Рођена 1979. у Сарајеву.
У званичној биографији наводи да се школовала у Либији, Ираку, Замбији и Шри Ланки.
„Ја сам имала једну животну ситуацију која је била специфична, ја сам одрасла по целом свету, откад сам се родила мој тата је радио у иностранству и ми смо живели у иностранству, у Ираку, Либији, говорим вам пре рата, иначе сам из Сарајева. И рат нас је дочекао у Сарајеву те 1992. године. Много неких тешких ситуација се ту десило и чини ми се да ми је то била негде и прекретница да схватиш да можеш кроз свашта да прођеш у животу. Да мораш да се бориш и ја сам знала кроз живот и кад сам отишла да студирам и живела сама, ја сам од 18. године живела сама у Енглеској. Градила сам себе онако да не пропуштам ниједну животну шансу, да је препознајем и знала сам да желим да будем успешна. Да ли сам знала да ћу бити ово данас што јесам – не, али сам знала да ћу да успем. Зато што ме је живот и моји родитељи, моја мама пре свега, су ме примерима научили да у животу треба да будеш увек победник.“ (Телеграф, 30. 12. 2020. године)
Каже да је „одувек била лидер“.
“Кад се селиш сваке две године у нову државу и у нову школу, имаш два избора. Један избор је да негде покушаш да се прилагодиш ситуацији и да полако покушаваш да стекнеш пријатеље, да нису наметљив. Други начин, који сам ја изабрала је – бум. Ја сам сваки пут долазила у нове школе и освајала. Зато што ми је то био механизам, у ствари, да се борим са својом несигурношћу и са свим оним што су ми били највећи страхови. Ја сам била особа која би дошла у школу и после месец дана кандидовала се за председника школе. Мене нико није знао. Али ја сам била тај тип… Кад кажем лидер… Ја сам била особа која је изабрала пут да се наметнем и да изађем и да будем примећена. И то ме некако, чини ми се, довело довде. Је л’ можеш да замислиш да дођеш у Замбију у школу? Рецимо, ја сам први средње ишла у Замбији, где сам дошла, у Лусаку, ту смо се доселили и уписали су ме родитељи у интернационалну школу. То су ситуације за које ниси припремљен и наравно ти дођеш и седнеш на тај први час и шта долази прво – евалуација ситуације. Ти посматраш и негде правиш план. И мораш брзо да делујеш, иначе остајеш потпуно непримећен. Тако да специфичних анегдота сем те да сам се пријавала да будем председник школе… И постала председник школе, да се разумемо, са веома успешном кампањом, коју сам водила два месеца и тако пробила лед. То је било на Шри Ланци, кад сам била трећи средње.” (Телеграф, 30. 12. 2020. године)
Истиче да је дипломирала новинарство „на факултету журналистике у Енглеској“.
„Радила је као новинар у ББЦ-ју, на ТВ Б92, била је саветник за односе са јавношћу у америчкој агенцији УСАИД, а на телевизији Пинк директор фирме ‘Медија систем'“, пише у биографији.
Пре „Пинка“ била је у ПР служби Г17 плус.
„Пре тога сам радила за Млађана Динкића, Г17. И одлазила сам на ‘Пинк’ кад је Млађа гостовао. И сваки пут кад бих дошла на ‘Пинк’ он је ишао у студио, а ја сам седела са Жељком и Милицом чекајући њега да заврши и причали смо, причали и Жељко у неком тренутку каже – ја бих волео да ти дођеш. Ја сам тада водила ПР службу Г17, то ми је била функција. Ја сам била у ПР служби кад су били избори, кад је Г17 ушао у власт и добио, мислим, 13 одсто на изборима, ако се не варам. И ја сам онда отишла код Пеђе Марковића да будем у Скупштини Србије његов ПР. Тако да ја нисам одмах прешла на ‘Пинк’, већ тако сам остварила контакт.” (Телеком Србија, 1. 11. 2024. године)
А 2006. постаје заменица директора „Фокс“ телевизије.
“Ја сам преко пријатеља, који је био Американац дошла на разговор са тадашњим представником ‘Фокса’ у Србији Деном Бејтсом, који је после постао генерални директор. Ја сам с њим имала четири-пет разговора и моја идеја је била да ја будем директор маркетинга. У том тренутку имам 26 година, али сам већ на директорској позицији. Много сам дуго на тим директорским позицијама… И углавном, два-три разговора, четврти разговор и мени каже Ден Бејтс у једном тренутку – да ли би ти била мој заменик. И ја кажем – бих. И ја се договорим с њим после неког времена и ја себи кажем: ‘Мања, шта ти знаш о постављању телевизије из нуле?’. Ја сам директор Медија система ‘Пинка’ који је суштински као маркетиншка агенција која сервисира све компаније ‘Пинка. ‘Ер Пинк’ се отвара, ми радимо лого, радимо рекламни материјал, радимо рекламу, отвара се фабрика за ЦД-ове… Значи, ја сам била директорка једне мале маркетинг агенције која је суштински била сервис ‘Пинка’. (…) И да се вратим на Дена Бејтса, ја сам прихватила и то ми је прва озбиљна функција и не могу да кажем да то није било сулудо са моје стране данас кад гледам. Али сам некако мислила да ја то могу све. И ОК, ја сам много учила и ‘Фокс’ је био за мене једна од највећих лекција зато што смо поставили телевизију буквално из нуле.” (Телеком Србија, 1. 11. 2024. године)
Од 2008. је у Словенији била на позицији директорке националне телевизије ТВ3 Словенија, која припада МТГ (Модерн Тимес Гроуп).
Почетком 2011. постала је генерална директорка Радио-телевизије Б92.
„Мањино богато међународно и домаће искуство у телевизијској индустрији, новинарству и менаџменту сигурно ће допринети реализацији амбициозних пословних планова и даљем развоју телевизије Б92 на медијском тржишту Србије’, изјавио је члан Управног одбора Б92, који је до сада обављао ту функцију, Стефанос Пападопулос.“ (НУНС, 1. 2. 2011. године)
На тој функцији била је до 2013, „након чега се прикључује Антена Групи у оквиру које је била на позицији директора корпоративних и регулаторних послова“.
У то време са програма ТВ Б92 скинута је емисија „Утисак недеље“, ауторке Оље Бећковић.
„У уторак (4.новембар) ПГ Мрежа и Ви обавестили сте јавност да сте позвали председника Борда директора ТВ Б92 Верана Матића, извршног директора Стефаноса Пападопулоса и директорку корпоративних и регулаторних послова Антена Групе за југоисточну Европу Мању Грчић да 9. новембра гостују у емисији ‘Утисак недеље’. Шта су вам одговорили? Хоће ли доћи? ‘До сада имамо само одговор директорке корпоративних и регулаторних послова Антена Групе за југоисточну Европу Мање Грчић да, наравно, неће доћи. Истина, тај одговор није стигао нама, али јесте објављен у службеном гласнику Информер, што свакако има већу специфичну тежину. (…) У том обавезујућем папиру јасно пише да се емисија емитује на основном каналу, а да Б92 има право да је репризира на инфо каналу. Никаквих неспоразума око цене емисије није било. Никада као разлог за промену уговора није поменут пад гледаности или неисплативост. Напротив, нуђена ми је значајно већа цена да пређем на медијски непостојећи инфо канал. Никада нисам добила одговор како је могуће да приватни власник има интерес да плаћа, а да не зарађује. Такве пословне одлуке се по мом најдубљем утиску доносе само под политичким притиском. Сигурна сам да Мања Грчић о томе зна много више од Верана Матића – ко је звао, колико пута, кад и шта је тражио’, казала је Оља Бећковић.“ (ненадзориц.цом, 7. 11. 2014. године)
У јуну 2015. постала је директорка „Антена групе“ за Србију и Црну Гору.
„За пословање и руковођење операцијама ‘Антена групе’ у Србији и Црној Гори убудуће ће бити одговорна Мања Грчић. У својој новој улози, она ће реализовати стратегију за текуће медијске послове земаљских канала ‘Прва’, ‘Прва Црна Гора’, кабловског канала ‘Прва Плус’, као и дигитални приступ портфолију, укључујући интернет стране „www.прва.рс“ и „www.вице.цом/рс“. Грчићева ће и даље руководити корпоративним и регулаторним пословима ‘Антена групе’ у југосточној Европи.“ (Ало, 9. 6. 2015. године)
У мају 2019. отишла је са функције директорке Прве телевизије, након што је крајем 2018. Прву ТВ и ТВ О2 купила компанија „Коперникус“ за 180 милиона евра.
„Компанија ‘Коперникус Цорпоратион лтд’ и Мања Грчић, која је обављала функцију директора Прве телевизије, данас су споразумно постигли договор о престанку пословне сарадње. Договор је постигнут у професионалном и пријатељском тону, а власник ‘Коперникус Цорпоратион’ Срђан Миловановић, који је од сада и нови генерални директор Прве телевизије, захвалио се Мањи Грчић на досадашњем залагању и доприносу у развоју једне од најјачих медијских кућа у земљи и региону. Мања Грчић, која је од јуна 2015. године руководила операцијама Прве ТВ, О2ТВ и кабловским каналима у Србији и Првој телевизији у Црној Гори, такође се захвалила целом тиму на дугогодишњој сарадњи.“ (Недељник, 14. 5. 2019. године)
Почетком 2020. оснива телевизију К1.
„Мој пријатељ Жељко Јоксимовић ме је позвао да заједно са њим направим три нове телевизије (К1, ТВ Доктор и Казбука). За мене је то био изазов зато што сам први пут добила шансу да градим нешто што је делом и моје. Самим тим сам се ослонила на све што знам и покушала да извучем све телевизијске лекције које сам научила у последњих 18 година колико сам у телевизијском послу. Хтели смо да понудимо тржишту нешто другачије. Првенствено квалитет – и у смислу садржаја и продукције, а ту мислим на звук, светло, стручност људи који то раде, начин снимања… Када смо куповали и правили програм трудили смо се да он буде премијеран и да има садржај на који не остајете равнодушни. У нашем бизнису све је у емоцији, ако дођеш до гледалаца и погодиш их, насмејеш или растужиш – победио си. То је главна смерница којом се водимо када стварамо наше три телевизије. (…) Оно што је наш мотив, када су све три телевизије у питању, јесте квалитет. ‘Минацорд медиа’, као компанија која стоји иза ове три телевизије, себи је задала задатак да производи и емитује најквалитетнији садржај у продукционом смислу, али и да понуди садржај који сваки члан породице може да види као занимљив и нов.“ (wаннабемагазине.цом)
Крајем 2020. постала је и водитељка јутарњег програма телевизије К1.
„Од 2001, мој први посао на ТВ Б92, и тад сам једини пут и била испред камера, у виду репортера у информативној редакцији. И онда некако се десио тај мој прелазак са друге стране и ту сам и остала до пре месец дана. Какав је осећај? То је нешто што сам ја одувек желела. И зато сам и завршила новинарство. И још са 12, 13 година моја жеља је била да будем испред камере. Знам да сам као дете у својој соби извлачила радни сто и онда сам седела позади и правила неке вести и читала их. Тако да је за мене ово неко остварење сна.“ (Телеграф, 30. 12. 2020. године)
Каже да је основне лекције о новинарству научила на Би-Би-Сију.
“Кад сам била клинка све ми је изгледало као нека бајка велика и била сам Алиса у земљи чуда, али исто тако сам, рецимо, кад сам први пут дошла у ББЦ, дали су ми да прочитам ББЦ гуиделинес. И то свако ко почне да ради на ББЦ, у том новинарском делу, мора да прочита. И онда то видиш, на пример, да у тим гуиделинесима, забрањено је да се интервјуишу терористи из Ирске. Хоћу да кажем, ја сам већ тад схватила да те илузије које сам имала о новинарству и о објективности и о томе да ти можеш да причаш шта год хоћеш на тим, нарочито професионалним, телевизијама као што су ББЦ и ЦНН, да то у ствари није тако и да свака уређивачка политика захтева неко обликовање и неке смернице које ће да ти буду представљене или као ББЦ гуиделинес или у неким мање важним кућама ће ти бити то само речено. Тако да то ми је био први сусрет са реалношћу кад је у питању уређивање. Данас мислим да знам много о телевизији, о начину вођења телевизије, о уређивању телевизије, али исто тако се та телевизија мењала кроз двадесет и нешто година колико сам ја у том послу и мислим да је данас много мање стида него што је било тада. (…) Мислим да нам је Запад донео да се мање осећамо лоше ако своју уређивачку политику усмеравамо у једном правцу. Ја мислим да је то нешто што је тамо савим ОК, а овде смо ми данас у ситуацији да вам неко то нон-стоп спочитава. Шта значи објективно новинарство, шта значи независна телевзија? Оног тренутка када ти мораш да изабереш – ово су вести дана и да изабереш три вести, ти већ ниси објективан, јер неко је субјективно проценио шта је вест дана. Хоћу да кажем да тај процес стварања вести је од почетка субјективан, јер га ми радимо као људи и ми сви иамо своја мишљења. И зато постоје људи који раде у медијима, нисмо роботи па ће сад вештачка интелигенција да нам да шта су вести дана. Можда би то било објективно, не знам.“ (Телеком Србија, 1. 11. 2024. године)
Сувласница је, са Жељком Јоксимовићем, фирме „Минацорд Медиа“. Директорка је и фирме „Тачно д. о. о“, која је власник новинске агенције Тањуг.
„Грчић и Јоксимовић су и власници фирме ‘Минацорд Медиа’ којој је пре четири године Тањуг, уз одобрење Владе Србије, дат у ‘закуп’ на 10 година, за 628.000 евра. Прецизније, дат је фирми ‘Тачно’ у власништву прорежимске РТВ Панчево Радоице Милосављевића (60 одсто власништва) и фирме ‘Минацорд Медиа’ (40 одсто власништва). Јоксимовић је са партнерком Мањом Грчић купио право на агенцију Тањуг и то уз помоћ кредита за који је гарантовао Телеком уговором који су потписали. Наиме, фирма ‘Минацорд Медиа’ је на основу пословног ангажмана са Телекомом добила на зајам 2,4 милиона евра од једне пословне банке. Тако су најпре добили 1,5 милион евра вредан кредит у новембру 2019, а неколико месеци касније, у марту 2020. још 900 хиљада евра, показују званични уговори о залози до којих је дошло Раскрикавање. Као гаранцију да ће отплатити ове кредите, фирма ‘Минацорд медиа’ је заложила три уговора која има са државним Телекомом о дистрибуцији ТВ програма.“ (Данас, 18. 9. 2024. године)
Са Јованом Јоксимовић је 2019. основала маркетиншку агенцију „МАЈО публиц“.
„Маркетиншка агенција ‘Мајо публиц’, у власништву Јоване Јоксимовић и Мање Грчић, добила је два посла од ‘Србија воза’ у периоду од две недеље. Ови послови, који се односе на пласирање информација и креирање садржаја на друштвеним мрежама, вредни су више од 60.000 евра. ‘Србија воз’, акционарско друштво у којем све акције држи држава, доделило је два уговора фирми ‘Мајо публиц’, чије су власнице Јована Јоксимовић и Мања Грчић, вредне 7.171.200 динара, односно око 61.300 евра, са ПДВ-ом. Како се наводи у одлукама објављеним на Порталу јавних набавки, у питању су послови пласирања и дистрибуције информација за јавност/ПР стратегија, као и одржавања друштвених мрежа и израде садржаја.“ (Нова.рс, 17. 9. 2024. године)
Крајем априла 2021. Влада Србије изабрала ју је за чланицу Управног одбора Београдске филхармоније. На тој функцији била је до јануара 2026.
У јануару 2026. пријавила се на конкурс за генералног директора Радио-телевизије Србије.
„На јавној седници Управног одбора Радио-телевизије Србије отворене су коверте са пријавама на конкурс за именовање генералног директора РТС-а. Пристигло је 10 пријава, а закључено је да пет кандидата имају потпуне пријаве, објавио је РТС. Међу пет кандидата чије пријаве ће бити узете у разматрање је и новинарка Мања Грчић, тренутно генерална директорка новинске агенције Тањуг и сувласница телевизије К1.“ (Н1, 22. 1. 2026. године)
У фебруару 2026. именована је за генералну директорку РТС-а.
Удружење новинара Србије (УНС) саопштило је у априлу 2026. да уверење о положеним испитима које је Грчић доставила Агенцији за квалификације (АЗК), подносећи захтев за признавање стране високошколске исправе, указује да њена диплома нема 240 ЕСПБ поена неопходних за функцију генералне директорке Радио-телевизије Србије, него еквивалент 180 поена.
У јуну 2026. УНС објављује да, из документације коју је Агенција за квалификације доставила УНС-у, произилази да је АЗК тражила 5. фебруара од Мање Грчић да достави апостил на страној дипломи, за коју је тражила признавање 30. јануара, осам дана након што је Управни одбор РТС-а утврдио да је њена пријава за генералног директора РТС-а уредна.
„АЗК је диплому Грчић признала 11. фебруара, а истог дана она је изабрана за генералну директорку, наводи се у саопштењу. ‘Тако је Грчић поднела захтев за признавање стране високошолске исправе осам дана након што је УО РТС-а утврдио да јој је пријава уредна, а шест дана након што је УНС питао УО РТС-а да ли је диплома нострификована. Према Хашкој конвенцији о укидању потребе легализације страних јавних исправа, јавне исправе издате у иностранству морају бити оверене (апостилом), којим се потврђује веродостојност потписа, својство потписника и истинитост печата на документу’, наводе у УНС-у. Диплому са апостилом АЗК је, уз захтев за исправку поднеска, 26. маја доставила УНС-у, али се, због лошег квалитета, на скенираној дипломи не види када је апостил издат. На питање када им је Грчић доставила апостил, које је УНС поставио у захтеву за приступ информацијама од јавног значаја поднетом 12. маја, Агенција за квалификације није одговорила.“ (Бета, 4. 6. 2026. године)
У октобру 2026, три дана после изборне победе „Студентске листе“, поднела је оставку на функцију генералне директорке РТС-а.
„Обавештавам запослене Радио-телевизије Србије и јавност да сам данас поднела оставку на функцију генералне директорке РТС. Моја намера је од почетка била да обезбедим стабилност и несметан рад ове важне институције, посебно у тренутку великих друштвених и политичких промена. Управо због тога сам последња четири дана провела у РТС-у, настојећи да обезбедим континуитет рада и припремим одговорну и уредну примопредају дужности, укључујући све послове, обавезе и одговорности које ова функција подразумева. Међутим, свесна сам да се у делу јавности мој останак на функцији, макар и привремен, доживљава као препрека променама. Не желим да моја намера да обезбедим уредну примопредају буде разлог за даље неповерење, тензије или поделе. Зато сам одлучила да оставку поднесем без даљег одлагања, препуштајући надлежним органима да у складу са законом обезбеде континуитет руковођења јавним сервисом. Верујем да РТС мора да остане стабилна, професионална институција, без обзира на то ко је на њеном челу и ко је на власти. Захваљујем запосленима РТС-а на сарадњи и професионалности’. Њена оставка била је захтев синдиката радника РТС-а, неформалних организација запослених у РТС-у и Студентске листе.“ (РТС, 28. 10. 2026. године)
