Шта наводе медији
Према колумни, избори у Србији одржани су 25. октобра 2026. године.
Ово наводи један извор
Pravda, 4. нов, 13:32 (отвара се у новом прозору)
Сви у Србији су, пре избора крајем октобра 2026. године, знали за структурне предности власти, притиске на учеснике, коришћење државних ресурса и неравноправну медијску утакмицу. Управо чињеница да власт располаже асиметричним ресурсима чини објашњење исхода сложенијим од збира „позитивних“ и „негативних“ емоција. Промене излазности и изборне мобилизације морале би да буду централне у озбиљној узрочно – последичној анализи. Студентска листа је остварила натполовичну већину (око 53% гласова) на основу више битних чинилаца. Велика излазност бирача свих профила и структура (преко 66% до пред крај гласања) пресудно је променила однос снага. Листа је успела да окупи широк спектар гласача – од променама жељене омладине и негласача до дела разочараних бирача из различитих друштвених слојева – показавши високу вештину комуникације и организације. Иако је владајућа листа задржала своје основно бирачко тело (око 1,72 милиона гласова), дошло је до одлива дела пензионера и млађих, образованијих традиционалних гласача ка Студентској листи. Примењен је модел деловања заснован на самоорганизовању из периода блокада факултета и протеста (након несреће у Новом Саду), без култа личности, што је привукло грађане уморне од досадашње партијашке политике, пуне немоћи и додворавања власти. Студентска листа је преузела велики део протестног и опозиционог бирачког тела, док су остале опозиционе листе остале испод цензуса јер се показало да им људи, уморни од лажних обећања, више не верују. ВИШЕДИМЕНЗИОНАЛНИ ПРОБЛЕМ Узроци гласања за Студенстку листу су вишедимензионални. Један гласач се на гласању, из своје перспективе, суочава са корупцијом, други са безбедношћу, трећи са економском политиком, а четврти са политичким слободама. Неки деда и баба гласају против напредњака због молбе својих унука. Не постоји јединствена мотивација свих њихових бирача. Републичка изборна комисија је у пресеку од 26. октобра, на 97,56 процената обрађених бирачких места, објавила 52,71 проценат гласова за Студентску листу и 39,17 процената за листу Уједињена Србија. Методолошки није исправно да се са исхода избора 25. октобра брзо прелази на прогнозе састава владе и спољнополитичке стратегије. Може се анализирати вероватан распон исхода, али је важно одвојити извесност победе једне листе од неизвесности ко ће управљати ресорима и под којим парламентарним условима.
Републичка изборна комисија је у пресјеку од 26. октобра, на 97,56 одсто обрађених бирачких места, објавила 52,71 одсто гласова за Студенску листу и 39,17 одсто за листу Уједињена Србија.
Ово наводи један извор
Републичка изборна комисија је у пресеку од 26. октобра, на 97,56 процената обрађених бирачких места, објавила 52,71 проценат гласова за Студентску листу и 39,17 процената за листу Уједињена Србија. Методолошки није исправно да се са исхода избора 25. октобра брзо прелази на прогнозе састава владе и спољнополитичке стратегије. Може се анализирати вероватан распон исхода, али је важно одвојити извесност победе једне листе од неизвесности ко ће управљати ресорима и под којим парламентарним условима.
Према колумни, Студенска листа је освојила натполовичну већину од око 53 одсто гласова, уз излазност преко 66 одсто до пред крај гласања.
Ово наводи један извор
Студентска листа је остварила натполовичну већину (око 53% гласова) на основу више битних чинилаца. Велика излазност бирача свих профила и структура (преко 66% до пред крај гласања) пресудно је променила однос снага. Листа је успела да окупи широк спектар гласача – од променама жељене омладине и негласача до дела разочараних бирача из различитих друштвених слојева – показавши високу вештину комуникације и организације.
Према колумни, владајућа листа је задржала око 1,72 милиона гласова, уз одлив дела пензионера и млађих, образованијих бирача ка Студенској листи.
Ово наводи један извор
Иако је владајућа листа задржала своје основно бирачко тело (око 1,72 милиона гласова), дошло је до одлива дела пензионера и млађих, образованијих традиционалних гласача ка Студентској листи. Примењен је модел деловања заснован на самоорганизовању из периода блокада факултета и протеста (након несреће у Новом Саду), без култа личности, што је привукло грађане уморне од досадашње партијашке политике, пуне немоћи и додворавања власти.
Према колумни, поред две доминантне листе, мандате су добиле и четири мањинске листе.
Ово наводи један извор
Званични резултати показују две доминантне листе, али не и само две листе које су учествовале: мандате су добиле и четири мањинске листе. Неутрални кажу да је штета што је Скупштина двопартијска, јер је то против истинског плурализма. Али…
Према колумни, коалиција „Аутентична десница“ освојила је мање од 1 одсто гласова.
Ово наводи један извор
Постоји важна разлика између тога да нека политичка опција није освојила мандате и тога да јој је организовано онемогућено учешће. „Аутентична десница“ је добила мање од 1% гласова, али то потврђује да изостанак мандата није исто што и административна забрана или доказ завере. Ова национална коалиције није изгубила зато што је онемогућена, него зато што је највећи број бирача у Студентској листи препознао могућност уклањања садашње власти.
Аутор колумне тврди да је студентски покрет, који је дао Студенску листу, победио без вође и снажне персонализације, што назива новом чињеницом у светским размерама.
Ово наводи један извор
Победа студентског покрета у Србији као покрета без вође и снажне персонализације је невероватна, сасвим нова чињеница у светским размерама. Чак и велики ненасилни покрети, попут оног Гандијевог или Мартина Лутера Кинга, били су персонализовани. У Србији, која је навикла на култ вође, оно што се десило је скоро непојамно.
Аутор колумне тврди да је Сенат Универзитета у Београду званично поништио докторат Синише Малог, одбрањене 2013. на ФОН-у, и прогласио рад плагијатом.
Ово наводи један извор
Праслика ове победе је било разобличавање Синише Малог, економског „генија“ чији се докторат показао као лаж. Докторска дисертација Синише Малог, одбрањена 2013. године на Факултету организационих наука (ФОН) Универзитета у Београду, носила је наслов: „Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације – теоријске концепције и остварени резултати у Србији”. Сенат Универзитета у Београду је званично поништио његову диплому доктора наука и прогласио рад плагијатом.
Аутор колумне тврди да је земља, у време напредњачке власти, изгубила преко пола милиона становника, који су отишли ван земље или под земљу.
Ово наводи један извор
Иако је земља, у златном добу напредњачке власти, изгубила преко пола милиона становника ( неки су отишли ван земље, а неки под земљу ), многи неутрални су тврдили да су студенти и напредњаци нешто веома слично. Скоро исто. Иако Студентска листа није почела да упражњава власт.
Аутор колумне тврди да су се многи бирачи из дијаспоре, од Чикага до Новог Зеланда, преважали хиљаде километара да би дошли до гласачког места на дан гласања.
Ово наводи један извор
Подвиг дијаспоре у току дана за гласање био је огроман: људи су преваљивали хиљаде колометара да би дошли до гласачког места, и тако је било од Чикага до Новог Зеланда. То је дубоки доказ да су Срби у дијаспори и даље везани за своју отаџбину, да јој желе добро и да се труде да то добро покажу. Сцене дивне узајамности међу људима који деле родољубива осећања показују да још има наде за нас, и да би се многи од тих људи вратили у земљу само када би се овде живело иоле нормално. То је велика нада за будућност – ако је буде. Јер, како рече Алекса Шантић, „од своје мајке ко ће наћи бољу?“
Аутор колумне тврди да су странци имали своје интересе у Србији, али да им је фаворит био донедавни режим, па је Студенској листи честитка упућивана „кроз зубе“.
Ово наводи један извор
Велика је срамота када неки тврде да је студентски покрет, који је дао Студентску листу, само манипулација странаца. Наравно да су странци, који увек имају своје интересе у Србији, радили шта су могли, али њихов фаворит је, пре свега и изнад свега, био донедавни режим, који је, као и режим Мила Ђукановића у Црној Гори и Еди Раме у Албанији, служио за обављање светских прљавих послова. Зато је Студентској листи честитка упућивана кроз зубе – у реду је, али…
Аутор колумне тврди да је студентска побуна после пада надстрешнице на новосадској железничкој станици крајем 2024. године, према тексту „Генеалогија побуне“ Александра Петровића објављеном октобра 2025, била одбрана живота и поновно откривање слободе.
Ово наводи један извор
Угледни српски научник, др Александар Петровић, у тексту „Генеалогија побуне“, објављеном октобра 2025, устврдио је да се студентска побуна после пада надстрешнице на новосадској железничкој станици крајем 2024. године не може разумети само преко дневнополитичких захтева, облика организовања или смене носилаца власти. Непосредни повод јесте трагични губитак живота, а дубљи разлог је реакција на осећај моралне обамрлости, неодговорности и потискивања истине: ћутање власти пред страдањем показало је шири поремећај односа између институција и људске савести. Побуна је, сматра Петровић, била одбрана живота и поновно откривање слободе као самосталне вредности.
Навод, непотврђеноАутор колумне тврди да је у предизборној кампањи уочи октобарског пораза 2026. лидер кампање претио обрачуном са непослушним универзитетима и средњим школама после победе.
Овај навод преносе
У својој изборној кампањи, вођеној уочи октобарског пораза 2026. године, лидер кампање је претио да ће се, чим зајаше Србију, обрачунати са непослушним унивезитетиима, али и средњим школама. Тобож, држава је господар свега, па и универзитета. Професори и студенти су робље које има да слуша.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.
