важно
Саичић открио 3 најважнија циља Студентске листе и како ће бити формирана нова Влада
Радомир Саичић редовни је професор Хемијског факултета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности
Радомир Саичић, кандидат на Студентској листи, изјавио је да је више десетина стручњака, експерата у појединим областима радило на састављању Студентског програма, елабората који на више од 1.200 страна описује начин на који ће Студентска листа "ове проблеме решавати, обновити институције система и остварити напредак на свим пољима". Како каже, Студентска листа ће ово остварити кроз рад Народне скупштине.
Радомир Саичић редовни је професор Хемијског факултета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности, рођен у Београду 1961. године. Након убедљиве победе на изборима рекао је да се о формирању Владе Србије свакако размишља.
"Њеном формирању претходиће верификација изборне воље и конститутивна седница Скупштине, после чега ће у законском року бити формирана нова влада. Циљ нам је свакако да цео овај процес не траје предуго и да се не исцрпљује до крајњих законских граница, али овом послу приступамо у исто време одговорно и без брзоплетости. Заиста, између 250 кандидата и већег броја спољних сарадника за различите области, неће бити тешко изабрати стручне људе који ће најбоље водити земљу. Цела Студентска листа има заједничке интересе о којима је већ било речи: владавина права, борба против корупције, ослобађање медија, економски развој и још много тога тако да се ту не очекују трзавице", казао је Саичић у интервјуу за данашњи НИН.
Открио је и који ће бити први кораци у борби против корупције.
Институционалне промене на врху мафијашке хоботнице су први корак, предуслов за све наредне. Затим отварање уговора за јавност. Важно је да се и само тужилаштво укључи, јер има одговорност и тај задатак, као једна од грана власти. Следи одузимање нелегално стечене имовине која би пре тога била замрзнута до окончања процеса за које се надамо да ће бити брзо расветљени јер новац је увек остављао свој траг. Ближи се годишњица погибије 16 жртава пада надстрешнице у Новом Саду. Први и најважнији од иницијалних студентских захтева био је истрага и кривично гоњење одговорнихпоручио је Саичић за НИН.
Објаснио је и због чега је недавно ушао у политику.
Као што у рату, када се прогласи мобилизација, сви (привремено) остављамо своја грађанска занимања, облачимо униформу и боримо се против непријатеља као војници и официри, тако сам и ја преузео своју улогу у овој борби студентског покрета који је своју политичку артикулацију остварио формирањем
Студентске листе. Ја сам резервни официр, па када се рат заврши намеравам да скинем униформу и да се вратим својим редовним активностима универзитетског професора и истраживача. Али треба још доста тога урадити до демобилизације - поручио је Саичић.
"Три најважнија циља: борба за слободу, истину и правду"
Издвојио је три најважнија циља Студентске листе.
Тешко их је рангирати по значају јер је сваки од циљева Студентске листе неопходан за нормалан живот грађана Србије. Ипак, ако бих морао да у три речи сажмем свој покретачки мотив, то би била борба за слободу, истину и правду. Годинама смо робовали корумпираној власти, која институције система: ослобађањем нас је подјармила урушавајући све институције система.Ослобађањем правосудног система вратићемо правду, ослобађањем система информисања поново ће се чути исти у јавном простору који је годинама био испуњен клеветама и говором мржње. Мој лични став? Стало ми је не до пуке промене власти, већ до успостављања једног здравог система вредности поручио је Саичић.
На питање да ли је политичка заједница могућа без идеолошког јединства и потискивања суштинских неслагања Саичић одговара да "сви желимо да удишемо чист ваздух, да пијемо бистру воду и једемо здраву храну".
То одређује наш став према пољопривреди, екологији и рударству, независно од идеолошких опредељења. Желимо државу у којој ће сви бити једнаки пред законом, у којој ће се посао добијати према стручности, а не према партијској припадности, у којој ће пацијент бити у центру пажње здравственог система, а ученик представљати сврху постојања образовног система. У којој ће универзитет бити извор знања, образовања, научно-технолошког развоја, привредног напретка, квалификованог доношена политичких одлука, културног развоја и уметничког стваралаштва... Верујем да ћемо сложно радити на остварену ових циљева. Наравно, има питања по којима имамо различите, па и сасвим супротне ставове. Треба показати разум, сачинити листу приоритета, прагматично ставити тежиште на оно што нас спаја, а не на оно што нас дели. Временом, како се ови циљеви буду остваривали, а наше међусобно поверење учвршћивало, створиће се услови за демократски дијалог о спорним питањима. Верујем да ће рационалност превладати идеолошку острашћеност - наводи Саичић.
Кандидат Студентске листе открио је и које су то црвене линије где се повлачи граница између прагматичног политичког компромиса неопходног за напредак државе и компромиса који деструише темељ политичког ангажмана.
Огроман успех студентског покрета проистиче из неисцрпне енеегије која је пратила борбу студената за темељне вредности. Велику улогу у томе имали су идеали, уверење да је могуће изградити праведно друштво, бољи свет. Некоме је то могло изгледати наивно, незрело, без упоришта у досадашњем политичком искуству, али студенти су успели! Ако се политика сведе на пуку "уметност могућег", политички актери неће имати енергију потребну за суштинске промене. Не смемо заборавити, нити изневерити основне вредности и циљеве које смо на почетку поставили. Такође: све што радимо мора бити у интересу друштва и државе, а не појединца и личне користи. Када се тако ради, неопходан баланс између могућег и пожељног ће бити лакше успостављен, а реч компромис имаће значење рационалног договора, а не компромитовања - поручио је Саичић.
Како каже, парламентарна демократија даје одговор на питање како разрешити напетост између демократске воље грађана и ауторитета стручног знања јер "одлуке доносе стручни људи изабрани демократским процесом".
Проблеми настају када се ова институција злоупотреби, што је био случај у претходном периоду. Верујем да ће будући рад Скупштине, ипак, имати једну специфичност која ће се огледати у тесној сарадњи посланика са студентским покретом.Народни посланици су бирани по свом интегритету и знању; подсећам да међу њима има 160 доктора наука, што би требало да буде гаранција стручности. У Народној скупштини одлуке ће доносити посланици, али уз консултације са представницима студената, у тесној сарадњи са њима, навео је Саичић.
