- Slatinska banja kod Čačka poznata je po hladnoj sumporovitoj mineralnoj vodi koja miriše na pokvarena jaja i koristi se za terapijske kupke - U banji nema velikih hotela ni razvijene infrastrukture, a smeštaj se… Цео текст
- Slatinska banja kod Čačka poznata je po hladnoj sumporovitoj mineralnoj vodi koja miriše na pokvarena jaja i koristi se za terapijske kupke
- U banji nema velikih hotela ni razvijene infrastrukture, a smeštaj se uglavnom nudi u privatnim domaćinstvima po pristupačnim cenama
- Posetioci dolaze zbog mira, izvora i prirode, a usput mogu obići Ovčarsko-kablarsku klisuru, manastire i Čačak
U padinama Jelice na desnoj obali Zapadne Morave nalazi se biser među srpskim banjama. U pitanju je Slatinska banja, udaljena svega 17 kilometara od Čačka, poznata je po hladnoj sumporovitoj mineralnoj vodi čiji je sastav izdvaja od mnogih drugih izvora u Srbiji. Ovde nema velikih hotelskih kompleksa, ni razvijene turističke infrastrukture, ali ima neobične prirode, mira i izvora kojima se ljudi vraćaju godinama. I privatnih apartmana gde možete da se smestite.
Kako stići iz Beograda?
Slatinska banja nalazi se u selu Slatina, u zapadnom Pomoravlju na oko 275 metara nadmorske visine, a kroz njeno područje protiče Daćinac, uz koji se nalaze izvori mineralne vode.
Od Beograda je udaljena približno 140 kilometara, a putovanje automobilom traje oko dva sata, u zavisnosti od saobraćaja. Najjednostavnija opcija je vožnja auto-putem "Miloš Veliki” u pravcu Čačka, a zatim nastavak lokalnim putevima do sela Slatina.
Slatinska banja nije destinacija za one koji očekuju uređeno turističko naselje sa brojnim sadržajima na svakom koraku. Njena privlačnost leži upravo u jednostavnosti, prirodnom okruženju i mineralnim izvorima zbog kojih je poznata već decenijama.
Voda hladna, ali neobičnog sastava
Najveća posebnost Slatinske banje jeste njena sumporovita mineralna voda, čija temperatura na izvoru iznosi oko 16,8 stepeni Celzijusa. Za razliku od mnogih poznatih banja u Srbiji, ovde voda nije prirodno topla, pa se za kupanje u terapijske svrhe mora zagrevati.
Ova voda sumporvodonik, kao i niz mineralnih sastojaka, među kojima se navode kalijum, litijum, rubidijum, stroncijum, cezijum i barijum. Pojedini izvori navode da sadrži ukupno 27 minerala, dok se njen visok sadržaj sumporvodonika posebno ističe kao njena najvažnija karakteristika.
Hemijske analize koje je stručna komisija Instituta za medicinsku hidrologiju i klimatologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu obavila 1957. i 1958. godine potvrdile su specifičan sastav ove vode.
U banjskom području nalazi se više izvora, a meštani i posetioci dolaze i da natoče vodu u flaše i balone. Zbog sumporvodonika voda može da ima karakterističan, neprijatan miris koji podseća na pokvarena jaja. Upravo je taj miris jedna od prvih stvari koje posetioci primete.
Zanimljivo je da Slatinska banja, uprkos dugogodišnjoj reputaciji i prepoznatljivom sastavu vode, još nema zvaničan status banje. Njeni prirodni potencijali i dalje nisu u potpunosti iskorišćeni, a nedostatak uređenih sadržaja i smeštajnih kapaciteta ograničava njen razvoj.
Za koja stanja se voda preporučuje?
Slatinska banja se tradicionalno povezuje sa tegobama lokomotornog sistema, naročito reumatskim oboljenjima, kao i pojedinim kožnim problemima. U stručnim i turističkim opisima pominju se i hronične reumatske tegobe, vanzglobni reumatizam i stanja nakon povreda.
Kada se voda koristi za kupanje u terapijske svrhe, njena temperatura se prilagođava potrebama korisnika. Međutim, to ne znači da bi svako ko ima bolove u zglobovima, promene na koži ili drugu hroničnu tegobu trebalo samostalno da započne tretman.
Pre korišćenja mineralne vode u zdravstvene svrhe savetuje se razgovor sa lekarom, posebno kod osoba koje imaju hronične bolesti, probleme sa srcem i krvnim pritiskom, oštećenu kožu ili akutne upalne procese. Lekar treba da proceni da li je određena terapija primerena, koliko dugo može da traje i da li postoje kontraindikacije.
Važno je i da se voda iz izvora ne pije samo zato što se smatra lekovitom. Za takvu upotrebu neophodno je imati pouzdane podatke o zdravstvenoj ispravnosti i preporuku stručnjaka.
Ko dolazi u Slatinsku banju?
Za razliku od velikih banjskih centara koji privlače i turiste željne odmora, masaža i bazena, u Slatinsku banju često dolaze ljudi koji su za nju čuli preko poznanika ili su ranije koristili njenu vodu.
Među posetiocima su osobe koje imaju reumatske tegobe ili probleme sa kožom, ali i ljudi koji žele da provedu nekoliko mirnih dana van gradske vreve. Neki dolaze na kratko, samo da obiđu izvore i natoče vodu, dok drugi ostaju duže zbog tretmana i odmora.
Ovo mesto nema kapacitete velikog turističkog centra. Prema izveštajima o banji, raspoloživi smeštajni kapaciteti veoma su skromni, pa je pre dolaska poželjno unapred dogovoriti noćenje.
Koliko košta smeštaj i hrana?
U Slatinskoj banji nema velikih hotela, već se smeštaj uglavnom traži u privatnim domaćinstvima i seoskim turističkim objektima. Kao okvirna orijentacija, pojedini turistički izvori navode cenu od približno 1.200 do 3.000 dinara po osobi za noćenje. Konačna cena zavisi od objekta, opremljenosti, broja gostiju i termina boravka.
Preporuka je da se pre rezervacije proveri da li je cena po osobi ili po sobi, kao i da li su obroci uključeni u cenui ili ne.
Što se hrane tiče, u samoj banji izbor ugostiteljskih objekata je ograničen. Za veći izbor restorana i prodavnica najbolje je otići do Čačka, gde se mogu pronaći tradicionalne srpske kafane, roštiljnice i restorani sa kuvanim jelima.
Za obrok u Čačku može se računati na okvirno 1.000 do 1.500 dinara u pojedinim restoranima srednjeg cenovnog ranga, ali cena zavisi od jela, priloga i pića.
Šta probati u čačanskom kraju?
Ako se već uputite ka Slatinskoj banji, posetu možete da iskoristite i za upoznavanje lokalne kuhinje. U restoranima čačanskog kraja uobičajena su jela sa roštilja, pečenja, domaće supe i čorbe, kuvana jela, pite i različiti specijaliteti od mesa.
Ljubitelji tradicionalne kuhinje mogu da potraže domaći kajmak, sir i druge mlečne proizvode, kao i jela od mesa koja se često služe uz sezonske salate. U zavisnosti od sezone, na trpezama se mogu naći i domaće pite, proje i jela pripremljena od lokalnih namirnica. Naravno, obavezno probajte čačansku šljivoicu rakiju koja je proslavila ovaj kraj.
Šta obići?
Slatinska banja može da bude polazna tačka za obilazak nekoliko zanimljivih mesta u ovom kraju. Ovo su samo neki od predloga:
Seoski čardak i stari hrastovi
U blizini banje nalazi se Seoski čardak, nepokretno kulturno dobro koje je proglašeno spomenikom kulture. U okolini se nalaze i zaštićena stabla starih hrastova, pa ljubitelji lokalne istorije i prirode mogu da spoje obilazak izvora sa kratkim izletom po selu.
Ovčarsko-kablarska klisura
Jedna od najpoznatijih prirodnih celina ovog kraja jeste Ovčarsko-kablarska klisura, kroz koju protiče Zapadna Morava. Strme padine Ovčara i Kablara, meandri reke i vidikovci čine je zanimljivom destinacijom za šetnju, fotografisanje i boravak u prirodi.
Manastiri Ovčarsko-kablarske klisure
Ovaj kraj poznat je i po srednjovekovnim manastirima, zbog kojih se područje često naziva Srpskom Svetom gorom. Među manastirima koje vredi obići nalaze se Blagoveštenje, Nikolje, Jovanje, Sretenje i Preobraženje. Pre polaska proverite mogućnost pristupa pojedinim lokacijama i vreme obilaska.
Čačak
Za one koji žele više sadržaja, Čačak nudi muzeje, gradske šetališne zone, restorane i mogućnost kupovine. Narodni muzej Čačak može biti zanimljiva stanica za upoznavanje istorije i kulturnog nasleđa ovog dela Srbije.
Skriveni potencijal koji čeka bolju turističku ponudu
Slatinska banja nije destinacija koja će svakome odgovarati. Ko traži luksuzne hotele, uređene bazene, brojne restorane i bogat večernji program, verovatno će se bolje provesti u nekom razvijenijem banjskom centru.
Međutim, za one koje zanimaju neobični mineralni izvori, mirna sela, priroda i manje poznati delovi Srbije, ovo mesto predstavlja zanimljivu mogućnost za jednodnevni izlet ili kratak boravak. U svakom slučaju je otkriće za putnike željne drugačijeg izleta.
Biznis Kurir
