У недељу, 1. новембра, обележиће се тачно две године од пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, када је страдало 16 људи, а једна особа тешко повређена. Ово је био догађај који је покренуо општу побуну… Цео текст
У недељу, 1. новембра, обележиће се тачно две године од пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, када је страдало 16 људи, а једна особа тешко повређена. Ово је био догађај који је покренуо општу побуну студената и грађана која је 25. октобра ове године резултирала падом СНС режима након 14 година. У међувремену, покренута је истрага која се води у три тужилаштва, али ниједно суђење још увек није почело.
Правоснажна је једино оптужница Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, али се не зна када ће суђење почети, док се у Вишем јавном тужилаштву у Београду и Јавном тужилаштву за организовани криминал још увек воде истраге.
На двогодишњицу пада надстрешнице поставља се питање може ли се ускоро очекивати суђење и пресуде, с обзиром да је дошло до политичких промена?
Саговорници Данаса су сагласни да се у претходне две године истраге нису довољно брзо водиле, као и да су изостављени највиши државни функционери, али изражавају наду да би у наредном периоду могло доћи до промене и коначне одговорности за ову трагедију.
Радоњић: Истрага мора да утврди ко су налогодавци осумњиченима
Професор Филозофског факултета и члан Анкетне комисије за утврђивање одговорности за пад надстрешнице у Новом Саду Огњен Радоњић, који је заједно са Владимиром Обрадовићем написао књигу „Досије надстрешница- од коверте до гроба“, каже за Данас да након две године имамо потврђену оптужницу ВЈТ у Новом Саду, којом су, по „командној одговорности“, обухваћени Јелена Танасковић из Инфраструктуре железнице Србије, бивши ресорни министар Горан Весић, његова заменица Анита Димоски и бивши директор Инфраструктуре железнице Небојша Шурлан.
– Остало су инжењери, људи из струке. Што се тиче ВЈТ у Београду, ту имамо двоје чланова комисије за технички преглед и Слободанку Катанић, која припада средњем нивоу управљања у ресорном министарству – наводи Радоњић.
Када је реч о ТОК-у, указује да постоји само наредба о спровођењу истраге, којом су, између осталих, обухваћени бивши министри Томислав Момировић и Весић. Додаје да је то једина истрага која се бави корупцијом, али да је тужилаштву укинута ударна група неопходна за наставак рада.
– Они су кроз дупло фактурисање израчунали да недостаје око 115 милиона долара и да је на тај начин кинески конзорцијум ЦРБЦ–ЦЦЦЦ себи прибавио противправну корист. Међутим, нису се бавили вештачењем цена, већ радовима који су већ били плаћени комерцијалним уговорима, а нису се нашли у првом анексу. Намера је била да се наплате кроз наредне анексе, које је потписивао Горан Весић – објашњава Радоњић.
Истиче да се приступ Анкетне комисије разликује од досадашњег поступања тужилаштава јер је Комисија од почетка била усмерена на корупцију, али и на питање где су се доносиле кључне одлуке и ко је за њих одговоран.
– Имате извршиоце али морате да пратите командну одговорност. У књизи смо детаљно образложили ко су људи који формално нису били надлежни за пројекат, а заправо су њиме неформално управљали – наглашава Радоњић.
Према његовим речима, иако су за пројекат формално били задужени Инфраструктура железнице Србије и ресорно министарство, њиме се заправо управљало из кабинета председника Републике.
Наводи да је Александар Вучић крајем децембра 2022. тражио убрзање радова, уз поруку да неће бити проблем да се за то издвоји додатних 65 милиона долара. У доношењу тих одлука, према налазима Комисије, учествовали су и шеф председниковог кабинета Ивица Којић и Наташа Вукшић из Генералног секретаријата.
– Истрага мора да крене од тога. Такође, недостаје Зорана Михајловић, која је потписала комерцијални уговор, али и уговор за прву деоницу пруге од Новог Сада до Старе Пазове, где смо у истраживањима већ указивали на неправилности и могуће опасности – каже Радоњић.
Додаје да је Комисија међу особама које су учествовале у доношењу одлука издвојила и Ану Брнабић, Милоша Вучевића, Адријану Месаровић, Синишу Малог, Дејана Ђурђевића и Оливеру Станимировић из Државног правобранилаштва.
– То је читава линија неформалног управљања пројектом, али и формалне одговорности за доношење одлука, потписивање уговора и анекса. Сада имамо истрагу на нижем нивоу, док је потпуно занемарено питање где су се одлуке доносиле – истиче Радоњић.
Он указује да је Анкетна комисија у својој књизи представила и налазе о прању новца, пореским утајама и другим финансијским неправилностима повезаним са компанијом ЦЦЕЦЦ, која је изводила радове на железничкој станици у Новом Саду.
– Зато ударна група мора да се врати, морају да се прегледају финансијски токови, пореске пријаве и све остало – поручује Радоњић.
Упитан да ли је оптимиста да би након политичких промена могло да дође до потпуног расветљавања одговорности за пад надстрешнице, каже да је та трагедија била непосредан повод за протесте и касније политичке промене.
– Не могу да кажем да је то највећа афера, јер их има много, али она јесте непосредни узрок свих гибања која су касније довела до ове веома велике и значајне политичке промене. Имам осећај да ће, док год се та афера не реши и док сви одговорни не буду одговарали, то остати жива рана овог друштва која ће нас враћати уназад – закључује Радоњић.
Радак: Судство две године није знало шта да ради са овим случајем
Уредник Форбса Србија Иван Радак каже за Данас да је његов утисак, након две године од пада надстрешнице у Новом Саду, да правосуђе није знало како да се носи са овим случајем, који се показао као изузетно сложен. Истовремено, поједини осумњичени користили су све расположиве правне могућности, што је додатно продужило поступке.
– Све је то правно могуће и очекивано, али нас је довело до тога да ни после две године немамо почетак суђења. Усудио бих се да кажем да ћемо пре дочекати трећу годишњицу него што ће било које од суђења почети – оцењује Радак.
Објашњава да је у новосадском поступку поднет захтев за заштиту законитости пред Врховним судом, који сам по себи не одлаже почетак суђења. Међутим, према његовим информацијама, Виши суд је Врховном суду доставио комплетне списе предмета, због чега тренутно нема документацију неопходну за почетак суђења.
– То је врло необично, али и то одлаже почетак суђења. Документација је обимна, случај је комплексан и не би ме чудило да одлучивање Врховног суда потраје месецима – наводи Радак.
Када је реч о истрази Тужилаштва за организовани криминал, каже да је и даље у току финансијско вештачење које би требало да поткрепи оптужницу. Посебно нејасним сматра поступак у Београду против чланова комисије за технички преглед, који је, према његовој оцени, већ могао да почне.
– То ми је највећа мистерија. Тај поступак је сродан новосадском, јер се бави техничким прегледом и утврђивањем његове аутентичности, што би могло да утиче и на процес у Новом Саду. Бојим се да смо и даље далеко од почетка било ког од ова три суђења – истиче Радак.
Говорећи о утицају политичких промена, оцењује да би оне могле да допринесу убрзању поступака, посебно истраге Тужилаштва за организовани криминал, чији је рад, према његовим информацијама, знатно отежан расформирањем ударне групе.
– Верујем да ће нова влада и нови министар унутрашњих послова вратити те људе. Из разговора са адвокатима појединих осумњичених знам да су и они говорили да нема фер суђења док не дође до политичких промена – каже Радак.
Он наглашава да је неопходно утврдити ко је одговоран за пад надстрешнице, али и зашто је грађанима било дозвољено да бораве испод ње док је железничка станица још била градилиште. Једнако важном сматра истрагу потенцијалне корупције, која би требало да покаже да ли је ангажовање великог броја подизвођача било оправдано или је служило за извлачење новца.
– Иако политичке промене не би требало да утичу на правосуђе, мислим да ће релаксирати тужиоце. Према мојим информацијама, неки од њих су осећали притисак и били спремни чак и да одустану од свог позива. Верујем да ће то помоћи да се поступци коначно помере са мртве тачке и да добијемо истину и, пре свега, правду – закључује Радак.
Пратите нас на нашој Фацебоок и Инстаграм страници, али и на X налогу. Претплатите се на ПДФ издање листа Данас.
