Врање - Након изборне победе Студентске листе, поставља се питање како телевизије Информер, Пинк, Хаппy, Прва и Б92 могу да изгубе дозволе за емитовање због кршења закона, наводи Саво Манојловић, лидер Покрета Крени-Промени.
„Постоје два могућа сценарија.
Да садашњи РЕМ већ сада почне да примењује закон или да нова скупштинска већина, уколико РЕМ настави да не ради свој посао, покрене поступак утврђивања одговорности његових чланова и њиховог разрешења“, појашњава Манојловић у саопштењу које је овај покрет проследио медијима.
Подсећа да за примену закона није потребно чекати нову власт, те да РЕМ може да покрене поступке на основу пријава грађана, али и самостално, када постоје основи за сумњу да је закон прекршен. Манојловић додаје и да, када РЕМ утврди евентуална кршења закона, изриче одговарајуће мере.
„Током претходних година, нарочито током изборне кампање, документоване су бројне спорне програмске праксе, док су независне организације указивале на озбиљну неравнотежу у извештавању“, подсећа лидер Покрета Крени-Промени.
Уколико садашњи РЕМ не буде радио свој посао, указује Манојловић, нова скупштинска већина може да покрене парламентарни надзор и испита зашто није поступано по пријавама и документованим случајевима могућег кршења закона.
„Чланови Савета РЕМ-а могу бити разрешени због несавесног или неправилног рада и занемаривања законских обавеза, али се за сваког члана посебно мора утврдити законски основ. За покретање поступка потребно је најмање 20 народних посланика, а за разрешење најмање 126 гласова у Народној скупштини“, каже Манојловић.
Нови чланови бирају се у јавном поступку, а нови састав РЕМ-а независно одлучује о пријавама, ранијим предметима и евентуалним санкцијама, појашњава он.
Према важећем закону, постоје два начина по којима телевизије могу трајно да изгубе дозволе, уз могућност доношења и новог закона за то, као крајње мере, истиче Саво Манојловић.
„Први се односи на поновљена кршења програмских обавеза, укључујући емитовање садржаја којима се подржава насиље, нарушава људско достојанство, подстиче дискриминација или мржња због политичких убеђења, као и намерно кршење обавеза током изборне кампање“, појашњава Манојловић.
За такве повреде РЕМ изриче привремене забране објављивања одређеног програмског садржаја, а ако телевизија понови исту или истоврсну повреду након две такве мере, следи привремено одузимање дозволе, а ако се повреда понови и након тога, трајно одузимање, наводи Манојловић.
„Други начин омогућава одузимање дозволе без претходног низа санкција за програмске повреде. То је могуће, између осталог, ако телевизија достави нетачне податке за добијање дозволе, дуже од три месеца не испуњава прописане техничке или организационе услове, крши правила о медијској концентрацији или не измирује прописане накнаде ни у додатно остављеном року“, каже Манојловић.
У тим случајевима, појашњава, дозвола може бити одузета двотрећинском већином Савета РЕМ-а, након законитог поступка и уз могућност судске контроле.
„Као крајња мера може се донети нови закон којим би, уз уставно одрживе прелазне одредбе, свим телевизијама дозволе за национално емитовање престале да важе по сили закона. Затим би био расписан нови јавни конкурс, а независно изабрани Савет РЕМ-а одлучивао би о издавању нових дозвола, односно њиховој поновној додели досадашњим емитерима“, истиче лидер Крени-Промени.
Кључни критеријуми, појашњава он, били би досадашњи рад телевизија, поштовање професионалних новинарских стандарда, људског достојанства, права и слобода грађана, а одлуке би морале да буду засноване на утврђеним чињеницама, једнаким критеријумима и праву на судску заштиту.
Циљ није да нова власт преузме контролу над медијима, већ да се успостави систем у којем ниједна власт то више неће моћи, поручује Манојловић.
„Слобода медија значи слободу од политичке контроле, али не и слободу од одговорности за кршење закона. Промене не смеју да значе замену једних подобних телевизија другима, већ стварање друштва у којем медији могу слободно да раде, грађани имају право на истинито информисање, а институције једнако штите свачија права“, закључује Манојловић.
Разлика између политичке освете и владавине права, додаје, јесте у томе што се одговорност утврђује на основу закона, а не политичке воље.
