Шта наводе медији
Аутор текста „Демократија у Србији, пут до промена” је професор емеритус.
Ово наводи један извор
Радар, 1. нов, 00:03 (отвара се у новом прозору)
аутор је професор емеритус
Према тексту, 25. октобра у Србији је срушена власт СНС-а и доскорашњег председника, кога аутор зове „Врховник”; он је према тексту свега сат и по по затварању бирачких места тог дана схватио да је његовој самовољи дошао крај.
Ово наводи један извор
Од једног познаника дало се чути да му је на привременом раду у Данској затребала овера неког документа и да је у папире који су том приликом презентовани ставио једну новчаницу, са жељом да на тај начин одговорног службеника стимулише да тај посао обави на време. Следећег дана посетила су га два полицајца са силним питањима и проверама и са јасним указивањем да је то прилагање новчанице нешто изразито недозвољено и неморално. Може ли ико сличну епизоду замислити код нас у Србији. Бар до 25. октобра, када смо се коначно отарасили власти СНС-а и доскорашњег председника, Врховника, који је о свему сам одлучивао. Слабости актуелног привредносистемског устројства, као и институционалног поретка, проистичу из дефеката политичког система и карактера владавине која је њима условљена. Вишепартијски систем у Србији уведен арбитрарном политичком одлуком, такорећи указом, а да у ширем друштву нису били обезбеђени одбрамбени механизми против неодмерене експанзије и самовоље власти. Кад стицајем различитих политичких и друштвених околности нека странка или коалиција победи на изборима и стекне власт, она захваљујући прерогативима управљања над големим државним сектором и великом масом ширих друштвених организација и агенција стекне огромну моћ и поремети саму логику демократског система владања. Политички систем престаје да буде демократски оног момента када једна политичка групација стекне неодмерену предност и по тој основи акумулира огромну моћ. У систему се законито јављају предвидиве тенденције претеране централизације уз образовање констелација у којима се битне друштвене одлуке доносе на једном месту и постају прерогативи једног човека. Данас у Србији нема кутка на коме се не чује притужба да је до пре само неколико дана о свему што је битно одлучивао један човек. Србија је додатно специфична и по томе што се тај човек напоредо са битним одлукама мешао у бескрајно разуђене процесе одлучивања који се тичу и ситнијих свакодневних тема. Тиме је идентификован фундаментални разлог неефикасности система као целине. Наиме, у привреди и ван ње делује и разним процесима управља огроман број различитих субјеката. Маса одлука које они ради нормалног функционисања одговарајућих система морају да донесу огромна је и дословно непрегледна. Стога сваки систем, да би био оспособљен за продуковање толиког броја одлука, мора у високом степену да буде децентрализован. Само децентрализовани системи могу да се изборе са тешким изазовом тако опсежног и комплексног пословног и другог одлучивања. Због неодмерене и до 25. октобра патолошки хипертрофиране концентрације моћи у Србији велики део потенцијала за одлучивање који је садржан у децентрализованој бази система био је паралисан. Крупно системско питање је и проблем корупције, који десетинама година ставља Србију на саблажњиво неповољно место у међународним компаративним прегледима. Корупција онемогућава реализацију фундаменталног начела да у здравом и ефикасном привредном систему сваки субјект треба да буде награђен сходно свом друштвеном доприносу. Корупција скреће предузетничку енергију и креативност са производње нових вредности на њихову прерасподелу, па на широј друштвеној позорници свој тешки и неизбрисиви траг утискују напори за што бољи положај у прерасподели уместо конструктивних и друштвено пожељних прегнућа. Контролом радних места у јавним предузећима власт је обезбеђивала сигурне гласове, али јој у недељу ни то није помогло. Као ни застрашујући медијски монопол који је високим дужносницима осигуравао да наступају кад и колико хоће, док су свим политичким неистомишљеницима наступе на тим медијима мерили у тесно скројеним секундама О резултатима привредног развоја развијене су бројне и широко разуђене расправе, али је власт својом пропагандом о тим резултатима створила погрешну слику. Измислила је причу о некаквом балканском тигру као метафори брзог и успешног раста, а тај тигар је одавно и увелико оштрокављен и више него недопадљив. Фискални савет је током дужег низа година у компаративним табелама темпа раста на међународном плану показивао да Србија, заједно са Хрватском, заузима крајње неповољна, дну табела најближа места. Неки су такву политику управо због тих резултата назвали фењерџијском. Превазилажење досадашњег безакоња и корупцијом контаминираног система кључно је питање саме будућности друштва. Досадашња власт је својим неодмереним и законски проблематичним јачањем урушила фундаменталне претпоставке за изградњу и одржање демократског устројства. Створена је ситуација у којој је власт располагала системским манипулацијама, средствима и инструментима за неометано аутократско владање целим друштвом. Превише би простора узело набрајање инструмената моћи и репресије који је власти стајао на располагању. Нека тек буду поменути велика материјална средства која су у контроли власти расута по јавним предузећима и другим организацијама, команда над радним местима путем којих је власт на свим изборима обезбеђивала сигурне гласове, али се испоставило да јој у недељу ни то није помогло. Као ни застрашујући медијски монопол који је високим дужносницима осигуравао да наступају кад и колико хоће, док су свим политичким неистомишљеницима наступе на тим медијима мерили у тесно скројеним секундама. Шта да се каже о ранијим, доказаним изборним крађама које власт пре пар година чак није ни покушавала да сакрије, већ је групе батинаша и капуљаша у возилима без регистарских таблица слала по изборним местима да грађанима утерују страх и утичу на њихове изборне одлуке. Упркос свему, испоставило се да изгледи за политички преокрет нису били тако безнадежни. Томе су допринеле и све бројније и политички гласније групе активиста, побуњени универзитетски и средњошколски професори, земљорадници, ИТ стручњаци, адвокати, резервни официри са ратним ветеранима, бајкери, чак и припадници ЛГБТ заједнице. А да се и не говори о величанственим студентским протестима и демонстрацијама који су у Србији изазвали својеврсну културну револуцију, а на крају однели и убедљиву, величанствену изборну победу. Захваљујући тој револуцији велики број становника политички је просто прогледао и Србија више дефинитивно није оно што је донедавно била. Србија, та, како је песник рекао, буна међу народима, као да се враћа самој себи. У својим широким и потенцијално моћним сегментима Србија је просто врила, а тај потенцијал и снага би могли да покрену велике промене. Време увелико ради за нове снаге, али не могу се очекивати тренутни резултати. Важна позитивна чињеница јесте да се досадашњој власти успротивило све што представља неупитну интелектуалну и моралну вредност. Други чинилац који улива наду јесте јасна промена у ставовима и оценама релевантних институција и органа међународне заједнице. И то је помогло што се ка Андрићевом венцу све гласније узвикивало „Ацо Србине, постао си за ову земљу прескуп“, што је на крају и резултирало његовим убедљивим поразом, који је и сам морао ћутке да прихвати. Том преврату допринело је и велико незадовољство које се акумулирало и у круговима саме власти. Оно што је поделило Србију на два непомирљива блока морало је да подели и блок оних који подржавају власт. Тим пре што су се скоро све одлуке у крајњој линији и у доброј мери базирале на вољи једног појединца. Преврату је допринело и велико незадовољство које се акумулирало и у круговима саме власти. Оно што је поделило Србију на два непомирљива блока морало је да подели и блок оних који подржавају власт. Тим пре што су се скоро све одлуке у крајњој линији и у доброј мери базирале на вољи једног појединца Нова власт, која се још није устоличила, требало би да буде свесна да је одсуство владавине права велика сметња за било какво знатније оживљавање привредног раста. И да огорчени људи нису мотивисани нити расположени за нове подухвате и друкчије технолошке и организационе покушаје. До сада је тој демобилизацији и апатији у великој мери доприносио председник Републике, Врховник, који је у извесном смислу контаминирао друштвено ткиво – људи су се навикли на његове вануставне интервенције па су му се обраћали за помоћ и када је било јасно да он за то није надлежан. Због подложничког односа сарадника, а и ширих групација у друштву, Врховник је стекао осећај силне моћи све док 25. октобра, свега сат и по по затварању бирачких места није схватио да је и његовој самовољи дошао крај.
Аутор тврди да су студентски протести и демонстрације у Србији изазвали „културну револуцију” и однели убедљиву изборну победу, а да су допринели и активисти, професори, земљорадници, ИТ стручњаци, адвокати и друге групе.
Ово наводи један извор
Упркос свему, испоставило се да изгледи за политички преокрет нису били тако безнадежни. Томе су допринеле и све бројније и политички гласније групе активиста, побуњени универзитетски и средњошколски професори, земљорадници, ИТ стручњаци, адвокати, резервни официри са ратним ветеранима, бајкери, чак и припадници ЛГБТ заједнице. А да се и не говори о величанственим студентским протестима и демонстрацијама који су у Србији изазвали својеврсну културну револуцију, а на крају однели и убедљиву, величанствену изборну победу. Захваљујући тој револуцији велики број становника политички је просто прогледао и Србија више дефинитивно није оно што је донедавно била. Србија, та, како је песник рекао, буна међу народима, као да се враћа самој себи. У својим широким и потенцијално моћним сегментима Србија је просто врила, а тај потенцијал и снага би могли да покрену велике промене.
Аутор тврди да је незадовољство у круговима саме власти допринело преврату, те да су се скоро све одлуке у крајњој линији базирале на вољи једног појединца.
Ово наводи један извор
Том преврату допринело је и велико незадовољство које се акумулирало и у круговима саме власти. Оно што је поделило Србију на два непомирљива блока морало је да подели и блок оних који подржавају власт. Тим пре што су се скоро све одлуке у крајњој линији и у доброј мери базирале на вољи једног појединца. Преврату је допринело и велико незадовољство које се акумулирало и у круговима саме власти. Оно што је поделило Србију на два непомирљива блока морало је да подели и блок оних који подржавају власт. Тим пре што су се скоро све одлуке у крајњој линији и у доброј мери базирале на вољи једног појединца
Аутор тврди да је Фискални савет годинама у компаративним табелама показивао да Србија, заједно са Хрватском, заузима места на дну табела темпа раста, док је власт пропагандом стварала причу о „балканском тигру”.
Ово наводи један извор
О резултатима привредног развоја развијене су бројне и широко разуђене расправе, али је власт својом пропагандом о тим резултатима створила погрешну слику. Измислила је причу о некаквом балканском тигру као метафори брзог и успешног раста, а тај тигар је одавно и увелико оштрокављен и више него недопадљив. Фискални савет је током дужег низа година у компаративним табелама темпа раста на међународном плану показивао да Србија, заједно са Хрватском, заузима крајње неповољна, дну табела најближа места. Неки су такву политику управо због тих резултата назвали фењерџијском.
Према тексту, вишепартијски систем у Србији уведен је арбитрарном политичком одлуком, такорећи указом, без обезбеђених одбрамбних механизама против самовоље власти.
Ово наводи један извор
Вишепартијски систем у Србији уведен је арбитрарном политичком одлуком, такорећи указом, а да у ширем друштву нису били обезбеђени одбрамбени механизми против неодмерене експанзије и самовоље власти. Бар је тако било до сада, а остаје нада да ће се победом Студентске листе то променити Тамо где се појединци или групе неодмерено осиле и ојачају престаје владавина права односно уместо силе закона као битан друштвени регулатор наступа закон силе. Сила је увек моћан извор неправде, обесправљености и експлоатације. Тиме се друштво дели на скупину повлашћених и велики остатак обесправљених и дискриминисаних. Огрешење о владавину права враћа друштво на давне раније степене својеврсне заосталости, дивљаштва и борбе свих против свију. Права институционална заштита владавине права садржана је у подели власти и оперативној самосталности иначе недодирљивих институција јавне управе. Тај пожељни поредак нигде није до краја остварен али је у развијеним демократским државама у високом степену апроксимиран. Друштво са рационално и патриотски инспирисаном управом морало би да се креће у правцу стања у коме се власт не може ни усудити да од неког министарства или агенције затражи противзаконито регистровање бирача из неке друге државе, а у којој је и корупција фактички незамислива. Од једног познаника дало се чути да му је на привременом раду у Данској затребала овера неког документа и да је у папире који су том приликом презентовани ставио једну новчаницу, са жељом да на тај начин одговорног службеника стимулише да тај посао обави на време. Следећег дана посетила су га два полицајца са силним питањима и проверама и са јасним указивањем да је то прилагање новчанице нешто изразито недозвољено и неморално. Може ли ико сличну епизоду замислити код нас у Србији. Бар до 25. октобра, када смо се коначно отарасили власти СНС-а и доскорашњег председника, Врховника, који је о свему сам одлучивао. Слабости актуелног привредносистемског устројства, као и институционалног поретка, проистичу из дефеката политичког система и карактера владавине која је њима условљена. Вишепартијски систем у Србији уведен арбитрарном политичком одлуком, такорећи указом, а да у ширем друштву нису били обезбеђени одбрамбени механизми против неодмерене експанзије и самовоље власти. Кад стицајем различитих политичких и друштвених околности нека странка или коалиција победи на изборима и стекне власт, она захваљујући прерогативима управљања над големим државним сектором и великом масом ширих друштвених организација и агенција стекне огромну моћ и поремети саму логику демократског система владања.
Текст наводи да су због неодмерене и до 25. октобра патолошки хипертрофиране концентрације моћи у Србији велики део потенцијала за децентрализовано одлучивање био паралисан.
Ово наводи један извор
Наиме, у привреди и ван ње делује и разним процесима управља огроман број различитих субјеката. Маса одлука које они ради нормалног функционисања одговарајућих система морају да донесу огромна је и дословно непрегледна. Стога сваки систем, да би био оспособљен за продуковање толиког броја одлука, мора у високом степену да буде децентрализован. Само децентрализовани системи могу да се изборе са тешким изазовом тако опсежног и комплексног пословног и другог одлучивања. Због неодмерене и до 25. октобра патолошки хипертрофиране концентрације моћи у Србији велики део потенцијала за одлучивање који је садржан у децентрализованој бази система био је паралисан.
Текст тврди да корупција десетинама година ставља Србију на неповољно место у међународним компаративним прегледима и да је кључно питање будућности друштва превазилажење система контаминираног корупцијом.
Ово наводи један извор
Крупно системско питање је и проблем корупције, који десетинама година ставља Србију на саблажњиво неповољно место у међународним компаративним прегледима. Корупција онемогућава реализацију фундаменталног начела да у здравом и ефикасном привредном систему сваки субјект треба да буде награђен сходно свом друштвеном доприносу. Корупција скреће предузетничку енергију и креативност са производње нових вредности на њихову прерасподелу, па на широј друштвеној позорници свој тешки и неизбрисиви траг утискују напори за што бољи положај у прерасподели уместо конструктивних и друштвено пожељних прегнућа. Контролом радних места у јавним предузећима власт је обезбеђивала сигурне гласове, али јој у недељу ни то није помогло. Као ни застрашујући медијски монопол који је високим дужносницима осигуравао да наступају кад и колико хоће, док су свим политичким неистомишљеницима наступе на тим медијима мерили у тесно скројеним секундама О резултатима привредног развоја развијене су бројне и широко разуђене расправе, али је власт својом пропагандом о тим резултатима створила погрешну слику. Измислила је причу о некаквом балканском тигру као метафори брзог и успешног раста, а тај тигар је одавно и увелико оштрокављен и више него недопадљив. Фискални савет је током дужег низа година у компаративним табелама темпа раста на међународном плану показивао да Србија, заједно са Хрватском, заузима крајње неповољна, дну табела најближа места. Неки су такву политику управо због тих резултата назвали фењерџијском. Превазилажење досадашњег безакоња и корупцијом контаминираног система кључно је питање саме будућности друштва. Досадашња власт је својим неодмереним и законски проблематичним јачањем урушила фундаменталне претпоставке за изградњу и одржање демократског устројства. Створена је ситуација у којој је власт располагала системским манипулацијама, средствима и инструментима за неометано аутократско владање целим друштвом. Превише би простора узело набрајање инструмената моћи и репресије који је власти стајао на располагању.
Текст као илустрацију наводи анегдоту о познанику на привременом раду у Данској коме је, након што је у папире ставио новчаницу да стимулише службеника, сутрадан дошла два полицајца с проверама.
Ово наводи један извор
Познанику на привременом раду у Данској затребала је овера неког документа и у неопходне папире је ставио новчаницу, са жељом да на тај начин одговорног службеника стимулише да посао обави на време. Следећег дана посетила су га два полицајца са силним питањима и проверама и са јасним указивањем да је то прилагање новчанице нешто изразито недозвољено и неморално Мудри социјални филозофи, антрополози и социолози одавно су утврдили да хијерархијски однос надређености и потчињености дехуманизује и обесмишљава обе стране овог асиметричног односа. Демократија је једини пут обезбеђења и трајног одржавања достојанствених односа који цивилизованом човеку једино приличе. Важније од тога, чини се да је демократски поредак једини компатибилан са идејом правичности. Познато је да је идеја правде једна аналитички тешко ухватљива идеја јер алтернативних и различитих идеја правде има отприлике онолико колико и здраворазумски стабилизованих и мислећих појединаца. Владавина права и постојање утврђених и јасних правила која се примењују на све подједнако најбоља је апроксимација правичног поретка друштвених односа у једној заједници. Алтернатива хијерархијске надређености увек подразумева постојање неких моћних појединаца на које можемо да се љутимо због тога што смо у неким социјалним интеракцијама изложени неправди. Хијерархијски структурирано друштво је друштво осујећених и љутитих људи, а то је социјална основа за друштвене конфликте који у већини констелација не могу а да не буду деструктивни. Једнакост пред законом и перцепције правде коју из ње разумни људи изводе фундаментална је компонента друштвене стабилности. Мора се додати да је идеја демократије коренито и неразлучиво везана за тржиште као регулативно устројство економских односа међу људима. А тржиште је најправичнији или бар најмање неправичан однос међу људима. На тржишту продавац робе или услуге добија најочигледнију и најмање проблематичну потврду друштвене вредности онога што је на тржишту понудио: ту потврду о друштвеној вредности онога што је потврђено даје купац на најуверљивији замислив начин – тако што оно што му треба плаћа сопственим средствима. Поменуте, али и бројне које нису поменуте предности демократског поретка ослоњеног на тржишни механизам наводе на идеју да је у овом сегменту демократског поретка постигнут крај историје. Познате су бројне полемике и оспоравања ове Фукујамине идеје, али ако дозволимо да историја тече и развија се не по једној него по множини различитих праваца, онда не би требало да буде ишта противречно у замисли да је на неким правцима крај историје постигнут, док се на другим правцима она одвија до у далеко непредвидиву будућност. Крај историје овде се као и другде условно схвата као ситуација у којој су се искристалисала добра, у неку руку оптимална решења и у којој идеје за нека решења боља од ових једноставно не постоје. Парадокс неостваривања демократије као оптималног друштвеног поретка јасан је и посве очигледан. Ако је неки поредак у нормативном смислу толико добар зашто се не остварује лако и брзо, односно зашто се већ одавно и увелико није остварио. Ово је тачка на којој се јавља једно од најдубљих, одиста фундаменталних објашњења друштвених препрека у изградњи а потом и одржању демократије. Демократски поредак подразумева неке шире друштвене услове без којих он не може ни да се формира нити да се потом одржи. Реч је о правним и моралним механизмима који ограничавају власт и онемогућавају било ког појединца или скупину субјеката да хипертрофирају своју моћ и под своју контролу и аутократску власт ставе цело друштво. Вишепартијски систем у Србији уведен је арбитрарном политичком одлуком, такорећи указом, а да у ширем друштву нису били обезбеђени одбрамбени механизми против неодмерене експанзије и самовоље власти. Бар је тако било до сада, а остаје нада да ће се победом Студентске листе то променити Тамо где се појединци или групе неодмерено осиле и ојачају престаје владавина права односно уместо силе закона као битан друштвени регулатор наступа закон силе. Сила је увек моћан извор неправде, обесправљености и експлоатације. Тиме се друштво дели на скупину повлашћених и велики остатак обесправљених и дискриминисаних. Огрешење о владавину права враћа друштво на давне раније степене својеврсне заосталости, дивљаштва и борбе свих против свију. Права институционална заштита владавине права садржана је у подели власти и оперативној самосталности иначе недодирљивих институција јавне управе. Тај пожељни поредак нигде није до краја остварен али је у развијеним демократским државама у високом степену апроксимиран. Друштво са рационално и патриотски инспирисаном управом морало би да се креће у правцу стања у коме се власт не може ни усудити да од неког министарства или агенције затражи противзаконито регистровање бирача из неке друге државе, а у којој је и корупција фактички незамислива. Од једног познаника дало се чути да му је на привременом раду у Данској затребала овера неког документа и да је у папире који су том приликом презентовани ставио једну новчаницу, са жељом да на тај начин одговорног службеника стимулише да тај посао обави на време. Следећег дана посетила су га два полицајца са силним питањима и проверама и са јасним указивањем да је то прилагање новчанице нешто изразито недозвољено и неморално. Може ли ико сличну епизоду замислити код нас у Србији. Бар до 25. октобра, када смо се коначно отарасили власти СНС-а и доскорашњег председника, Врховника, који је о свему сам одлучивао.
Навод, непотврђеноАутор тврди да је досадашња власт законски проблематичним јачањем урушила претпоставке за демократско устројство и располажала системским манипулацијама и инструментима аутократског владања.
Овај навод преносе
Превазилажење досадашњег безакоња и корупцијом контаминираног система кључно је питање саме будућности друштва. Досадашња власт је својим неодмереним и законски проблематичним јачањем урушила фундаменталне претпоставке за изградњу и одржање демократског устројства. Створена је ситуација у којој је власт располагала системским манипулацијама, средствима и инструментима за неометано аутократско владање целим друштвом. Превише би простора узело набрајање инструмената моћи и репресије који је власти стајао на располагању.
Навод, непотврђеноАутор тврди да је власт контролом радних места у јавним предузећима обезбеђивала сигурне гласове на изборима, али да јој то на изборима у недељу није помогло.
Овај навод преносе
Контролом радних места у јавним предузећима власт је обезбеђивала сигурне гласове, али јој у недељу ни то није помогло. Као ни застрашујући медијски монопол који је високим дужносницима осигуравао да наступају кад и колико хоће, док су свим политичким неистомишљеницима наступе на тим медијима мерили у тесно скројеним секундама О резултатима привредног развоја развијене су бројне и широко разуђене расправе, али је власт својом пропагандом о тим резултатима створила погрешну слику. Измислила је причу о некаквом балканском тигру као метафори брзог и успешног раста, а тај тигар је одавно и увелико оштрокављен и више него недопадљив. Фискални савет је током дужег низа година у компаративним табелама темпа раста на међународном плану показивао да Србија, заједно са Хрватском, заузима крајње неповољна, дну табела најближа места. Неки су такву политику управо због тих резултата назвали фењерџијском. Превазилажење досадашњег безакоња и корупцијом контаминираног система кључно је питање саме будућности друштва. Досадашња власт је својим неодмереним и законски проблематичним јачањем урушила фундаменталне претпоставке за изградњу и одржање демократског устројства. Створена је ситуација у којој је власт располагала системским манипулацијама, средствима и инструментима за неометано аутократско владање целим друштвом. Превише би простора узело набрајање инструмената моћи и репресије који је власти стајао на располагању. Нека тек буду поменути велика материјална средства која су у контроли власти расута по јавним предузећима и другим организацијама, команда над радним местима путем којих је власт на свим изборима обезбеђивала сигурне гласове, али се испоставило да јој у недељу ни то није помогло. Као ни застрашујући медијски монопол који је високим дужносницима осигуравао да наступају кад и колико хоће, док су свим политичким неистомишљеницима наступе на тим медијима мерили у тесно скројеним секундама. Шта да се каже о ранијим, доказаним изборним крађама које власт пре пар година чак није ни покушавала да сакрије, већ је групе батинаша и капуљаша у возилима без регистарских таблица слала по изборним местима да грађанима утерују страх и утичу на њихове изборне одлуке.
Навод, непотврђеноАутор тврди да је медијски монопол високим дужносницима осигуравао наступе кад и колико хоће, док су неистомишљеницима наступи мерени у „тесно скројеним секундама”.
Овај навод преносе
Контролом радних места у јавним предузећима власт је обезбеђивала сигурне гласове, али јој у недељу ни то није помогло. Као ни застрашујући медијски монопол који је високим дужносницима осигуравао да наступају кад и колико хоће, док су свим политичким неистомишљеницима наступе на тим медијима мерили у тесно скројеним секундама О резултатима привредног развоја развијене су бројне и широко разуђене расправе, али је власт својом пропагандом о тим резултатима створила погрешну слику. Измислила је причу о некаквом балканском тигру као метафори брзог и успешног раста, а тај тигар је одавно и увелико оштрокављен и више него недопадљив. Фискални савет је током дужег низа година у компаративним табелама темпа раста на међународном плану показивао да Србија, заједно са Хрватском, заузима крајње неповољна, дну табела најближа места. Неки су такву политику управо због тих резултата назвали фењерџијском. Превазилажење досадашњег безакоња и корупцијом контаминираног система кључно је питање саме будућности друштва. Досадашња власт је својим неодмереним и законски проблематичним јачањем урушила фундаменталне претпоставке за изградњу и одржање демократског устројства. Створена је ситуација у којој је власт располагала системским манипулацијама, средствима и инструментима за неометано аутократско владање целим друштвом. Превише би простора узело набрајање инструмената моћи и репресије који је власти стајао на располагању. Нека тек буду поменути велика материјална средства која су у контроли власти расута по јавним предузећима и другим организацијама, команда над радним местима путем којих је власт на свим изборима обезбеђивала сигурне гласове, али се испоставило да јој у недељу ни то није помогло. Као ни застрашујући медијски монопол који је високим дужносницима осигуравао да наступају кад и колико хоће, док су свим политичким неистомишљеницима наступе на тим медијима мерили у тесно скројеним секундама. Шта да се каже о ранијим, доказаним изборним крађама које власт пре пар година чак није ни покушавала да сакрије, већ је групе батинаша и капуљаша у возилима без регистарских таблица слала по изборним местима да грађанима утерују страх и утичу на њихове изборне одлуке.
Навод, непотврђеноАутор тврди да је власт пре пар година слала групе батинаша и капуљаша у возилима без регистарских таблица по изборним местима да утерују страх грађанима и утичу на њихове изборне одлуке.
Овај навод преносе
Нека тек буду поменути велика материјална средства која су у контроли власти расута по јавним предузећима и другим организацијама, команда над радним местима путем којих је власт на свим изборима обезбеђивала сигурне гласове, али се испоставило да јој у недељу ни то није помогло. Као ни застрашујући медијски монопол који је високим дужносницима осигуравао да наступају кад и колико хоће, док су свим политичким неистомишљеницима наступе на тим медијима мерили у тесно скројеним секундама. Шта да се каже о ранијим, доказаним изборним крађама које власт пре пар година чак није ни покушавала да сакрије, већ је групе батинаша и капуљаша у возилима без регистарских таблица слала по изборним местима да грађанима утерују страх и утичу на њихове изборне одлуке.
Навод, непотврђеноАутор тврди да је Врховник (председник Републике) вануставним интервенцијама контаминирао друштвено ткиво, па су му се људи обраћали и када није био надлежан.
Овај навод преносе
Нова власт, која се још није устоличила, требало би да буде свесна да је одсуство владавине права велика сметња за било какво знатније оживљавање привредног раста. И да огорчени људи нису мотивисани нити расположени за нове подухвате и друкчије технолошке и организационе покушаје. До сада је тој демобилизацији и апатији у великој мери доприносио председник Републике, Врховник, који је у извесном смислу контаминирао друштвено ткиво – људи су се навикли на његове вануставне интервенције па су му се обраћали за помоћ и када је било јасно да он за то није надлежан. Због подложничког односа сарадника, а и ширих групација у друштву, Врховник је стекао осећај силне моћи све док 25. октобра, свега сат и по по затварању бирачких места није схватио да је и његовој самовољи дошао крај.
Навод, непотврђеноАутор тврди да је Врховник показивао да га Европска унија не занима и европским званичницима је поручио да су „обичан олош”, док су из Брисела и Стразбура стизале оштре опомене.
Овај навод преносе
У међувремену је своју политику сасвим оголио показујући без сустезања да га Европска унија не занима, независно од тога шта би придруживање ЕУ донело овом народу. И Унија се, додуше, добрим делом охладила према њему, па су у последње време из Брисела и Стразбура стизале изненађујуће оштре опомене и замерке. Врховник им није остајао дужан па је некима од европских званичника поручио да су „обичан олош“. И шта након тога они о њему могу да мисле? Једно је сигурно, то мишљење не може бити повољније од онога које о таквом погрдном изражавању има овај аутор. Јер, пре него што демократија и владавина права стигну у Србију, он је морао да оде са власти.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.
