Поводом информације објављене на интернет страници Регулаторног тела за електронске медије, а затим пренете у више медија као званична одлука РЕМ-а да су телевизије Н1 и Нова прекршиле предизборну тишину, четири члана… Цео текст
Поводом информације објављене на интернет страници Регулаторног тела за електронске медије, а затим пренете у више медија као званична одлука РЕМ-а да су телевизије Н1 и Нова прекршиле предизборну тишину, четири члана Савета РЕМ-а у саопштењу наводе да су дужни да обавесте јавност да Савет РЕМ-а такву одлуку није донео.
У саопштењу које су потписали Дубравка Валић Недељковић, Ира Проданов Крајишник, Милева Малешић и Родољуб Шабић наводи се да о питању кршења изборне тишине од стране Н1 и Нове Савет није расправљао нити гласао.
“Седница Савета одржана 23. октобра није ни могла да буде одржана због недостатка кворума, а питање наводног кршења предизборне тишине Н1 и Нове није било ни предложено као тачка дневног реда”, навели су они.
Подсећају да је Закон о електронским медијима је недвосмислен, те да Савет доноси акте и одлуке из делокруга Регулатора.
“Стручна служба може да прати програме, утврђује чињенице и припрема стручне налазе, али не може без одлуке Савета да у име РЕМ-а утврди да је одређени пружалац медијске услуге прекршио закон нити да такав закључак представља јавности као одлуку Регулатора”, истичу чланови РЕМ-а.
Додају да због тога тврдња да је ‘РЕМ утврдио’ или ‘РЕМ званично потврдио‘ да су Н1 и Нова прекршили изборну тишину није тачна.
“Посебно забрињава и чињеница да су поједини провладини медији ову непостојећу одлуку Савета одмах почели да шире као чињеницу. Објављени су наслови попут ‘Званична потврда из РЕМ-а: Н1 и Нова С прекршили изборну тишину’ и ‘РЕМ званично потврдио’, чиме се јавности представља да је надлежни орган РЕМ-а донео одлуку која никада није донета”, наводе они.
Тиме, како кажу, више није реч само о спорном интерном поступању у РЕМ-у, већ је неистинита информација о постојању одлуке Савета постала део медијске кампање којом се, позивањем на ауторитет независног регулатора, дискредитују два медија непосредно пред изборе.
“Чињеница да је документ ове садржине објављен у име независног регулаторног тела без одлуке његовог Савета, без потписа одговорног лица и без информације ко је донео одлуку о његовом објављивању говори о потпуној заробљености ове институције од стране власти током изборне кампање”, наводи се у саопштењу.
Чланови Савета РЕМ-а због тога захтевају да се одмах утврди ко је сачинио и одобрио објављивање овог саопштења у име РЕМ-а, ко је овластио Стручну службу да се обрати телевизијама Н1 и Нова на начин описан у саопштењу, на основу ког акта Савета је јавности саопштен закључак да је дошло до повреде закона, ко је одговоран за представљање налаза који Савет никада није разматрао као званичне одлуке Регулатора и како је информација представљена као ‘званична потврда РЕМ-а’ доспела у медије пре него што је Савет о том питању уопште одлучивао.
Такође су истакли да захтевају да, до разјашњења ових чињеница, РЕМ повуче спорно саопштење и јавно обавести медије да Савет није донео одлуку којом је утврђено да су Н1 и Нова прекршили предизборну тишину.
Додали су да очекују од медија који су објавили да је РЕМ ‘утврдио’ или ‘званично потврдио’ кршење изборне тишине ову нетачну информацију исправе и јасно обавесте јавност да таква одлука Савета РЕМ-а не постоји.
Подвлаче да независност регулатора подразумева и да нико, па ни председник Савета, директор, Стручна служба, нити било које друго лице, не може преузети надлежности Савета и говорити у његово име без одлуке донете у законом прописаном поступку.
“Чињеница је да је РЕМ, о чему овим путем обавештавамо ОДИХР и остале стране и домаће посматраче, најпре био блокиран деловањем чланова блиских властима, а да је сада, усред изборне кампање, и формално и фактички отет. Регулатор који би морао да штити равноправност учесника у изборном процесу претворен је у инструмент власти за производњу и дистрибуцију политички подобних вести и лажних ‘одлука’, мимо свих законом прописаних процедура”, наводе.
Додају да „ово више није само питање опструкције рада регулатора, већ отворено преузимање његове институционалне функције ради политичког притиска и дискредитације независних медија, што представља и кривично дело за које се мора утврдити одговорност”.
