Све вести
Фото из чланка: ДанасСрпски економисти се огласили: Ако победи Студентска листа нема страха од нестабилности
Више од 30 макроекономиста у Србији покренуло је јавну изјаву у којој поручује да победа Студентске листе не носи ризик, да нико озбиљан не би ишао на обарање динара, да је прави ризик наставак потрошеног економског модела заснованог на привилегијама за стране инвеститоре, те да примопредаја власти мора бити одговорна.
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Прави ризик за Србију је наставак потрошеног економског модела који постаје све штетнији. Тај модел се ослања на привилегије за стране инвеститоре који долазе због јефтине радне снаге или ресурса и на велика државна улагања у бетон и цигле.
Главне послове добијају фирме које долазе уз нетранспарентне зајмове или су блиске власти, а наши људи су тек извршиоци на дну ланца, уз мале плате. Студентски план тачно препознаје где развојни модел мора да се промени: већи ослонац на домаћу привреду и предузетнике, знање и иновације, пољопривреда, равномернији развој земље и заштита земљишта и воде као националног добра.
То су промене које се не постижу једним буџетом, већ годинама. Неосноване су и приче о смањењу или неисплаћивању плата и пензија.
Свака промена власти носи неизвесност. Али алтернатива, наставак постојећег модела уз даље урушавање институција и продубљивање корупције, уништава здраво ткиво српске привреде и друштва.
Цео упоредни текст1 реченица у више медија, 40 само у једном
Текст из 2 чланка. 9 реченица преносе сви, у 7 се разликују.
Још 11 реченица које преноси само по један медиј
Група водећих српских макроекономиста покренула је јутрос потписивање јавне изјаве „Победа Студентске листе је нова економска прилика, а не разлог за страх“.
До сада ју је потписало више од 30 економиста, а потписивање се наставља.
Међу потписницима су академик Павле Петровић, редовни члан САНУ; проф. др Милојко Арсић, дописни члан САНУ и редовни професор Економског факултета у Београду, проф. др Зорица Младеновић и проф. др Александра Нојковић са Економског факултета у Београду, проф. др Горан Радосављевић са ФЕФА, др Бранимир Јовановић из Бечког института за међународне економске студије (wииw), др Кори Удовички, председница ЦЕВЕС-а, као и други економисти углавном са факултета и института.
Потписници поручују власти да, ако Студентска листа победи на изборима 25. октобра, примопредаја власти мора бити одговорна, а грађанима да после такве победе нема разлога да се очекују економски потреси и нестабилност.
Приче о евру од 200 динара и о смањењу или неисплаћивању плата и пензија, оцењују потписници, немају основа.
Више од 30 макроекономиста у Србији оценило је данас да би победа Студентске листе на изборима представљала нову економску прилику, а не разлог за страх, истичући да би евентуална примопредаја власти морала да буде одговорна и да нема разлога за очекивање економских потреса и нестабилности.
Макроекономску стабилност Србија је научила да одржава, буџет за ову годину је по оцени Фискалног савета одржив, а држава наставља да ради и када се владе мењају.
Нико озбиљан, а свакако не економисти са Студентске листе, не би ишао на обарање динара.
Прави ризик за Србију, како наводе, јесте наставак потрошеног економског модела: привилегија за стране инвеститоре који долазе због јефтине радне снаге, нетранспарентних државних улагања у бетон без правих тендера и урушавања институција, уз одлазак младих и пражњење унутрашњости.
У наставку дајемо у целини текст којим су се економисти обратили јавности:
„Ми, економисти који потписујемо овај текст, оглашавамо се пред изборе 25. октобра да јасно поручимо власти: ако Студентска листа победи, примопредаја власти мора бити одговорна, а грађанима: у том случају после победе Студентске листе нема разлога да се очекују економски потреси и нестабилност.
Прави ризик за Србију је наставак потрошеног економског модела који постаје све штетнији.
То се истиче у заједничкој јавној изјави економиста, чије потписивање се наставља на порталу Развој за све.
Тај модел се ослања на привилегије за стране инвеститоре који долазе због јефтине радне снаге или ресурса и на велика државна улагања у бетон и цигле.
К томе, улагања се раде нетранспарентно, посебним законима, међудржавним споразумима и уговорима без правог тендера.
Главне послове добијају фирме које долазе уз нетранспарентне зајмове или су блиске власти, а наши људи су тек извршиоци на дну ланца, уз мале плате.
Још 10 реченица које преноси само по један медиј
То „врти новац“, али не развија домаћу привреду: она не стиче способност да макар у будућности такве послове и сама продаје свету.
Значи: држава се задужује да плати прескупе пројекте, а не гради капацитет из којег би се тај дуг враћао.
Корупција ту није само неправедна, већ је и велико оптерећење за привреду и препрека за развој.
Истовремено, модел разграђује оно без чега даљи развој није могућ: институције.
Развојна држава мора имати јаке институције, са аутономијом да раде свој посао и јасном одговорношћу за резултате.
Код нас се одлуке све чешће доносе мимо њих и струке, а нови мандат ове власти убрзао би ово разграђивање.
Овај модел нуди краткорочни раст, а плаћа га неправдом и дугорочном одрживошћу.
Последице долазе постепено и заобилазно: млади, а посебно најобразованији, одлазе из земље, а привреда се сабија у два-три велика града док се остатак Србије празни.
Економисти упозоравају да такав модел доводи до разградње институција, док развојна држава, како истичу, мора да почива на снажним институцијама које имају аутономију у раду и јасну одговорност за постигнуте резултате.
Оценили су да Студентски план прецизно препознаје области у којима су потребне промене развојног модела.
Студентски план тачно препознаје где развојни модел мора да се промени: већи ослонац на домаћу привреду и предузетнике, знање и иновације, пољопривреда, равномернији развој земље и заштита земљишта и воде као националног добра.
То су промене које се не постижу једним буџетом, већ годинама.
Још 9 реченица, само Данас
Разумемо да се грађани плаше, јер су доживели деведесете.
Али власт их данас застрашује причом о евру од 200 динара и о платама и пензијама које ће бити смањене или неће бити исплаћене.
То су питања краткорочне макроекономске политике, курса, инфлације и буџета: одржавање макроекономске стабилности су и Србија и свет од тада јако добро научили.
Студентска листа нигде не најављује промену те политике.
Проблем овог модела није данашња стабилност, него сутрашњи развој: хоће ли све више људи све боље да живи?
Сваки грађанин види да храна и роба у продавницама коштају готово као у Европи, иако су примања знатно нижа.
Такав реални курс поправља се растом продуктивности, који подиже плате, и бољом структуром привреде, управо оним дугорочним променама о којима говоре и студенти, а које ова власт није у стању да спроведе.
Зато нико озбиљан, а свакако не економисти са Студентске листе, не би ишао на обарање динара.
Девалвација би донела само инфлацију и појела плате и штедњу.
Неосноване су и приче о смањењу или неисплаћивању плата и пензија.
Још 6 реченица које преноси само по један медиј
Држава је танкер, а не глисер: влада одређује правац, али брод држе у покрету људи у управи и јавним службама.
Током протекле деценије, док је бивши председник Александар Вучић месецима састављао нове владе, држава је настављала да ради, а плате и пензије су и тада исплаћиване несмањено.
Буџет за ову годину је, по оцени Фискалног савета, одржив.
Не говоримо у име студената, али све што смо видели у њиховом понашању потврђује да је њихов став о поштовању закона и уговора искрен.
Уз стручност које у државној управи још увек има, то је довољно да се обезбеди стабилност.
Према њиховим речима, ниједан озбиљан економиста, а посебно не економисти окупљени око Студентске листе, не би се залагао за обарање вредности динара, јер би девалвација довела до инфлације и умањила реалну вредност плата и штедње грађана.
Свака промена власти носи неизвесност.
Али алтернатива, наставак постојећег модела уз даље урушавање институција и продубљивање корупције, уништава здраво ткиво српске привреде и друштва.
Студентски план нуди прилику за другачији развој: праведнији, са јачом домаћом привредом и институцијама које раде за све грађане“, закључују најистакнутији српски економисти.
Потписи се скупљају на хттпс://развојзасве.орг/, а наводи се да потписници говоре у лично име, док су институције наведене ради идентификације.
Међу потписницима су академик Павле Петровић, дописни члан Српске академије наука и уметности (САНУ) и професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић, професорке тог факултета Зорица Младеновић и Александра Нојковић, професор Горан Радосављевић са Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), Бранимир Јовановић из Бечког института за међународне економске студије и Кори Удовички, председница Центра за високе економске студије (ЦЕВЕС).