Све вести
Фото из чланка: ХРТ ВијестиSlužbenike zatvorskog sustava opterećuju stigma i nedostatak utjecaja na rad
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Службенике затворског сустава највише оптерећују стигматизација њихова посла и ниска разина утјецаја на начин рада, показали су резултати пројекта ПРИСЦЛИМ, представљени у понедјељак на округлом столу у Институту друштвених знаности Иво Пилар. Истраживање, којим је обухваћен 1231 запосленик казнених тијела, показало је и да је више од половице запослених у протеклих годину дана барем један дан било на боловању, док их је 75,5 посто радило и док су били болесни.
Радни захтјеви и ресурси опћенито су процијењени умјеренима, при чему су ресурси оцијењени нешто вишима од захтјева. Највећу подршку запосленицима пружају колеге, док је најслабије оцијењена праведност поступака, односно транспарентност напредовања.
Добробит запослених такођер је процијењена умјереном. Међу позитивним чимбеницима истичу се подршка надређених, похвале и повратне информације, док су међу негативним аспектима најизраженији отуђеност од посла и исцрпљеност.
Стрес је процијењен просјечним, а сагоријевање изнадпросјечним. Потребу за психолошком помоћи исказало је 41 посто запослених, а њих 56,9 посто рекло је да зна како је затражити унутар сустава.
Цео упоредни текст18 реченица у више медија, 10 само у једном
Текст из 2 чланка. 26 реченица преносе сви, у 9 се разликују.
Службенике затворског сустава највише оптерећују стигматизација њихова посла и ниска разина утјецаја на начин рада, показали су резултати пројекта ПРИСЦЛИМ, представљени у понедјељак на округлом столу у Институту друштвених знаности Иво Пилар.
Истраживање, којим је обухваћен 1231 запосленик казнених тијела, показало је и да је више од половице запослених у протеклих годину дана барем један дан било на боловању, док их је 75,5 посто радило и док су били болесни.
Радни захтјеви и ресурси опћенито су процијењени умјеренима, при чему су ресурси оцијењени нешто вишима од захтјева.
Највећу подршку запосленицима пружају колеге, док је најслабије оцијењена праведност поступака, односно транспарентност напредовања.
Сагоријевање изнад просјека, 41 посто треба психолошку помоћ
Добробит запослених такођер је процијењена умјереном.
Међу позитивним чимбеницима истичу се подршка надређених, похвале и повратне информације, док су међу негативним аспектима најизраженији отуђеност од посла и исцрпљеност.
Стрес је процијењен просјечним, а сагоријевање изнадпросјечним.
Психолошка помоћ и стрес
Потребу за психолошком помоћи исказало је 41 посто запослених, а њих 56,9 посто рекло је да зна како је затражити унутар сустава.
Међу онима који су исказали потребу за помоћи, затражило ју је 44,6 посто.
Истраживањем је обухваћено 714 запослених у служби осигурања, 293 у третману те 224 у управи и финанцијама.
Жене и мушкарци углавном слично процјењују радне захтјеве, ресурсе и добробит, но жене чешће опажају конфликтне односе, осјећају већу исцрпљеност, чешће одлазе на боловање и исказују потребу за психолошком помоћи.
Истраживање обухваћа сва казнена тијела у Хрватској
Водитељица пројекта Инес Сучић рекла је да је истраживање усмјерено на испитивање психосоцијалне климе и индивидуалних карактеристика затвореника и службеника у свим казненим тијелима у Хрватској.
Пројект је у трећој години проведбе, а завршава крајем идуће године.
Истраживачи су, уз анкетирање службеника и затвореника, користили и процјене службеника третмана о затвореницима из њихових скупина те анализирали попратну документацију како би добили цјеловитији увид у извршавање и тијек казне.
Пенић: Службеници морају осигуравати дисциплину и сигурност
Помоћник равнатеља Управе за затворски сустав и пробацију Звонимир Пенић истакнуо је да остваривање задаћа затворског сустава, укључујући сигурност, рехабилитацију и реинтеграцију затвореника, у највећој мјери овиси о запосленицима који их проводе.
Текст се наставља испод огласа
Рад у затворском суставу описао је као специфичан и захтјеван јер службеници истодобно морају осигуравати дисциплину и сигурност, процјењивати ризике, пружати стручну потпору и потицати промјене у понашању затвореника.
Притом су изложени стресним ситуацијама, емоционалним оптерећењима и високим професионалним очекивањима.
- Посљедњих година ти су захтјеви додатно наглашени већим бројем затвореника и клијената те повећањем радног оптерећења, рекао је Пенић, додајући да је добробит запослених изравно повезана с квалитетом њихова рада, међуљудским односима те сигурношћу и учинковитошћу сустава.
Жене чине готово трећину запослених
У осигурању већина мушкарци
На округлом столу говорило се и о заступљености жена у затворском суставу.
Од укупно 2680 запослених у 2025. години, 813 су биле жене, односно 30,3 посто, што је пораст у односу на 2009., када су чиниле 26,7 посто запослених.
Жене су најзаступљеније у третману, гдје чине 85,3 посто запослених, док их је у служби осигурања 12,6 посто.
На руководећим положајима чине 81,8 посто водитеља у третману и 73,7 посто у управним пословима, али само 4,5 посто руководећих у осигурању те 20 посто међу управитељима и управитељицама.
У панел-расправи правосудни полицајац Жељко Кларић рекао је да су нове генерације службеника информираније, да им је специјализација доступнија и да су спремније на комуникацију.
Нагласио је да су за руководеће положаје важнији стручност, компетентност и карактер него спол особе која обавља ту дужност.
Пројект ПРИСЦЛИМ финанцира Еуропска унија кроз програм НеxтГенератионЕУ, а носитељ пројекта је Институт друштвених знаности Иво Пилар у сурадњи с Министарством правосуђа, управе и дигиталне трансформације.
Још 4 реченице, само Index
Знате ли нешто више о теми или желите пријавити грешку у тексту?
деск@индеx.хр или кликом
Атрактивне фотографије и видее плаћамо.
Желите радити на Индеxу?
