26.10.
2026.
За сарајевски "Аваз", након избора, носилац листе Студенти побеђују рекао да је пред новим властима у Србији пуно посла и на домаћем терену.
Изборна победа Студентске листе отворила је питање које током борбе за промену власти није захтевало непосредан одговор: како ће политички разнородна групација претворити заједнички изборни циљ у заједничку државну политику. Оно што је било довољно за окупљање бирача сада ће морати да добије облик договора о влади, законима и одлукама за које ће нова већина сносити одговорност. Најосетљивији испит могао би да дође управо у спољној политици, где ће однос према Европској унији, Русији и Косову и Метохији тражити конкретније одговоре од начелне сагласности о потреби за променама.
26.10.
2026.
За сарајевски "Аваз", након избора, носилац листе Студенти побеђују рекао да је пред новим властима у Србији пуно посла и на домаћем терену.
27.10.
2026.
Грађани су уз музику, заставе и ватромет славили победу Студентске листе. Срдановић је у Новом Саду позвао на достојанствену прославу.
Према прелиминарним резултатима наведеним у извештајима о изборима, Студентска листа освојила је 52,9 одсто гласова и требало би да има 140 мандата. Таква већина омогућила би јој да самостално изабере владу. Међутим, посланичка већина решава питање броја гласова потребних за доношење одлука, док ће политичка сагласност о њиховом садржају тек морати да се потврди.
Прве поруке Илије Срдановића, носиоца листе „Студенти побеђују“, показују да будући спољнополитички правац засад представља кроз начин одлучивања: одговорност владе, отворен дијалог и поступање у интересу грађана. У разговору за ХРТ није се изјаснио за заокрет ка Русији или Европи, нити је представио конкретан став о санкцијама Москви. Нагласио је да је унутрашња политика била кључ промене власти и да наредни кораци захтевају разговор у друштву.
Управо између тог обећања дијалога и потребе за доношењем одлука налази се један од главних изазова будуће власти. Дијалог може да помогне да се различити ставови усагласе, али сам по себи не одређује каква ће одлука бити. Када питање дође пред владу или парламент, представници Студентске листе мораће да покажу колико су спремни на компромис и шта сматрају заједничким политичким минимумом.
На питање ХРТ-а да ли ће спољнополитички компас Србије бити усмерен ка Русији или Европи, Срдановић је одговор везао за унутрашње промене и успостављање владавине права.
„За сваки даљи корак морамо пре свега направити отворен дијалог у друштву, који ће настати оног тренутка када се успостави владавина права и једнакости, где ће сви субјекти, сви грађани Србије, моћи да дају суд о креирању политике. Направићемо најбољи искорак у интересу наших грађана. Максимално ћемо се трудити да то буде на демократским принципима, као темељним вредностима сваке цивилизоване и европске државе“, рекао је Срдановић.
Такав одговор оставља простор за будуће договоре, али не открива како би се нова власт поставила према појединачним захтевима међународних партнера. Позивање на европске демократске вредности не може се само по себи тумачити као најава увођења санкција Русији, као што ни изостанак такве најаве није потврда да промене политике неће бити.
Срдановић је био одређенији када је говорио о начину вођења односа са Хрватском. Поручио је да ће одлуке доносити Влада Републике Србије, уз тежњу ка добросуседским односима.
„Будућу политику водиће Влада Републике Србије, не један човек, и гледаће се најбољи интерес како грађана Србије, тако и добробити у међудржавним односима, где ћемо гледати да направимо најбоље могуће међудржавне односе у интересу наших грађана пре свега, али и грађана који живе у нашем непосредном окружењу. Ту се Хрватска неће налазити ни у каквом другом статусу осим добросуседских односа“, рекао је за ХРТ.
Његове поруке најављују институционални приступ и сарадњу са суседима. Питање које остаје отворено јесте како ће се тај приступ преточити у одлуке када унутар будуће већине постоје различита мишљења или када захтеви спољнополитичких партнера буду међусобно супротстављени.
Професор Факултета политичких наука Стефан Сурлић сматра да је прво питање после избора да ли ће Студентска листа остати конзистентна. У изјави за РТС указао је да би из ње у будућности могло да настане више политичких опција, али и да постоји снажан разлог за очување јединства: одговорност према бирачима и обећањима на основу којих је подршка добијена.
28.10.
2026.
Интегрални тост, авокадо, јаја и поврће: нутриционисткиња открива вечеру коју спрема за 10 минута када нема енергије за дуго кување.
„Може се из ње изродити више политичких опција у будућности. Али опет, мислим да их уједињује нешто врло важно, а то је: уколико се они у кратком року распадну, неће бити никаквог ефекта, бар оног који су обећавали бирачима. И може доћи чак и до великог разочарања“, оценио је Сурлић за РТС.
У тој процени, изборни успех истовремено представља прилику и обавезу. Широка подршка даје простор за спровођење промена, али би брз унутрашњи разлаз могао да онемогући њихово остваривање и изазове разочарање управо међу бирачима који су промену очекивали.
Сурлић сматра да су студенти већ показали способност да пронађу механизме сарадње међу људима различитих ставова и изражених сујета. Очекује и да ће представници листе, нарочито они са мало политичког искуства, разумети да њихов дужи опстанак у парламенту зависи од очувања заједништва.
Према његовој оцени, важна околност је и садржај програма, који описује као усмерен на демократизацију, реформу политичког система, владавину права и законе око којих постоји широка сагласност.
„Уколико ту дође до идеолошких, програмских разлика, наравно да то може да доведе до неких, у будућности, политичких криза, али мислим да до тога неће доћи, јер су они већ осмислили програм који не залази дубоко у идеолошку матрицу“, рекао је Сурлић.
Такав програмски оквир може да буде основа за прве заједничке потезе. Ипак, сагласност о институционалним реформама тек ће морати да се повеже са одлукама у областима у којима идеолошке разлике имају непосредне последице, од економије до спољне политике.
Постојање различитих ставова унутар Студентске листе само по себи не мора да значи да она неће моћи да функционише као владајућа већина. Сурлић подсећа да су и велике странке окупљале људе са супротстављеним мишљењима о националним и спољнополитичким питањима.
30.10.
2026.
Поруке из Брисела најављују подршку реформама. Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
Као пример навео је Српску напредну странку, у којој су, према његовим речима, били и људи који прихватају и људи који одбацују признање Косова, као и присталице и противници НАТО-а. Реч је о свеобухватном политичком приступу, у којем иста организација окупља различита опредељења.
Подсетио је и на ранију Вучићеву изјаву о разговорима у Вашингтону, у којој је говорио да су његови саветници били спремни да прихвате признање Косова, док је он то одбио. Сурлић је тај пример употребио да укаже на различита мишљења и у непосредном окружењу страначког лидера.
За Студентску листу зато ће бити пресудно како ће уређивати неслагања: ко ће предлагати одлуке, како ће се оне усаглашавати и да ли ће постигнути договори обавезивати читаву већину. Срдановићева најава да ће политику водити влада том питању даје додатну тежину, јер подразумева договор унутар институције која ће преузети извршну власт.
„У сваком случају, ако желе да спроведу оно што су замислили, ако желе да оправдају овај заиста висок проценат, мислим да ће морати да буду врло сложни и врло дисциплиновани, поготово што им недостаје политичког искуства“, оценио је Сурлић за РТС.
Писац и колумниста Јуроњуза Мухарем Баздуљ знатно је скептичнији према могућности да Студентска листа дугорочно задржи јединство. Његова процена полази од разлике између опозиционог окупљања и одговорности за одлуке државе.
„Ви, док сте опозиција, не доносите одлуке. Оно што је речено неколико пута заиста није битно ако сте против Вучића: јесте ли русофил или сте германофил, јесте ли за либералну економију или сте за државни интервенционизам. Али кад стављате потпис у Службени гласник, не може и једно и друго“, оценио је Баздуљ.
Као пример издвојио је евентуално увођење санкција Русији у контексту отварања кластера у преговорима са ЕУ. То је његова илустрација одлуке која би захтевала јасно опредељење; из ње не произлази да је такав захтев већ упућен будућој власти или да би санкције саме по себи гарантовале напредак у преговорима.
Баздуљ сматра да будући посланици Студентске листе немају идентична мишљења о кључним питањима и доводи у питање постојање довољно снажног фактора који би их усмеравао ка заједничкој политици.
„Ја сам прилично уверен да од ових 140 људи из Студентске листе који ће ући у парламент, да они о кључним питањима немају идентична мишљења. И не само то, него не постоји кохезиони фактор који би њих, чини ми се, усмерио у исти смер“, рекао је.
За разлику од Сурлића, који у потреби да се испуне обећања види разлог за дисциплину и сарадњу, Баздуљ очекује да ће преузимање власти отворити унутрашња сукобљавања. Због тога процењује да будућа влада неће завршити пун мандат, а председничке изборе издваја као прво могуће питање раздора.
„Ја не очекујем, искрен да будем, да ова влада која се формира, ни близу испуни пуни мандат. Ја мислим да ће ту морати доћи до једног сукобљавања унутрашњег, и мислим да ће прво питање већ бити председнички избори“, оценио је.
Та два погледа откривају суштину неизвесности: да ли ће одговорност за остварење заједничког циља бити снажнија од разлика које ће конкретне одлуке изнети на површину.
Програмски директор агенције „Фактор плус“ Владимир Пејић упозорава да будућа власт неће имати само задатак да усагласи политичке ставове. Мораће да састави владу и преузме управљање системом у којем је претходна власт била присутна 14 година.
„Већ сутра, прво, треба саставити владу, и то су неке унутарстраначке ствари, борити се са апаратом који је 14 година ту, на различите начине, без неке негативне конотације, али једноставно успоставити неки нови систем, какав год он буде био“, оценио је Пејић.
Његова процена указује на практичну страну промене власти: изборни резултат тек треба претворити у способност управљања институцијама. Уз политичку сагласност, за то ће бити потребни људи, организација и јасна подела одговорности.
Пејић сматра да ће значајно бити и како ће изгледати нова опозиција, односно да ли ће СНС остати јака партија или ће претрпети озбиљно слабљење. Исход тог процеса утицаће на политичко окружење у којем ће будућа влада радити.
Истовремено упозорава да међународни партнери могу врло брзо отворити питања која ће захтевати одговор нове власти.
„Већ наредних недеља може доћи изазов од стране Европске уније или од Русије“, рекао је Пејић, говорећи о могућим очекивањима тих партнера.
То је упозорење на могући развој догађаја, а не најава конкретног потеза Брисела или Москве. Пејић га повезује са доласком зиме и економским, енергетским и безбедносним питањима.
„Иде зима, не бих волео неке негативне реакције од стране било којих међународних партнера. И то је јако тешко. Сада ћемо видети, постоје бројни изазови, и економски, и безбедносни и енергетски с којима се морамо суочити, јер увек је много лакше критиковати, а то је посао опозиције“, оценио је.
Додао је да ће се нова власт суочити и са Косовом и Метохијом, као и са другим проблемима који су до избора били одговорност досадашње власти.
Санкције Русији, односи са Европском унијом, питање НИС-а, сарадња са Кином и САД и Косово и Метохија издвајају се као шест тема пред будућом влашћу. Њихов значај није само у појединачним одлукама које могу да захтевају, већ и у томе што ће показати постоји ли заједничка политика Студентске листе изван циљева због којих се окупила.
Односи са ЕУ отвориће питање правца и приоритета европских интеграција. Однос према Русији захтеваће усаглашавање ставова о могућим санкцијама и другим облицима сарадње. Питање НИС-а повезује енергетску сигурност са спољнополитичким односима, док ће сарадња са Кином и САД такође захтевати дефинисање интереса и приоритета. Косово и Метохија остаје тема на којој ће будућа власт морати да формулише и заступа сопствену политику.
Срдановић засад нуди оквир у којем би ти одговори требало да настану: владу која одлучује, дијалог у друштву, демократске принципе и добросуседске односе. Његове изјаве не дају основ да се унапред закључи да ће Србија направити одређени спољнополитички заокрет.
Први озбиљан испит зато ће бити способност нове већине да из тог оквира изведе одлуке иза којих може заједнички да стане. Од тога ће зависити и колико ће уверљиво деловати према међународним партнерима и колико ће успети да одговори на очекивања бирача. Изборна победа обезбедила јој је подршку за преузимање власти; одрживост те власти зависиће од договора о томе како ће је користити.
У достављеном материјалу јасно је наведено да је Сурлић говорио за РТС, а Срдановић за ХРТ. За Баздуљеве и Пејићеве изјаве није наведен медиј којем су дате, па им нисам приписивао непроверен извор. Баздуљева припадност Јуроњузу наведена је као његова професионална одредница.
30.10.
2026.
Поруке из Брисела најављују подршку реформама. Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
30.10.
2026.
РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
30.10.
2026.
Ана Брнабић позвала је на мир и поштовање институција и затражила од новоизабране скупштинске већине да што пре почне успостављање власти
30.10.
2026.
Из тзв. косовске полиције за регион север навели су да је акција спроведена у општинама Северна Митровица и Звечан.
30.10.
2026.
РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
30.10.
2026.
Обрађени су записници на свих 93 бирачких места ван земље, по којима је од 102.147 бирача у бирачком списку на изборе изашло њих 79.597.
29.10.
2026.
Главни јавни тужиоци треба да провере да ли постоје елементи кривичног дела и о томе без одлагања обавесте надлежно тужилаштво.
29.10.
2026.
Тројица Срба приведена су јутрос у Црколезу, у општини Исток, током акције тзв. косовске полиције, саопштила је Канцеларија за Косово и Мето
29.10.
2026.
Приштина је из Немачке добила 12 војних камиона за тзв. Косовске безбедносне снаге, а нове испоруке најављене су за 2027. годину.
