Ректор и проректори Универзитета у Нишу прикључили су се јуче огромном броју људи који су, док су сви мислили да раде за режим, у ствари у тајности радили за студенте, побуњено друштво и добро Универзитета. Уместо… Цео текст
Ректор и проректори Универзитета у Нишу прикључили су се јуче огромном броју људи који
су, док су сви мислили да раде за режим, у ствари у тајности радили за студенте, побуњено
друштво и добро Универзитета.
Уместо што су послали Саопштење за јавност на четири стране у коме то детаљно
образлажу, довољно би било да наведу један једини пример јавног иступања против
незаконитог укидања плата запосленима на Филозофском факултету током тромесечне
кризе; или да на седници Сената нису били међу онима који су гласали за укључење тзв.
Факултета српских студија у састав Универзитета у Нишу, а противно одлуци Управног суда
(срећом па их је 19 чланова Сената са моралним интегритетом спречило у томе); или да су
реаговали када је декан Медицинског факултета проф. др Александар Митић позвао
полицију да избацује студенте са факултета. Али просто не могу да негирају многобројне
примере током протекле две године који указују на то да се нису понели онако како би
руководство Универзитета требало и да су недостојни да и даље буду први људи
Универзитета у Нишу.
Запрепашћени смо чињеницом да проф. др Драган Антић после 14 година у ректорату, од
којих 12 година као ректор, и његове колеге са нешто мањим стажом, мисле да после свега
могу и даље да остану на својим местима. Оно што следи су или оставке или смена. Само
што ће смена уз инспекцију финансијског пословања Универзитета у Нишу у периоду у коме
су они руководили Универзитетом у Нишу укључити и детаљну инспекцију њихове приватне
имовине.
Оставка свакако није индулгенција, али нам се чини као мање болна опција.
Слободни универзитет у Нишу