Све вести
Фото из чланка: Форбес СрбијаСрбија је то само једном прошла: Шта ако не буде буџета за 2027. на време - закон, пракса и ограничења
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Буџет за 2027. није усвојен пре распуштања Народне скупштине и расписивања превремених парламентарних избора. Иако је било наговештаја да би се тако нешто могло десити, пошто је 2027. година одржавања ЕXПО.
Уколико се буџет за наредну годину не усвоји у законом прописаном року, по Закону о буџетском систему доноси се Уредба о привременом финансирању. Ту уредбу би, у таквој ситуацији, донела техничка влада, уколико нека нова не буде изабрана.
Србији ово не би било први пут да уводи привремено финансирање државе. Таква ситуација већ се десила пре тачно две деценије.
Због избора и кратког периода за усвајање најважнијег закона за функционисање система у редовном поступку . Шта прописује Закон о буџетском систему?
Цео упоредни текст36 реченица у више медија, 1 само у једном
Текст из 2 чланка. 44 реченице преносе сви, у једној се разликују.
Србија је то само једном прошла: Шта ако не буде буџета за 2027. на време – закон, пракса и ограничења
Буџет за 2027. није усвојен пре распуштања Народне скупштине и расписивања превремених парламентарних избора.
Иако је било наговештаја да би се тако нешто могло десити, пошто је 2027. година одржавања ЕXПО.
Уколико се буџет за наредну годину не усвоји у законом прописаном року, по Закону о буџетском систему доноси се Уредба о привременом финансирању.
Ту уредбу би, у таквој ситуацији, донела техничка влада, уколико нека нова не буде изабрана.
Србији ово не би било први пут да уводи привремено финансирање државе.
Таква ситуација већ се десила пре тачно две деценије.
Због избора и кратког периода за усвајање најважнијег закона за функционисање система у редовном поступку .
Шта прописује Закон о буџетском систему?
Који су рокови за усвајање новог буџета?
Шта ако он не буде усвојен?
Да ли је привремено финансирање исто што и буџет за 2026?
Колико може да траје и каква су ограничења?
Шта када се држава привремено финансира
У члану 46. Закона о буџетском систему каже се да се буџет односи на једну фискалну годину и важи само за годину за коју је донет.
Може се донети и за период од три фискалне године.
То, ипак, није пракса Србије.
У случају, пак, да Народна скупштина не донесе буџет у року утврђеном буџетским календаром, врши се привремено финансирање.
И то најдуже прва три месеца фискалне године.
Подсетимо, буџетски календар предвиђа да се Закон о буџету за наредну годину мора усвојити у Скупштини најкасније 20. децембра.
Претходно, министар финансија има обавезу да 1. новембра Влади достави нацрт буџета.
Влада онда до 15. новембра мора да усвоји буџет у форми предлога и упути га у парламентарну процедуру.
Према овом пропису, дакле, уколико се буџет за 2027. не усвоји у Скупштини до 20. децембра доноси се одлука о привременом финансирању.
И она ће важити све док нови сазив не усвоји буџет за наредну годину.
Иако у једној одредби стоји да привремено финансирање може да траје најдуже прва три месеца, у другој се каже да се оно може продужити за додатна три.
„Изузетно, период привременог финансирања се може продужити за још три месеца, тако да укупно траје шест месеци, ако се буџет не донесе ни до 15. марта текуће буџетске године“.
Како се одређују приходи и расходи
Поменути закон каже да се, док траје привремено финансирање, расходи и издаци планирају највише до једне четвртине износа расхода и издатака планираних у буџету за претходну годину.
Другим речима, расходи током привременог финансирања једнаки су расходима планираним буџетом за 2026, за прва три месеца.
Исто је и са расходима планираним за набавку финансијске имовине.
И они не смеју да буду већи од једне четвртине плана из буџета за ову календарску годину.
„Издаци за отплату кредита планирају се у висини обавеза које доспевају на плаћање у периоду за који се доноси одлука о привременом финансирању.
Док траје привремено финансирање, Србија неће издавати гаранције нити се задуживати за нове пројектне зајмове“.
Једини изузетак од правила о висини буџета током трајања привременог финансирања су трошкови Фонда ПИО.
Издаци овог Фонда планирају се највише до једне четвртине планираних расхода за претходну годину, али увећани за ефекат редовног усклађивања пензија на основу закона којим се то усклађивање регулише.
Закон, дакле, каже да Србија док траје привремено финансирање не би смела да даје гаранције за задуживање државних предузећа, али ни да се задужује за нове пројекте.
Једино што је дозвољено је задуживање за финансирање дефицита и сервисирање раније узетих кредита.
Србија је привремено финансирање уводила почетком 2007. године.
Управо због парламентарних избора и немогућности да се усвоји буџет за ту годину, 21. децембра 2006. донета је Уредба о привременом финансирању за прва три месеца 2007.
Та Уредба је, међутим, због неусвајања закона, 29. марта продужена на још три месеца.
Посланици две партије противили су се продужењу привременог финансирања на пола године, јер Закон о буџетском систему тада није предвиђао такву могућност.
Управо су и тражили измену прописа и легализацију могућности да привремено финансирање може да се продужи за још један квартал.
Закон о буџету за 2007. усвојен је тек 22. јуна те године.
Током трајања привременог финансирања било је много полемика у јавности, па и међу политичким партијама о начину трошења новца из буџета.
Подсетимо, Србија је 2006. годину завршила са суфицитом у републичкој каси од 30,8 милијарди динара.
