Избори

СНС и Студентска листа у свим бирачким одборима у Нишу, представнике имају и листе Мађара и Руса и по селима и по Медијани

1 медиј · 2 текста · 1 изворни Истражи мрежу

Преглед вести

Хронологија

22. окт
Јужне вести (отвара се у новом прозору)
СНС и Студентска листа у свим бирачким одборима у Нишу, представнике имају и листе Мађара и Руса и по селима и по Медијани
Чланови бирачких одбора у сталном и проширеном саставу за предстојеће парламентарне изборе именовани су, а према документацији из РИК-а, у Нишу ће највише представника имати представници листе СНС-а. На свим бирачким… Цео текст
Чланови бирачких одбора у сталном и проширеном саставу за предстојеће парламентарне изборе именовани су, а према документацији из РИК-а, у Нишу ће највише представника имати представници листе СНС-а. На свим бирачким местима биће представника напредњака и Студентске листе, а бројни су и чланови листа “Савез војвођанских Мађара”, “Аутентична десница”, “Руска странка”. Мађара, Руса, као и представника листе “Ћале, ово је за тебе” и оне чији је носилац Владимир Гајић, има чак и у бирачким одборима у мањим селима, попут Чукљеника, Ореовца и Студене.
Парламентарни избори ће бити одржани 25. октобра, а само гласање непосредно спроводе бирачки одбори на бирачким местима. Они су задужени да обезбеде правилно и тајно гласање, да брину о реду на бирачком месту, а након што се гласање заврши, да изброје гласове и доставе материјал изборној комисији.
А ко чини те бирачке одборе? За почетак, ту је стални састав, чије чланове предлажу посланичке групе из претходног мандата, пропорционално заступљености у парламенту, а уколико то не учине, то чини општинска или градска управа. Тиме су напредњаци добили предност у бројности.
Тако да, ако се посматрају подаци само за Градску општину Палилула, у 53 бирачка одбора у сталном саставу је 145 представника СНС-а. У сталном саставу 52 одбора на територији Медијане је 138 чланова и заменика чланова из редова напредњака.
Међу члановима сталних састава су и представници посланичких група Србија СРЦЕ, Странке слободе и правде, ЗЛФ-ПСГ, Савеза војвођанских мађара и Народног покрета Србије.
Странке које нису учеснице на парламентарним изборима и пружају подршку Студентској листи ће, како су нам рекли поједини њени представници у Нишу, заправо имати представнике у одборима који ће заступати интересе управо Студентске листе.
Као што смо и најавили, ми Студентској листи пружамо и дајемо све своје ресурсе. То обухвата и бирачке одборе. Ниш је добро покривен – кажу из нишког одбора НПС-а.
Тако је “однос снага”, рецимо у ГО Палилула, да је у сталном саставу одбора 21 представник групе Посланици уз студенте, 20 њих из ССП-а, 12 из групе НАДА,10 из НПС-а, по 8 из Срца и Еколошког устанка, а 7 из групе ПСГ-СДА-ПДД.
Напредњака је 145, представника Градске управе чак 33, социјалиста 7, ПУПС-а 12 чланова, а Савеза војвођанских мађара 9.
На подручју целог Ниша, који има укупно 197 бирачких места, у свим бирачким одборима у проширеном саставу представнике ће имати листа напредњака и Студентска листа.
По бројности чланова су иза њих листе “Аутентична десница” (196 представника), “Европска Србија” (166) и Савез војвођанских Мађара са чак 162 представника у свих 5 градских општина у Нишу, као и СПС са 167 чланова.
Велики је број и чланова имају и две руске листе. Руска странка Србија има 130 представника у бирачким одборима у Нишу, а листа „Странка руско-српског јединства-Руси и Срби браћа заувек“ њих 108. Са друге стране, ове листе имају 25, одосно 15 кандидата за посланике.
И док на самој листи „Либерално зелена странка – за слободну и чистију Србију“ има 45 кандидата, они имају 87 представника у бирачким одборима у Нишу, док листа “Ћале, ово је за тебе” на којој је само 9 кандидата за посланике има 84 члана у одборима на бирачим местима у Нишу.
Изборна листа „Владимир Гајић-Алтернатива за Србију-Народна странка, Бунт-Права Србија“ у бирачким одборима у Нишу имаће 79 чланова, Карићева листа њих 47, мањинска листа бошњачко-грчка листа “Бирам правду-бирам будућност-коалиција” има 43 члана, а Зукорлићева 39.
Занимљиво је да на неким мањим бирачким местима има представника листа које имају мало кандидата или имају статус мањинских. Тако ће у селу Чукљеник са 182 становника, у бирачком одбору представнике имати листе Мађара, Руса и Либерално-зелених, Студентска листа, листа “Уједињена Србија” и СПС, док их преосталих 12 листа неће имати.
На територији Градске општине Медијана, једине у Србији где СНС тренутно није на власти, у сваком од 52 бирачка одбора су представници три листе – СНС-а, “Студенти побеђују” и Аутентичне деснице.
Једног мање представника у бирачким одборима има Савез војвођанских Мађара, који нема никог на бирачком месту 34 које је у Првој нишкој гимназији “Стеван Сремац”.
“Европска Србија” ће на 48 бирачких места имати представника у одборима проширеног састава, а са 42 представника је листе Руска странка “Србија у Бриксу – Слободан Николић”.
СПС има представнике на 37 места, на 34 их има „Странка руско-српског јединства-Руси и Срби браћа заувек“, “Владимир Гајић – Алтернатива за Србију” на 29, Покрет снага Србије Богољуба Карића на 20, а Либерално зелена странка на 15.
Најмање представника у одборима проширеног састава има Усаме Зукорлић – на само два места.
Албанска коалиција, листе СДА-а, Расима Љајића и “Мајка Србија – груда” немају, према документацији из РИК-а, представнике у бирачким одборима у проширеном саставу у Нишу.
Неке су пак заступљене само у неким општинама. Тако листа „Бирам правду-бирам будућност-коалиција Снага- проф. др Ферид Булић-Василиос Провелегиос-Странка будућности и развоја-Грађанска странка Грка Србије“ има представнике само у Палилули. И то на 43 бирачка места од укупно 53.
Листа Странке правде и помирења (СПП) која носи назив „Усаме Зукорлић Покрет за уједињење“ такође је у Нишу доминантна само у Палилули, где има 30 представника у бирачким одборима, док је у преосталим градским општинама највише 4.
Листа Богољуба Карића нема представнике у Црвеном Крсту и Нишкој Бањи, у Палилули их је тек 5, док их је у Медијани 20, а на Пантелеју на 22 од 40 бирачких места.
Подсетимо, на парламентарним изборима заказаним за 25. октобар учествује укупно 18 изборних листа, од којих су 9 мањинске листе.
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Јужних вести задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције као и било какву претњу, увреду, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај.
Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Јужне вести немају никакву обавезу образлагања одлука везаних за коментаре и њихово објављивање.
Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одражавају ставове редакције Јужних вести.
Сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
Администраторима Јужних вести се можете обратити преко Контакт странице.
24. окт
Јужне вести (отвара се у новом прозору) препричао (процена), 2 дана после првог
Највећа излазност (71,50%) у Србији је била 1990. године и 2000. године (71,55%)
Од децембра 1990. године, када су одржани први модерни вишестраначки парламентарни избори, грађани Србије сутра, 25. октобра бирају 15. сазив Народне скупштине. За збирне листе се гласа од 2000. године. Те године је… Цео текст
Од децембра 1990. године, када су одржани први модерни вишестраначки парламентарни избори, грађани Србије сутра, 25. октобра бирају 15. сазив Народне скупштине. За збирне листе се гласа од 2000. године. Те године је постављен рекорд излазности, али за савезне и председничке изборе (71,55%).
Године 1990. одржани су први вишестраначки избори након Другог светског рата.
Тада је једини пут био примењен већински изборни систем, а у 250 појединачних изборних јединица гласало за кандидата по имену и презимену.
На изборе је тада изашло 5.029.123 од 7.033.610 уписаних бирача, односно 71,50%. Готово иста излазност била је и 2000, али на савезним и председничким изборима када је гласало 71,5% бирача.
Следећи избори и то превремени били су 1992. године када се гласало по пропорционалном моделу по којем изборну јединицу чини цела територија Србије, а мандати се расподељују сразмерно броју гласова које су листе освојиле. Гласало је 4.723.711 од 6.774.995 уписаних бирача, тачније 69,72%.
Ванредни парламентарни избори одржани су децембра 1993. године, а од укупно 7.010.389 уписаних бирача на биралишта је изашло 4.300.440 – што је 61,34%.
Године 1997. на парламентарне изборе од 7.210.386 уписаних бирача гласало је 4.139.080, тачније 57,41%.
Систем који и сада важи, премијеру је имао на ванредним парламентарним изборима у децембру 2000. године, када територија Србије представља једну јединствену изборну јединицу у којој се гласа за збирне изборне листе.
Тада је учествовало осам странака и коалиција од којих су четири прешле изборни цензус, а излазност је била 57,64%. Ти избори били су 3 месеца након оних историјских 24. септембра 2000. када су на савезном нивоу (СРЈ) гражани бирали председника и савезне посланике. Изашло је 4.916.920 грађана (71,55%), а победио је у првом кругу Војислав Коштуница.
На ванредним парламентарним изборима одржаним 28. децембра 2003. године излазност је била 58,75%.
Јануара 2007. године одржани су редовни парламентарни избори, а изборни цензус је прешло 11 листа. Излазност је била 60,62%.
На ванредним изборима 2008. године, а излазност је била 61,35%. Претходили су им председнички избори на којима је у другом кругу излазност била 68,12%, када је Борис Тадић победио Томислава Николића.
Године 2012. учествовало је 18 изборних листа, а цензус прешло 11 листа. На тим изборима излазност је била 57,77% – гласало је 3.912.904 од 6.770.013 уписаних бирача.
Марта 2014. године одржани су ванредни парламентарни избори, а излазност је била 53,09% – од 6.765.998 уписаних бирача гласало је 3.592.375.
Године 2016. одржани су ванредни парламентарни избори, а од 6.739.441 уписаних бирача изашло је 3.778 923, тачније 56,07%.
Редовни избори одржани су 2020. године, а гласало је 3.221.908 од 6.584.376 уписаних бирача, односно 48,93%.
Априла 2022. године били су ванредни парламентарни избори – гласало је 3.810.559 од 6.502.307 уписаних бирача, тачније 58,60%.
17. децембра 2023. године гласало је 3.820.746 од 6.500.666 уписаних бирача, односно 58,77%.
Републичка изборна комисија досад је прогласила 18 изборних листа за ванредне парламентарне изборе који ће бити 25. октобре.
На листи СНС-а налази се 28 јужњака, најбоље рангирани доктор Горан Станојевић који се налази на 25 месту.
На Дачићевој листи је 49 јужњака, а Новица Тончев који је осми на тој листи најбоље је рангиран.
Највише представника југа Србије налази се на студентској листи, чак 46 имена, од којих 38 су из Ниша, а најбоље позиционирана је проф. др Татјана Пауновић, редовна професорка на Департману за англистику, која заузима 9. место.
На Зукорлићевој листи 4 кандидата за посланике је из Бујановца и Прешева, док је Тихомир Перић на петој позицији од 25 имена Руске странке. На такође мањинској листи Расима Љајића 12 јужњака од којих највише има из Врања.
На изборној листи „Аутентична десница – др Милош Јовановић“ налази се 31 особа са југа Србије. Из Ниша је петоро, а најбоље рангирана је досадашња посланица Слађана Милетић из Новог ДСС-а, која је на четвртом месту.
Листу је предала и коалиција “Народна Србија” за изборну листу „Избор народа – Мирослав Мики Алексић – Милош Парандиловић – Александар Јовановић Ћута“, а на листи нема Нишлија, али је та листа повучена.
На изборној листи коалиције „Европска Србија – Мариника Тепић – Здравко Понош“ из Ниша се налазе Борис Кундачина, Маја Радисављевић, Горан Стојановић и Милица Миливојевић.
На листи „Богољуб Карић – Покрет Снага Србије – БК“ је само један Нишлија, а на листи Либерално зелене странке је 7 кандидата из Ниша.
Четворо Нишлија је на заједничкој изборној листи Бошњака и Грка, а шесторо на листи Народне странке.
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Јужних вести задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције као и било какву претњу, увреду, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај.
Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Јужне вести немају никакву обавезу образлагања одлука везаних за коментаре и њихово објављивање.
Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одражавају ставове редакције Јужних вести.
Сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
Администраторима Јужних вести се можете обратити преко Контакт странице.

Хронологија

22. окт

Јужне вести (отвара се у новом прозору)

СНС и Студентска листа у свим бирачким одборима у Нишу, представнике имају и листе Мађара и Руса и по селима и по Медијани

Чланови бирачких одбора у сталном и проширеном саставу за предстојеће парламентарне изборе именовани су, а према документацији из РИК-а, у Нишу ће највише представника имати представници листе СНС-а. На свим бирачким местима биће представника напредњака и Студентске листе, а бројни су и чланови листа “Савез војвођанских Мађара”, “Аутентична десница”, “Руска странка”. Мађара, Руса, као и представника листе “Ћале, ово је за тебе” и оне чији је носилац Владимир Гајић, има чак и у бирачким одборима у мањим селима, попут Чукљеника, Ореовца и Студене.

Парламентарни избори ће бити одржани 25. октобра, а само гласање непосредно спроводе бирачки одбори на бирачким местима. Они су задужени да обезбеде правилно и тајно гласање, да брину о реду на бирачком месту, а након што се гласање заврши, да изброје гласове и доставе материјал изборној комисији.

А ко чини те бирачке одборе? За почетак, ту је стални састав, чије чланове предлажу посланичке групе из претходног мандата, пропорционално заступљености у парламенту, а уколико то не учине, то чини општинска или градска управа. Тиме су напредњаци добили предност у бројности.

Тако да, ако се посматрају подаци само за Градску општину Палилула, у 53 бирачка одбора у сталном саставу је 145 представника СНС-а. У сталном саставу 52 одбора на територији Медијане је 138 чланова и заменика чланова из редова напредњака.

Међу члановима сталних састава су и представници посланичких група Србија СРЦЕ, Странке слободе и правде, ЗЛФ-ПСГ, Савеза војвођанских мађара и Народног покрета Србије.

Странке које нису учеснице на парламентарним изборима и пружају подршку Студентској листи ће, како су нам рекли поједини њени представници у Нишу, заправо имати представнике у одборима који ће заступати интересе управо Студентске листе.

Као што смо и најавили, ми Студентској листи пружамо и дајемо све своје ресурсе. То обухвата и бирачке одборе. Ниш је добро покривен – кажу из нишког одбора НПС-а.

Тако је “однос снага”, рецимо у ГО Палилула, да је у сталном саставу одбора 21 представник групе Посланици уз студенте, 20 њих из ССП-а, 12 из групе НАДА,10 из НПС-а, по 8 из Срца и Еколошког устанка, а 7 из групе ПСГ-СДА-ПДД.

Напредњака је 145, представника Градске управе чак 33, социјалиста 7, ПУПС-а 12 чланова, а Савеза војвођанских мађара 9.

На подручју целог Ниша, који има укупно 197 бирачких места, у свим бирачким одборима у проширеном саставу представнике ће имати листа напредњака и Студентска листа.

По бројности чланова су иза њих листе “Аутентична десница” (196 представника), “Европска Србија” (166) и Савез војвођанских Мађара са чак 162 представника у свих 5 градских општина у Нишу, као и СПС са 167 чланова.

Велики је број и чланова имају и две руске листе. Руска странка Србија има 130 представника у бирачким одборима у Нишу, а листа „Странка руско-српског јединства-Руси и Срби браћа заувек“ њих 108. Са друге стране, ове листе имају 25, одосно 15 кандидата за посланике.

И док на самој листи „Либерално зелена странка – за слободну и чистију Србију“ има 45 кандидата, они имају 87 представника у бирачким одборима у Нишу, док листа “Ћале, ово је за тебе” на којој је само 9 кандидата за посланике има 84 члана у одборима на бирачим местима у Нишу.

Изборна листа „Владимир Гајић-Алтернатива за Србију-Народна странка, Бунт-Права Србија“ у бирачким одборима у Нишу имаће 79 чланова, Карићева листа њих 47, мањинска листа бошњачко-грчка листа “Бирам правду-бирам будућност-коалиција” има 43 члана, а Зукорлићева 39.

Занимљиво је да на неким мањим бирачким местима има представника листа које имају мало кандидата или имају статус мањинских. Тако ће у селу Чукљеник са 182 становника, у бирачком одбору представнике имати листе Мађара, Руса и Либерално-зелених, Студентска листа, листа “Уједињена Србија” и СПС, док их преосталих 12 листа неће имати.

На територији Градске општине Медијана, једине у Србији где СНС тренутно није на власти, у сваком од 52 бирачка одбора су представници три листе – СНС-а, “Студенти побеђују” и Аутентичне деснице.

Једног мање представника у бирачким одборима има Савез војвођанских Мађара, који нема никог на бирачком месту 34 које је у Првој нишкој гимназији “Стеван Сремац”.

“Европска Србија” ће на 48 бирачких места имати представника у одборима проширеног састава, а са 42 представника је листе Руска странка “Србија у Бриксу – Слободан Николић”.

СПС има представнике на 37 места, на 34 их има „Странка руско-српског јединства-Руси и Срби браћа заувек“, “Владимир Гајић – Алтернатива за Србију” на 29, Покрет снага Србије Богољуба Карића на 20, а Либерално зелена странка на 15.

Најмање представника у одборима проширеног састава има Усаме Зукорлић – на само два места.

Албанска коалиција, листе СДА-а, Расима Љајића и “Мајка Србија – груда” немају, према документацији из РИК-а, представнике у бирачким одборима у проширеном саставу у Нишу.

Неке су пак заступљене само у неким општинама. Тако листа „Бирам правду-бирам будућност-коалиција Снага- проф. др Ферид Булић-Василиос Провелегиос-Странка будућности и развоја-Грађанска странка Грка Србије“ има представнике само у Палилули. И то на 43 бирачка места од укупно 53.

Листа Странке правде и помирења (СПП) која носи назив „Усаме Зукорлић Покрет за уједињење“ такође је у Нишу доминантна само у Палилули, где има 30 представника у бирачким одборима, док је у преосталим градским општинама највише 4.

Листа Богољуба Карића нема представнике у Црвеном Крсту и Нишкој Бањи, у Палилули их је тек 5, док их је у Медијани 20, а на Пантелеју на 22 од 40 бирачких места.

Подсетимо, на парламентарним изборима заказаним за 25. октобар учествује укупно 18 изборних листа, од којих су 9 мањинске листе.

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Јужних вести задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције као и било какву претњу, увреду, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај.

Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Јужне вести немају никакву обавезу образлагања одлука везаних за коментаре и њихово објављивање.

Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одражавају ставове редакције Јужних вести.

Сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Администраторима Јужних вести се можете обратити преко Контакт странице.

24. окт

Јужне вести (отвара се у новом прозору) препричао (процена), 2 дана после првог

Највећа излазност (71,50%) у Србији је била 1990. године и 2000. године (71,55%)

Од децембра 1990. године, када су одржани први модерни вишестраначки парламентарни избори, грађани Србије сутра, 25. октобра бирају 15. сазив Народне скупштине. За збирне листе се гласа од 2000. године. Те године је… Цео текст

Године 1990. одржани су први вишестраначки избори након Другог светског рата.

Тада је једини пут био примењен већински изборни систем, а у 250 појединачних изборних јединица гласало за кандидата по имену и презимену.

На изборе је тада изашло 5.029.123 од 7.033.610 уписаних бирача, односно 71,50%. Готово иста излазност била је и 2000, али на савезним и председничким изборима када је гласало 71,5% бирача.

Следећи избори и то превремени били су 1992. године када се гласало по пропорционалном моделу по којем изборну јединицу чини цела територија Србије, а мандати се расподељују сразмерно броју гласова које су листе освојиле. Гласало је 4.723.711 од 6.774.995 уписаних бирача, тачније 69,72%.

Ванредни парламентарни избори одржани су децембра 1993. године, а од укупно 7.010.389 уписаних бирача на биралишта је изашло 4.300.440 – што је 61,34%.

Године 1997. на парламентарне изборе од 7.210.386 уписаних бирача гласало је 4.139.080, тачније 57,41%.

Систем који и сада важи, премијеру је имао на ванредним парламентарним изборима у децембру 2000. године, када територија Србије представља једну јединствену изборну јединицу у којој се гласа за збирне изборне листе.

Тада је учествовало осам странака и коалиција од којих су четири прешле изборни цензус, а излазност је била 57,64%. Ти избори били су 3 месеца након оних историјских 24. септембра 2000. када су на савезном нивоу (СРЈ) гражани бирали председника и савезне посланике. Изашло је 4.916.920 грађана (71,55%), а победио је у првом кругу Војислав Коштуница.

На ванредним парламентарним изборима одржаним 28. децембра 2003. године излазност је била 58,75%.

Јануара 2007. године одржани су редовни парламентарни избори, а изборни цензус је прешло 11 листа. Излазност је била 60,62%.

На ванредним изборима 2008. године, а излазност је била 61,35%. Претходили су им председнички избори на којима је у другом кругу излазност била 68,12%, када је Борис Тадић победио Томислава Николића.

Године 2012. учествовало је 18 изборних листа, а цензус прешло 11 листа. На тим изборима излазност је била 57,77% – гласало је 3.912.904 од 6.770.013 уписаних бирача.

Марта 2014. године одржани су ванредни парламентарни избори, а излазност је била 53,09% – од 6.765.998 уписаних бирача гласало је 3.592.375.

Године 2016. одржани су ванредни парламентарни избори, а од 6.739.441 уписаних бирача изашло је 3.778 923, тачније 56,07%.

Редовни избори одржани су 2020. године, а гласало је 3.221.908 од 6.584.376 уписаних бирача, односно 48,93%.

Априла 2022. године били су ванредни парламентарни избори – гласало је 3.810.559 од 6.502.307 уписаних бирача, тачније 58,60%.

17. децембра 2023. године гласало је 3.820.746 од 6.500.666 уписаних бирача, односно 58,77%.

Републичка изборна комисија досад је прогласила 18 изборних листа за ванредне парламентарне изборе који ће бити 25. октобре.

На листи СНС-а налази се 28 јужњака, најбоље рангирани доктор Горан Станојевић који се налази на 25 месту.

На Дачићевој листи је 49 јужњака, а Новица Тончев који је осми на тој листи најбоље је рангиран.

Највише представника југа Србије налази се на студентској листи, чак 46 имена, од којих 38 су из Ниша, а најбоље позиционирана је проф. др Татјана Пауновић, редовна професорка на Департману за англистику, која заузима 9. место.

На Зукорлићевој листи 4 кандидата за посланике је из Бујановца и Прешева, док је Тихомир Перић на петој позицији од 25 имена Руске странке. На такође мањинској листи Расима Љајића 12 јужњака од којих највише има из Врања.

На изборној листи „Аутентична десница – др Милош Јовановић“ налази се 31 особа са југа Србије. Из Ниша је петоро, а најбоље рангирана је досадашња посланица Слађана Милетић из Новог ДСС-а, која је на четвртом месту.

Листу је предала и коалиција “Народна Србија” за изборну листу „Избор народа – Мирослав Мики Алексић – Милош Парандиловић – Александар Јовановић Ћута“, а на листи нема Нишлија, али је та листа повучена.

На изборној листи коалиције „Европска Србија – Мариника Тепић – Здравко Понош“ из Ниша се налазе Борис Кундачина, Маја Радисављевић, Горан Стојановић и Милица Миливојевић.

На листи „Богољуб Карић – Покрет Снага Србије – БК“ је само један Нишлија, а на листи Либерално зелене странке је 7 кандидата из Ниша.

Четворо Нишлија је на заједничкој изборној листи Бошњака и Грка, а шесторо на листи Народне странке.

Сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Администраторима Јужних вести се можете обратити преко Контакт странице.