависи значајан део домаће производње хране.
Према његовој процени, захваљујући опрашивању које обављају пчеле, вредност пољопривредне производње у Србији годишње је већа за више од 600 милиона евра.
Због тога је, закључио је он, неопходно обезбедити боље услове за пчеларе, водити ефикаснију борбу против фалсификованог меда и за нова извозна тржишта која би омогућила исплативију производњу, преноси Танјуг.
