Српски економисти: Победа Студентске листе била би нова економска прилика, а не разлог за страх

Хронологија

1. 15:48
   N1 (отвара се у новом прозору) први објавио

   Српски економисти: Победа Студентске листе била би нова економска прилика, а не разлог за страх

   Група од више од 30 макроекономиста у Србији поручила је данас да би победа Студентске листе на изборима била нова економска прилика, а не разлог за страх, оцењујући да би примопредаја власти у случају победе студената… Цео текст

   Група од више од 30 макроекономиста у Србији поручила је данас да би победа Студентске листе на изборима била нова економска прилика, а не разлог за страх, оцењујући да би примопредаја власти у случају победе студената морала бити одговорна и да нема разлога да се очекују економски потреси и нестабилност.

   Економисти истичу да се актуелни модел ослања на привилегије за стране инвеститоре који долазе због јефтине радне снаге или ресурса, као и на велика државна улагања у бетон и цигле. Послове добијају фирме које, како су навели, долазе уз нетранспарентне зајмове или су блиске власти, а домаће фирме су извршиоци на дну ланца, уз мале плате.

   Оцењено је и да тај модел разграђује институције, а да развојна држава мора имати јаке институције, са аутономијом да раде свој посао и јасном одговорношћу за резултате.

   Економисти су истакли да Студентски план тачно препознаје где развојни модел мора да се промени - већи ослонац на домаћу привреду и предузетнике, знање и иновације, пољопривреда, равномернији развој земље и заштита земљишта и воде као националног добра.

   "То су промене које се не постижу једним буџетом, већ годинама", указали су економисти.

   Навели су да власт застрашује грађане причом о евру од 200 динара и о смањењу плата и пензија, што сматрају неоснованим.

   Навели су и да нико озбиљан, а свакако не економисти са Студентске листе, не би ишао на обарање динара, јер би девалвација донела само инфлацију и појела плате и штедње.

   "Свака промена власти носи неизвесност. Али алтернатива, наставак постојећег модела уз даље урушавање институција и продубљивање корупције, уништава здраво ткиво српске привреде и друштва. Студентски план нуди прилику за другачији развој: праведнији, са јачом домаћом привредом и институцијама које раде за све грађане", навела је група економиста.

   Потписници:

   - Милојко Арсић, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду, дописни члан САНУ

   - Павле Петровић, редовни члан САНУ

   - др Горан Радосављевић, редовни професор, ФЕФА

   - др Кори Удовички, председница ЦЕВЕС-а

   - др Бранимир Јовановић, Бечки институт за међународне економске студије (wииw)

   - Зорица Младеновић, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду

   - Александра Нојковић, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду

   - Михајло Ђукић, Виши научни сарадник, Институт економских наука

   - Проф. др Јелена Станковић, Редовни професор Економског факултета Универзитета у Нишу

   - др Гордана Матковић, редовни професор у пензији, ФЕФА

   - Јелена Жарковић, редовни професор, Економски факултет у Београду

   - Александра Лазевски, асистент, ФЕФА

   - др Јелена Миновић, Научни саветник, Институт економских наука

   - Др Марко Владисављевић, Ванредни професор, Економски факултет Универзитета у Београду

   - др Лара Лебедински, Институт економомских наука

   - Проф. др Катарина Станић, вандредни професор, ФЕФА факултет

   - Проф. Славољуб Миловановић, редовни професор Економски факултет у Нишу

   - Ана Милинковић, економиста, Бечки институт за међународне економске студије (wииw)

   - проф. универзитета Сретен Ћузовић, редовни проф. (у пензији), Економски факултет Уноверзитета у Нишу

   - Зоран Богетић,редовни професор Економског факултета у Београду

   - Проф.др Тамара Миленковић Керковић, редовни професор, Економска Факултет Универзитета у Нишу

   - Проф. др Јасна Солдић-Алексић, редовни професор, Економски факултет, Универзитет у Београду

   - др Дејана Павловић, виши научни сарадник, Институт економских наука

   - Проф. др Марија Џунић, редовни професор, Економски факултет Универзитета у Нишу

   - доц. др Хелена Хиршенбергер, доцент, ФЕФА факултет

   - Павле Медић, асистент Правног факултета Универзитета у Београду

   - Бранко Радуловић, редовни професор

   - Проф др Срђан Маринковић, редовни професор Економског факултета у Нишу

   - Васко Келић, истраживач сарадник, Институт друштвених наука

   - Проф др Душан Добромиров, редовни професор, УНС Нови Сад

   - Проф.др Небојша Стојковић, редовни проф. (у пензији), Економски факултет Уноверзитета у Нишу

   - Пеђа Митровић, економиста, народни посланик, Народна скупштина Републике Србије, члан Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава

   - др Ивана Прица, ванредни професор

   - проф. др Драган Стојковић, економиста

   - Павле Михајловић консултант, Михајловић Адвисорy

   - Биљана Ракић, редовни професор Економског факултета у Нишу

   - Професор Даница Поповић, редовни професор Економско факултета Београдског универзитета у пензији

   - Др Милица Коцовић Де Санто, виши научни сарадник Институт економских наука

   - Борис Беговић, редовни професор у пенизији, Правни факултет Универзитета у Београду.

2. 15:58
   Нова економија (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 11 мин после првог

   Водећи српски економисти подржали студенте: Победа Студентске листе је нова економска прилика, а не разлог за страх

   Група водећих српских макроекономиста објавила је 21. октобра 2026. године у Београду јавну изјаву под називом „Победа Студентске листе је нова економска прилика, а не разлог за страх“. До сада је ову изјаву потписало… Цео текст

   Група водећих српских макроекономиста објавила је 21. октобра 2026. године у Београду јавну изјаву под називом „Победа Студентске листе је нова економска прилика, а не разлог за страх“. До сада је ову изјаву потписало 30 економиста, а прикупљање потписа се и даље наставља. Међу потписницима су истакнути стручњаци попут академика Павла Петровића (САНУ), проф. др Милојка Арсића са Економског факултета у Београду (дописног члана САНУ), проф. др Горана Радосављевића са ФЕФА-е, др Кори Удовички (председнице ЦЕВЕС-а), др Бранимира Јовановића из Бечког института за међународне економске студије (wииw), као и професорки са Економског факултета у Београду, др Зорице Младеновић и др Александре Нојковић. Сви потписници иступају у лично име, док су њихове матичне институције наведене искључиво ради идентификације.

   Порука власти и грађанима пред изборе

   Пред предстојеће изборе заказане за 25. октобар, економисти упућују две кључне поруке. Властима се поручује да у случају победе Студентске листе примопредаја власти мора бити одговорна. Грађанима се поручује да након евентуалне победе ове студентске опције нема разлога да очекују економске потресе и нестабилност.

   Потписници изјаве наглашавају да су приче о „евру од 200 динара“, као и упозорења о наводном смањењу или неисплаћивању плата и пензија, потпуно неосноване и служе за застрашивање грађана подсећањем на деведесете године. Одржавање макроекономске стабилности је политика коју су и Србија и свет добро научили да спроводе, а Студентска листа нигде у својим плановима не најављује одступање од тог курса.

   Истиче се да нико озбиљан, а свакако не економисти окупљени око Студентске листе, не би ишао на обарање вредности динара, јер би девалвација донела само инфлацију и истопила реалална примања и штедњу грађана. Поред тога, цене хране и робе у домаћим продавницама већ су готово изједначене са онима у Европи иако су примања знатно нижа. Такав реални курс поправља се искључиво дугорочним растом продуктивности и бољом структуром привреде.

   Економисти подсећају да је држава по свом функционисању „танкер, а не глисер“ – док влада одређује генерални правац, брод државе у покрету држе професионалци у јавној управи и службама. Током протекле деценије, док је бивши председник Александар Вучић месецима састављао нове владе, државни систем је континуирано радио, а плате и пензије су исплаћиване редовно и у пуном износу. Додатно, буџет за ову годину је, према званичној оцени Фискалног савета, потпуно одржив, док је став студената о поштовању закона и уговора оцењен као искрен.

   Прави ризик за Србију: Потрошени економски модел

   Према оцени стручњака, прави ризик за Србију не лежи у промени власти, већ у наставку постојећег економског модела који постаје све штетнији. Садашњи модел се ослања на привилегије за стране инвеститоре који долазе због јефтине радне снаге или ресурса, као и на нетранспарентна државна улагања у „бетон и цигле“, која се спроводе кроз посебне законе, међудржавне споразуме и уговоре без правих тендера.

   У таквом систему главне послове добијају фирме блиске власти или оне које долазе уз нетранспарентне зајмове, док су домаћи привредници и радници потиснути на дно ланца уз мале плате. Овакав модел „врти новац“, али не развија домаћу привреду нити гради капацитете из којих би се враћали скупи државни дугови, док корупција представља огромно оптерећење и препреку за развој.

   Поред тога, постојећи модел систематично разграђује институције, иако развојна држава мора имати јаке и аутономне институције са јасном одговорношћу. Уместо тога, одлуке се све чешће доносе мимо струке и институција, а нови мандат ове власти убрзао би то разграђивање. Последице оваквог краткорочног раста су дугорочно разарајуће – млади и најобразованији масовно напуштају земљу, док се цела привреда сабија у два или три велика града, док се остатак Србије празни.

   Шта доноси Студентски план

   За разлику од тренутног модела, Студентски план тачно препознаје неопходне развојне приоритете. То подразумева већи ослонац на домаћу привреду и предузетнике, знање и иновације, развој пољопривреде, равномернији регионални развој земље и заштиту земљишта и воде као националног добра.

   Иако свака промена власти носи одређену дозу неизвесности, економисти закључују да наставак постојећег модела уништава здраво ткиво српске привреде и друштва, док Студентски план нуди прилику за праведнији развој и стварање институција које раде у интересу свих грађана.

   Цео текст јавне изјаве и ажурни списак потписника доступни су на званичној веб-страници развојзасве.орг.

   Ко су привредници и предузетници који су подржали Студентску листу