
Манојловић је изјавио да РЕМ може већ сада да примењује закон, покрећући поступке по пријавама грађана или самостално, а ако то не учини, нова скупштинска већина може покренути надзор и разрешење чланова Савета.
Реченице које преносе сви медији.
Лидер покрета Крени-Промени Саво Манојловић оценио је вечерас да постоје два могућа сценарија да телевизије Информер, Пинк, Хепи, Прва и Б92 изгубе дозволе за емитовање због кршења закона. Други је да нова скупштинска већина, уколико РЕМ настави да не ради свој посао, покрене поступак утврђивања одговорности његових чланова и њиховог разрешења", појашњава Манојловић.
"Према Закону о електронским медијима, РЕМ може да покрене поступке на основу пријава грађана, али и самостално, када постоје основи за сумњу да је закон прекршен", навео је Манојловић. Казао је да уколико РЕМ то не уради, нова скупштинска већина може да покрене парламентарни надзор над РЕМ-ом и испита због чега није поступано по пријавама и документованим случајевима могућег кршења закона.
"Чланови Савета РЕМ-а могу бити разрешени због несавесног или неправилног рада и занемаривања законских обавеза и то на иницијативу најмање 20 посланика, затим и са најмање 126 гласова у Народној скупштини. Телевизије могу и трајно да изгубе дозволе према важећем закону, а као крајњу могућност Манојловић наводи и доношење новог закона.
Закон већ сада као нарочито тешке повреде препознаје, између осталог, емитовање садржаја којима се подржава насиље, нарушава људско достојанство, подстиче дискриминација или мржња због политичких убеђења, као и намерно кршење обавеза током изборне кампање", казао је Манојловић.
Текст из 2 чланка. 7 реченица преносе сви, у 7 се разликују.
Врање - Након изборне победе Студентске листе, поставља се питање како телевизије Информер, Пинк, Хаппy, Прва и Б92 могу да изгубе дозволе за емитовање због кршења закона, наводи Саво Манојловић, лидер Покрета Крени-Промени.
Лидер покрета Крени-Промени Саво Манојловић оценио је вечерас да постоје два могућа сценарија да телевизије Информер, Пинк, Хепи, Прва и Б92 изгубе дозволе за емитовање због кршења закона.
"Први је да садашњи РЕМ почне да примењује закон.
Други је да нова скупштинска већина, уколико РЕМ настави да не ради свој посао, покрене поступак утврђивања одговорности његових чланова и њиховог разрешења", појашњава Манојловић.
Додао је да Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) може већ сада да крене да примењује закон, те да за то није потребно чекати нову власт.
"Према Закону о електронским медијима, РЕМ може да покрене поступке на основу пријава грађана, али и самостално, када постоје основи за сумњу да је закон прекршен", навео је Манојловић.
Манојловић додаје и да, када РЕМ утврди евентуална кршења закона, изриче одговарајуће мере.
„Током претходних година, нарочито током изборне кампање, документоване су бројне спорне програмске праксе, док су независне организације указивале на озбиљну неравнотежу у извештавању“, подсећа лидер Покрета Крени-Промени.
Казао је да уколико РЕМ то не уради, нова скупштинска већина може да покрене парламентарни надзор над РЕМ-ом и испита због чега није поступано по пријавама и документованим случајевима могућег кршења закона.
"Чланови Савета РЕМ-а могу бити разрешени због несавесног или неправилног рада и занемаривања законских обавеза и то на иницијативу најмање 20 посланика, затим и са најмање 126 гласова у Народној скупштини.
Међутим, разрешење не може бити произвољно, већ се за сваког члана мора посебно утврдити законски основ", рекао је он.
За покретање поступка потребно је најмање 20 народних посланика, а за разрешење најмање 126 гласова у Народној скупштини“, каже Манојловић.
Нови чланови бирају се у јавном поступку, а нови састав РЕМ-а независно одлучује о пријавама, ранијим предметима и евентуалним санкцијама, појашњава он.
Телевизије могу и трајно да изгубе дозволе према важећем закону, а као крајњу могућност Манојловић наводи и доношење новог закона.
"Први је због поновљених кршења програмских обавеза.
Закон већ сада као нарочито тешке повреде препознаје, између осталог, емитовање садржаја којима се подржава насиље, нарушава људско достојанство, подстиче дискриминација или мржња због политичких убеђења, као и намерно кршење обавеза током изборне кампање", казао је Манојловић.
СрбијаСтудентска листа шаље делегације у Москву и Вашингтон: Саичић открио прве економске потезе нове властиИзвор; Нова
За такве повреде РЕМ изриче привремене забране објављивања одређеног програмског садржаја, а ако телевизија понови исту или истоврсну повреду након две такве мере, следи привремено одузимање дозволе, а ако се повреда понови и након тога, трајно одузимање, наводи Манојловић.
„Други начин омогућава одузимање дозволе без претходног низа санкција за програмске повреде.
То је могуће, између осталог, ако телевизија достави нетачне податке за добијање дозволе, дуже од три месеца не испуњава прописане техничке или организационе услове, крши правила о медијској концентрацији или не измирује прописане накнаде ни у додатно остављеном року“, каже Манојловић.
У тим случајевима, појашњава, дозвола може бити одузета двотрећинском већином Савета РЕМ-а, након законитог поступка и уз могућност судске контроле.
„Као крајња мера може се донети нови закон којим би, уз уставно одрживе прелазне одредбе, свим телевизијама дозволе за национално емитовање престале да важе по сили закона.
Затим би био расписан нови јавни конкурс, а независно изабрани Савет РЕМ-а одлучивао би о издавању нових дозвола, односно њиховој поновној додели досадашњим емитерима“, истиче лидер Крени-Промени.
Кључни критеријуми, појашњава он, били би досадашњи рад телевизија, поштовање професионалних новинарских стандарда, људског достојанства, права и слобода грађана, а одлуке би морале да буду засноване на утврђеним чињеницама, једнаким критеријумима и праву на судску заштиту.
Циљ није да нова власт преузме контролу над медијима, већ да се успостави систем у којем ниједна власт то више неће моћи, поручује Манојловић.
„Слобода медија значи слободу од политичке контроле, али не и слободу од одговорности за кршење закона.
Промене не смеју да значе замену једних подобних телевизија другима, већ стварање друштва у којем медији могу слободно да раде, грађани имају право на истинито информисање, а институције једнако штите свачија права“, закључује Манојловић.
Разлика између политичке освете и владавине права, додаје, јесте у томе што се одговорност утврђује на основу закона, а не политичке воље.