Sastanak G20: Duboke podjele oko ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku

Дубоке подјеле око ратова у Украјини и на Блиском истоку вјеројатно ће онемогућити заједничке акције или изјаве на дводневном састанку министара вањских послова 20 највећих свјетских господарстава у Атланти, рекли су у петак стручњаци и дипломати.

Сједињене Државе, које ове године предсједају скупином Г20, настоје усмјерити расправе на трговачке неравнотеже уз истодобно стварање коалиције за сузбијање кинеске контроле над критичним минералима.

Међутим, ратови, и њихов господарски утјецај, и даље су главна брига многих чланица Г20.

САД није позвао Јужноафричку Републику на министарски састанак, који се одржава у петак и суботу, но руски министар вањских послова Сергеј Лавров назочан је, што додатно појачава напетости.

Чак је и традиционално заједничко фотографирање судионика изазвало проблеме, при чему поједини еуропски дужносници сада предлажу двије одвојене фотографије, једну с Лавровом и једну без њега.

Док чланице Г20 попут Русије, Кине и многих средње моћних држава као што су Бразил и Индија покушавају балансирати у стратешком натјецању између САД-а и Кине, примјетан је пуно већи раздор него икада прије, рекла је Хеиди Цребо-Редикер, бивша главна економистица у Стате Департменту тијеком Обамине администрације.

Тијеком протеклог десетљећа, земље скупине Г7 барем би се усугласиле око координиране платформе прије доласка на Г20, но данас немамо чак ни то, додала је.

Енергетика, опскрбни ланци, АИ

Дужносник Стате Департмента рекао је новинарима у четвртак да ће фокус састанка у Атланти бити на изазовима у енергетици и опскрбним ланцима, што се сматра кључним за развој умјетне интелигенције.

Наведено је и да су четири овогодишња министарска састанка Г20 постигла одређени консензус, али да је потребно још радити уочи самита челника од 14. до 16. просинца у Миамију.

Амерички државни тајник Марцо Рубио, који је домаћин скупа, заговара иницијативу Паx Силица, чији је циљ ујединити земље скупине Г20 забринуте због доминације Кине у сектору ријетких земних елемената и других критичних минерала.

Но било какав помак на том плану вјеројатно ће услиједити тек накнадно.

Бит ће врло тешко постићи потпуну сугласност о било којем од већих стратешких питања која би се уобичајено нашла на дневном реду, рекла је Цребо-Редикер.

Елаине Дезенски, бивша америчка дужносница која води Центар за економску и финанцијску моћ при Заклади за обрану демокрација, wасхингтонском тхинк танку, казала је новинарима овог тједна да се "састанак у Атланти одржава у окружењу све већег неслагања око глобалног господарског поретка, а прави је тест може ли САД остварити сурадњу с партнерима када се консензус свих чланица чини недостижним.

Напоменула је и да ће се Qуад сигурносни савез САД-а, Индије, Јапана и Аустралије такођер састати у Атланти сљедећих дана.

Недавне одлуке америчког предсједника Доналда Трумпа у вези с Русијом, укључујући споразум о купњи дизела и укидање неких санкција, такођер би могле оптеретити расправе, као и проблеми које Украјина има са сателитским услугама Старсхиелд.

Ако се то и не спомене, засигурно је ријеч о незаобилазној теми, а бит је у томе што је САД, а посебно Трумп, заузео врло чврст став заједно с (руским предсједником) Владимиром Путином и то против Украјине, рекла је Цребо-Редикер.

Висока представница Еуропске уније за вањску и сигурносну политику Каја Каллас најавила је да ће позвати на повећање помоћи Украјини, уз инзистирање на напретку кад је ријеч о преузимању одговорности путем Специјалног суда и Повјеренства за одштетне захтјеве.

„Русија мора одговарати”, поручила је на платформи X 29. октобра.

само Al Jazeera Balkans

Неке би земље могле покушати избјећи сукобе, укључујући Канаду, Мексико, Индију и друге које још преговарају о трговачким споразумима са САД-ом, рекао је дипломат из Г20 који је желио остати неименован.

Сви настоје не привлачити пажњу.

Иако Украјина није позвана да се придружи министрима Г20 у Атланти, Трумп снажно заговара прекид ватре у рату између Русије и Украјине.

Очекује се да ће Русија, Украјина и САД сљедећег мјесеца у Абу Дабију одржати тростране преговоре на техничкој разини.