
Реченице које преносе бар 3 од 6 медија.
„Верујемо да ће се у будућности активности мисије спроводити у оквиру строго договорених параметара. Навео је да у је у БиХ и даље трају хроничне системске контрадикције.
Због тога Савет безбедности не може себи приуштити да се повуче из процеса решења у БиХ“, јасан је Небензја. Конститутивни народи су у потпуности искористили своја демократска права“, рекао је Небензја.
Позвао је на брзо формирање власти од представника народа у БиХ. „Они ће решавати крупна питања, политичке и правне проблеме наслеђене од такозваног високог представника Кристијана Шмита.
Они покушавају да пребаце кривицу на Републику Српску. Без сумње, лакше је кривити Србе и њихове лидере за било шта и све, када они покушавају да воде независну политику усмерену на заштиту интереса грађана, него тражити решења за све проблеме који су се нагомилали.
Текст из 6 чланака. Ниједну реченицу не преносе сви, у 14 се разликују.
Савјет безбједности Уједињених нација једногласно је у петак, 30. октобра продужио мандат мисије ЕУФОР Алтхеа у Босни и Херцеговини за још годину дана, док су током расправе о стању у земљи поново испливале дубоке подјеле међу међународним актерима око улоге Канцеларије високог представника (ОХР), Републике Српске и будућности Дејтонског мировног споразума.
Резолуцију о ЕУФОР-у, коју је предложила Велика Британија, подржало је свих 15 чланица Савјета безбједности.
Сви учесници сједнице изразили су саучешће због четири особе у паду хеликоптера ЕУФОР-а код Брчког, одајући почаст погинулим и повријеђеним припадницима Мисије.
ЕУФОР има мандат и за кориштење силе у случају да је "сигурно и стабилно окружење озбиљно угрожено, а постојеће сигурносне структуре буду у опасности да се распадну".
ЕУФОР (Снаге Европске уније у Босни и Херцеговини) је међународна војна мисија која од 2004. године дјелује у БиХ у оквиру операције Алтхеа с циљем очувања сигурног и стабилног окружења у земљи.
Тренутне снаге броје неколико стотина војника из 24 европске државе.
Савјет безбједности расправљао је и о извјештају вршиоца дужности високог представника Лоуиса Цхрисхоцка, који није присуствовао сједници, а којим се критикују потези власти бх. ентитета Република Српска, који се карактеришу и као потези на "де фацто" одвајању РС од БиХ.
Амбасадорица УК: Позиви на сецесију угрожавају мир и стабилност
Амбасадорица Уједињеног Краљевства при УН-у Барбара Wоодwард на почетку обраћања изразила је саучешће због страдања четири особе у паду хеликоптера ЕУФОР-а код Брчког, одајући почаст погинулим и повријеђеним припадницима мисије.
"Наше мисли су са породицама и најближима страдалих, као и са заједницом ЕУФОР-а", рекла је Wоодwард.
Потом је поздравила једногласно продужење мандата Мисије ЕУФОР Алтхеа за још 12 мјесеци, оцијенивши да њено присуство и даље има кључну улогу у очувању мира и сигурности у Босни и Херцеговини.
Истакла је да се морају поштовати суверенитет, територијални интегритет и политичка независност БиХ те да извјештај вршиоца дужности високог представника указује на наставак опструкција рада државних институција, непровођење одлука Уставног суда БиХ и изостанак напретка у рјешавању питања државне имовине.
Wоодwард је рекла да Канцеларија високог представника и даље има "виталну и легитимну улогу" у Босни и Херцеговини те нагласила да услови за затварање ОХР-а још нису испуњени.
Осудила је и величање Ратка Младића, након његове смрти, подсјећајући да је пред међународним судом осуђен за геноцид, злочине против човјечности и ратне злочине те да се пресуде Хашког трибунала морају поштовати.
"Реторика подјела, укључујући једностране позиве на сецесију или успостављање трећег ентитета, није у складу са Дејтонским споразумом и представља ризик за мир и стабилност", поручила је амбасадорица Уједињеног Краљевства, позивајући политичке лидере да сарађују на европској и евроатлантској будућности Босне и Херцеговине.
САД подржале ОХР и продужење мандата ЕУФОР-а
Представница Сједињених Америчких Држава при УН-у Таммy Бруце такође је изразила саучешће породицама италијанских припадника ЕУФОР-а који су погинули и повријеђени у паду хеликоптера код Брчког.
"Њихова служба, раме уз раме с њиховим суборцима, дала је кључан допринос миру и стабилности у Босни и Херцеговини", поручила је.
Америчка представница је поздравила и једногласно продужење мандата мисије ЕУФОР Алтхеа, оцјењујући да она и даље има важну улогу у очувању сигурности и стабилности на Западном Балкану.
Истовремено је подржала рад Канцеларије високог представника, наводећи да ОХР под водством вршиоца дужности високог представника Лоуиса Црисхока ради на оснаживању домаћих лидера и припреми институција БиХ за преузимање пуне одговорности за управљање земљом.
"Успјех високог представника подразумијева изградњу стабилне, сигурне и суверене Босне и Херцеговине, чак и ако то значи да ће самим тим његова функција једног дана постати сувишна", рекла је.
Према њеним ријечима, Босна и Херцеговина је "ближе него икад испуњењу обећања Дејтонског споразума", у којем домаће институције и политички лидери преузимају одговорност за рјешавање изазова и проналажење локалних рјешења.
Након општих избора одржаних почетком октобра, позвала је изабране званичнике да без одлагања приступе формирању власти на државном, ентитетском и кантоналном нивоу.
Додала је да ће Сједињене Државе наставити подржавати суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине, у складу с принципима утврђеним Дејтонским мировним споразумом.
Русија поново тражи гашење ОХР-а и брани позиције Републике Српске
Русија у СБ УН: Република Српска штити Дејтонски споразум, ОХР непотребан у БиХ
© РЕУТЕРС Сханнон СтаплетонСтални представник Русије у УН Василиј Небензја
Република Српска штити Дејтонски споразум и рационално позива на дијалог домаћих представника, рекао је руски амбасадор у УН Василиј Небензја.
Небензја је на седници Савета безбедности УН о стању у БиХ поздравио једногласно усвајање продужетка мандата ЕУФОР-а, те додао да је Русуја то подржала.
„Верујемо да ће се у будућности активности мисије спроводити у оквиру строго договорених параметара.
Истовремено је изразио саучешће породицама италијанских војника погинулих у паду хеликоптера ЕУФОР-а код Брчког.
Алтеа би требало да игра стабилизујућу улогу, помажући у очувању мира и безбедности у земљи.
Такође бисмо жељели да упутимо саучешће поводом пада хеликоптера мисије, који је резултирао погибијом италијанских војника“, навео је Небензја и додао да повређенима желе брз опоравак.
Навео је да у је у БиХ и даље трају хроничне системске контрадикције.
Поновио је дугогодишњи став Москве да Канцеларија високог представника нема легитимитет без потврде Савјета безбједности УН-а, одбацујући легитимитет и вршиоца дужности високог представника Лоуиса Црисхоцка.
Тврди да Дејтонски споразум не познаје функцију вршиоца дужности високог представника и да таква позиција нема правна овлаштења.
"Инсистирамо на брзом укидању овог вањског протектората и укидању функције високог представника без икаквих додатних услова", рекао је Небензја.
- Небензја је оптужио западне земље за мешање у унутрашње послове БиХ и рекао да Република Српска доследно штити Дејтонски споразум.
Амбасадор Русије при Уједињеним нацијама (УН) Василиј Небензја затражио је на данашњој седници Савета безбедности о стању у БиХ хитно затварање Канцаларије високог представника (ОХР) и укидање функције високог представника без додатних услова.
„Интензитет међуетничких проблема и даље је оштар.
2026. Зеленски је рекао да се не осећа као да су САД издале Украјину, али је изразио жаљење због недостатка америчке помоћи.
Због тога Савет безбедности не може себи приуштити да се повуче из процеса решења у БиХ“, јасан је Небензја.
Он је поздравио је продужење мисије ЕУФОР-а у БиХ и изразио саучешће поводом пада хеликоптера ЕУФОР-а код Брчког, додавши да мировна мисија ЕУ у БиХ треба да имати стабилизирајућу улогу у очувању мира и безбедности, у строго договореним оквирима.
Подсетио је на одржане изборе у БиХ.
„Протекли су мирно и хармонично, упркос различитим покушајима спољних сила да утичу на припрему избора и њихов исход.
Конститутивни народи су у потпуности искористили своја демократска права“, рекао је Небензја.
Руски амбасадор поздравио је одржавање општих избора, наводећи да су протекли мирно, те посебно истакао да је "након осам година у Предсједништво БиХ изабран легитимни представник хрватског народа".
Кина поручила да о будућности БиХ требају одлучивати њени грађани
Представник Кине Сун Леи поздравио је једногласно продужење мандата мисије ЕУФОР Алтхеа и изразио саучешће породицама италијанских војника страдалих у паду хеликоптера код Брчког.
Осврћући се на питање Канцеларије високог представника, представник Кине рекао је да су институција високог представника и бонска овлаштења били "посебни аранжмани за посебно раздобље" те да их не треба продужавати нити претварати у трајно рјешење.
"Судбина Босне и Херцеговине треба бити у рукама њеног народа, а о државним пословима требају самостално одлучивати њени грађани", поручио је, позивајући међународну заједницу да поштује суверенитет БиХ и избјегава мијешање у њена унутрашња питања.
Позвао је на брзо формирање власти од представника народа у БиХ.
"Два ентитета, три конститутивна народа и све политичке странке требају показати међусобну толеранцију, јачати повјерење и уздржати се од конфронтирајуће реторике", поручио је.
Бећировић упозорио на покушаје сецесије и затражио очување ОХР-а
Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Денис Бећировић поручио је пред чланицама Савјета безбједности УН-а да су резултати вишедеценијске имплементације Дејтонског мировног споразума угрожени дјеловањем власти у Републици Српској, које је оптужио да покушавају поткопати споразум и створити претпоставке за сецесију.
"Сепаратистичко руководство босанског ентитета Република Српска покушава створити претпоставке за сецесију.
Зато морамо и у Вијећу сигурности УН-а јасно нагласити да би било какав покушај сецесије значио рушење мира и Дејтонског мировног споразума", рекао је Бећировић.
Он је упозорио да руководство РС настоји ослабити мандат високог представника, институцију Уставног суда БиХ и преузети државну имовину Босне и Херцеговине.
Истакао је да би слабљење ОХР-а, Уставног суда и државних правосудних институција имало "катастрофалне посљедице по мир и сигурност Босне и Херцеговине и цијеле регије".
Бећировић је подржао продужење мандата мисије ЕУФОР Алтхеа, оцјењујући да сигурносна ситуација и даље захтијева вјеродостојно међународно присуство.
Позвао је међународну заједницу да пружи пуну подршку високом представнику, размотри поновно увођење циљних санкција против актера дестабилизације и подржи бржи пут БиХ ка чланству у НАТО-у и Европској унији.
Говорећи о питању ОХР-а, нагласио је да се о његовом затварању може разговарати тек након испуњавања раније зацртаних услова .
Бећировић је критиковао и одавање војних и државних почасти Ратку Младићу у Србији, као и присуство званичника РС сахрани Биљане Плавшић осуђене за злочине против човјечности у Бањалуци, оцјењујући да величање правоснажно осуђених ратних злочинаца представља пријетњу процесу помирења.
Расправа Србије и БиХ након Бећировићевог обраћања
Представник Србије Радомир Илић поручио је да Београд подржава суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине, али и уставни поредак успостављен Дејтонским мировним споразумом, истичући принцип "једна држава, два ентитета и три равноправна конститутивна народа".
Позвао је на што скорије формирање власти након октобарских избора и наставак унутрашњег дијалога о отвореним политичким питањима.
Илић је одбацио критике изнесене на рачун Србије због организације сахране Ратка Младића, наводећи да је скуп организовала породица, док су србијанске власти пружиле логистичку и сигурносну подршку.
Такође је устврдио да ставови које је изнио предсједавајући Предсједништва БиХ Денис Бећировић нису усаглашена позиција Предсједништва БиХ.
У име Хрватске, Хрвоје Ћурић поновио је подршку суверенитету и територијалном интегритету Босне и Херцеговине, али и принципу једнакоправности три конститутивна народа.
Поздравио је избор хрватског члана Предсједништва БиХ "с демократском подршком хрватских бирача", оцијенивши то важним за легитимитет институција, те поновио став Загреба да су измјене изборног законодавства и даље потребне.
Ћурић је истовремено критиковао и сецесионистичку реторику и покушаје политичке централизације, оцијенивши да оба приступа подривају дејтонски уставни оквир.
Након обраћања Србије и Хрватске, за ријеч се јавио амбасадор БиХ при УН-у Златко Лагумџија, који је одговорио на замјерке србијанске делегације.
Поручио је да је Денис Бећировић као предсједавајући Предсједништва БиХ имао пуно право да говори у име државе, те критиковао однос званичног Београда према насљеђу ратова деведесетих.
Говорећи о сахрани Ратка Младића, Лагумџија је рекао да су критике изнесене "у име жртава", подсјетивши да је Младић пред међународним судом осуђен за геноцид, злочине против човјечности и ратне злочине.
На то је Илић затражио ријеч и поручио да оптужбе на рачун сусједа неће допринијети рјешавању проблема у БиХ, оцјењујући да је земљи потребан нови циклус политичке сарадње и компромиса након избора.
У краткој реплици Лагумџија је изразио наду да ће и БиХ и Србија ући у ново раздобље регионалне сарадње засноване на "истини, правди и међусобном разумијевању".
Уочи сједнице објављено је да су чланице Савјета безбједности настојале избјећи нова спорења око Канцеларије високог представника (ОХР).
На то је указао Сецуритy Цоунцил Репорт, невладина организација која прати рад Савјета безбједности УН, али није његов званични дио.
Према њиховим наводима, земље чланице биле су склоне једноставном продужењу мандата ЕУФОР-а како би очувале консензус и избјегле поновно отварање политички осјетљивих питања повезаних са ОХР-ом.
Шта пише у извјештају вршиоца дужности високог представника?
Извјештај вршиоца дужности високог представника, који обухвата период од 16. априла до 15. октобра 2026. године, упозорава да су власти Републике Српске наставиле активности које, како се наводи, представљају дио "шире стратегије усмјерене ка де фацто одвајању Републике Српске од уставног и правног оквира Босне и Херцеговине".
Као најзначајнији примјери издвајају се наставак оспоравања надлежности државних институција, непризнавање појединих одлука Уставног суда БиХ, као и најаве враћања ентитетских надлежности у областима одбране, граничне контроле, обавјештајног сектора и индиректног опорезивања.
Посебна пажња посвећена је и најави усвајања новог устава Републике Српске.
У извјештају се наводи да су власти РС након октобарских избора наставиле заговарати доношење новог устава, док је предсједник Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик најавио да би тај документ могао бити усвојен 9. јануара 2027. године.
"Такви потези представљају озбиљан изазов суверенитету, територијалном интегритету и уставном поретку Босне и Херцеговине успостављеном Анексом 4 Дејтонског мировног споразума", упозорава се у извјештају.
Документ се осврће и на догађаје након смрти Ратка Младића, бившег команданта Војске Републике Српске којег је Хашки трибунал правоснажно осудио за геноцид и друге ратне злочине.
Наводи се да су у Републици Српској организоване комеморације и други јавни догађаји које ОХР оцјењује као наставак величања осуђених ратних злочинаца и подривања процеса помирења у БиХ.
Супротно томе, Влада Републике Српске у свом извјештају Савјету безбједности, истиче да остаје опредијељена за Дејтонски споразум и уставни поредак БиХ.
У извјештају се такође тражи затварање ОХР-а, уз оцјену да је период међународног управљања земљом завршена фаза и да политичке процесе треба препустити домаћим институцијама.
Уверени смо да ће ова праведна конфигурација помоћи стабилизацији ситуације у БиХ", оценио је он.
„Они ће решавати крупна питања, политичке и правне проблеме наслеђене од такозваног високог представника Кристијана Шмита.
Руски амбасадор је поновио да је Москва упозоравала западне земље да "манипулишу именовањем високог представника мимо Савета безбедности УН-а", додавши да се ОХР "бесрамно користи као инструмент за мешање у унутрашње послове суверене државе и за контролу рада њених законодавних, правосудних, полицијских и изборних институција".
Одбацио је и покушаје да се главни заменик високог представника Луис Кришок представи као "вршилац дужности високог представника", истичући да Дејтонски споразум не предвиђа такву позицију, те да овлаштења може имати само високи представник којег потврди Савет безбедности.
Желели бисмо да вас подсетимо да је Русија упозоравала западне земље на манипулацију процесом именовања високог представника, заобилажењем Савета безбедности.
Према слову и духу Дејтонског споразума, као и утврђеној међународној пракси, Савет мора да потврди високог представника.
То је нашим колегама било добро познато.
Упркос томе, наше западне колеге су одбиле да заједно раде на компромисима који би били обострано прихватљиви.
Одбили су нацрт резолуције Савета безбедности о Шмиту који су предложиле Москва и Пекинг.
Сви знају какав је био резултат“, подсетио је Небензја.
Истакао је да је стално присуство ОХР-а у БиХ неспојиво са њеним суверенитетом и није оправдано.
„Инсистирамо на брзом затварању овог спољног протектората и укидању функције високог представника без икаквих додатних услова.
Сматрамо лицемерним и неправедним сталне покушаје западних држава да пребаце кривицу за проблеме које су саме изазвале.
Они покушавају да пребаце кривицу на Републику Српску.
Он је навео да РС доследно штити Дејтонски споразум, позвавши чланове Савета безбедностида да "пажљиво" прочитају извештај Владе РС о стању у БиХ.
Он је на седници Савета безбедности УН оптужио западне земље да су од БиХ направиле протекторат, а да одговорност за политичку кризу покушавају да пребаце на Републику Српску.
Небензја је током обраћања у Њујорку, 30. октобра, оценио да међународна заједница наставља да се меша у унутрашње послове БиХ, упркос вишегодишњим упозорењима Москве да је таква пракса супротна њеном суверенитету.
"Указивали смо проблематичност именовања високог представника.
Западне колеге су, упркос томе, наставиле радити на свом принципу.
Не видимо да су западне колеге данас спремније да пронађу решење", навео је Небензја, који је БиХ назвао протекторатом.
Према његовим речима, због тога ће цену платити грађани БиХ, јер то питање утиче на питање суверене државе.
Према његовим речима, БиХ се и даље суочава са хроничним системским противречностима и озбиљним међуетничким проблемима, због чега Савет безбедности не може да се повуче из праћења спровођења Дејтонског мировног споразума.
Небензја је посебно критиковао начин на који је претходни високи представник Кристијан Шмит преузео функцију, подсећајући да његово именовање није потврђено у Савету безбедности УН.
Русија је, како је навео, заједно са Кином покушала да отвори то питање, али су западне државе одбиле предложено решење.
- ОХР се бесрамно користи као инструмент за мешање у унутрашње послове суверене државе -поручио је Небензја.
Он је оптужио Канцеларију високог представника да настоји да контролише законодавне, правосудне, полицијске и изборне институције БиХ, уместо да доприноси политичкој стабилности и међунационалном помирењу.
Додао је да ОХР нема право ни да одлучује који су трговински и економски партнери прихватљиви за Босну и Херцеговину.
Москва оспорила овлашћења Луиса Кришока
Руски амбасадор посебно је оспорио правни основ по којем амерички дипломата Луис Кришок обавља дужност вршиоца дужности високог представника.
Кришок је преузео функцију 1. јула 2026. године, након оставке Кристијана Шмита, на основу одлуке Управног одбора Савета за спровођење мира.
Небензја, међутим, тврди да Дејтонски споразум не познаје функцију вршиоца дужности високог представника и да неопходна овлашћења може имати само особа чије је именовање потврдио Савет безбедности УН.
- Покушаји да се први заменик високог представника Луис Кришок представи као вршилац дужности високог представника немају никакво правно утемељење - рекао је Небензја.
Из ОХР-а, с друге стране, тврде да Кришок располаже свим овлашћењима високог представника, укључујући бонска овлашћења, и да је његово именовање обезбедило континуитет рада институције.
Руски дипломата одбацио је такво тумачење и поновио да Москва неће подржати наставак рада ОХР-а.
Затражио је да се канцеларија затвори без нових политичких услова, упозоравајући да ће цену досадашње политике западних држава поново платити грађани БиХ.
Небензја стао у одбрану Републике Српске
Говорећи о Републици Српској, Небензја је оптужио западне земље да одговорност за политичке проблеме које су саме изазвале покушавају да пребаце на Бањалуку.
Без сумње, лакше је кривити Србе и њихове лидере за било шта и све, када они покушавају да воде независну политику усмерену на заштиту интереса грађана, него тражити решења за све проблеме који су се нагомилали.
Према његовој оцени, Република Српска доследно брани Дејтонски споразум и децентрализовано уређење БиХ, док иницијативе Бањалуке за унутрашњи дијалог наилазе на противљење Сарајева.
Небензја тврди да су такви предлози одбацивани под утицајем западних држава, због чега је позвао чланице Савета безбедности да пажљиво проуче извештај Владе Републике Српске о стању у БиХ.
Он је нагласио да Дејтонски споразум остаје једина прихватљива основа за уређење земље и очување равноправности три конститутивна народа.
Осврнуо се и на опште изборе одржане 4. октобра, оценивши да су протекли мирно, упркос покушајима спољних актера да утичу на њихов исход.
Посебно је поздравио чињеницу да је, како је навео, после осам година у Председништво БиХ изабран легитиман представник хрватског народа.
Руски дипломата изразио је очекивање да ће нови састав Председништва допринети стабилизацији политичких прилика и позвао странке да што пре формирају власт на свим нивоима.
Према његовим речима, нова власт мораће да решава и политичке и правне проблеме које је за собом оставио Шмит.
Радник Запорошке нуклеарне електране погинуо је у нападу дрона док је електричним тротинетом ишао на посао у Енергодару, саопштила је у петак управа електране, оптужујући Оружане снаге Украјине (ОСУ) за намерни напад на њено особље.
Русија је, према извештајима ОСИНТ истраживача, изгубила још један вишенаменски ловац пете генерације Су-57, чија се вредност процењује на 50 до 100 милиона долара.
Русија неће пристати на прекид ватре који би Украјини омогућио да предахне, обнови војне капацитете и настави борбе, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Европске земље неће непосредно учествовати у предстојећим преговорима Русије, Сједињених Америчких Држава и Украјине у Абу Дабију, поручио је помоћник руског председника Јуриј Ушаков.
Радник Запорошке нуклеарне електране погинуо је у нападу дрона док је електричним тротинетом ишао на посао у Енергодару, саопштила је у петак управа електране, оптужујући Оружане снаге Украјине (ОСУ) за намерни напад на њено особље.
Црвени тим однео је убедљиву победу резултатом 8:2 у вечерашњем издању највећег спортског ријалитија Еxатлон Србија, који се емитује на Информер телевизији!
Зима је на прагу, а у селима у западној Србији ових дана дрвосечама и цепачима пуне су руке посла.
Ево које дрво најбоље гори и колико кошта да вам се испоручи до куће.
Гостујући на Информер ТВ, лидер опозиције Александар Вучић открио је зашто блокадери нападају манастир Тумане, па се осврнуо и на то како су уништили споменик Милици Ракић.
Лидер српске опозиције Александар Вучић открио је током вечерашњег ексклузивног интервјуа на Информер телевизији да су три фабрике најавиле одлазак из Србије само пет дана након избора.
(25) осуђен је на годину и по дана затвора због претњи смрћу студентима и професорима Филозофског факултета у Сплиту, недозвољеног поседовања ручне бомбе и серије скрнављења гробова на гробљу Ловринац.
(45) осуђен је неправоснажно на 10 месеци затвора и продужен му је притвор након што је у Мирловић Пољу код Ружића месецима терорисао рођену тетку, претећи јој да ће јој поклати све животиње и побити укућане.
Полицијски службеници Кантона Сарајево ухапсили су А.
(29) из Сарајева након претреса на подручју Новог Сарајева, где је пронађено око 780 грама марихуане и спида, као и ручна бомба.
Р. из Куманова суочиће се са кривичном пријавом због сумње да је од фебруара до октобра ове године сексуално злостављао дете млађе од 15 година.
Суђење оптуженима за убиства држављана Србије, Филипа Марјановића (23) и Вукашина Гошовића (20), у селу Јеленак код Даниловграда, настављено је прекјуче у Вишем суду у Подгорици.
Пољски посланик Славомир Ментзен објавио је писмо заменика главног команданта полиције Пољске, упућено свим регионалним командантима полиције, укључујући и команданта полиције у Варшави.
У Калињинградској области дошло је до прекида у снабдевању електричном енергијом након активирања система за ванредну заштиту у Термоелектрани број 2. Немачки лист Берлинер Цајтунг објавио је критички осврт на улогу високе представнице Европске уније за спољне послове и безбедносну политику Каје Калас у покушајима проналажења решења за сукоб у Украјини.
Гитара коју је музичар Џорџ Мајкл свирао у споту за песму "Фаитх" из 1987. године продата је за 215.000 евра на аукцији у Великој Британији, упркос спору између чланова породице његове некадашње личне асистенткиње Шивон Бејли и њеног супруга, који је предмете понудио на продају.
Када бирате цветни аранжман који ћете поклонити за славу избегавајте каранфиле и хризантеме јер су деценијама уназад везују за тужне тренутке и верује се да призивају несрећу.
Многе жене мисле да је за лепу, сјајну и заглађену косу неопходно користити скупе препарате и одлазити на бројне третмане.
Међутим, професионални фризери често истичу да изглед косе у великој мери зависи од свакодневне неге, али и начина на који је сушимо након прања.
Мисионарска поза сматра се најефикаснијом за постизање женског оргазма, јер омогућава бољу стимулацију клиториса, показало истраживање на које указује др Лори Минц, ауторка књиге "Бецоминг Цлитерате: Wхy Оргасм Еqуалитy Маттерс – Анд Хоw то Гет Ит".
Зоран Шијан је у младости био успешан спортиста и кик-боксер, али је током деведесетих његово име постало познато и због веза са београдским подземљем, а о томе какав је био као човек говорила је и његова пасторка певачица Јелена Вучковић.
Популарни водитељ Милан Милошевић се једном приликом, у емисији "Деманти", присетио анегдоте када је као новинар у штампи писао о интимним односима познатог певача и једне старлете.
Супруга водитеља Огњена Амиџића, водитељка Мина Наумовић, поделила је симпатичан породични тренутак и открила како њихов син Перун све више показује интересовање за кулинарство.
Република Српска је непоколебљиво настојала да заштити Дејтонски споразум, који гарантује децентрализоване темеље земље“, јасан је Небенезја.
Навео је да је Српска више пута износила рационалне иницијативе усмерене на дијалог, које је "Сарајево торпедовало по налогу западних држава".
„То се огледа и у извештају који је Влада Републике Српске сачинила о ситуацији у БиХ“, изјавио је Небензја.
САД: Време да домаћи лидери преузму одговорност
Захваљујући представнику Русије, на седници су се поново могли чути и најважнији ставови из извештаја Републике Српске, који је Савету безбедности упућен 36. пут.
Извештај вршиоца дужности високог представника Луиса Кришока, који није био присутан на седници, представница његове матичне земље протумачила је као припрему да БиХ преузме пуну одговорност за унутрашња питања.
Сједињене Државе ће у томе, каже, наставити да је подржавају, како је то и зацртано у Дејтону.
„Успех за високог представника значи подстицање стабилне, безбедне и суверене Босне и Херцеговине, чак и ако то значи да ради на укидању сопственог радног места.
Ближи смо него икада испуњењу обећања из Дејтонског споразума, према којем БиХ преузима одговорност за сопствене изазове, а њени лидери предводе локална решења“, рекла је Тами Брус, заменица представника САД у СБ УН.
Сличан став стигао је и из Кине.
„И систем високог представника и бонска овлашћења били су посебни аранжмани, успостављени за посебан период.
Не треба их продужавати, а посебно их не треба учинити трајним“, истакао је Фу Цонг, стални представник Кине при УН-у.
Оваква излагања нису најбоље села Денису Бећировићу, пише РТРС, који је као председавајући Председништва добио прилику да се обрати на седници.
Посебно му је, чини се, засметао став Сједињених Држава, који је, каже, последица лобирања Републике Српске.
„Њихов циљ је променити америчку спољну политику према БиХ и обезбедити међународну подршку за сецесију“, казао је Бећировић.
Амерички Стејт департмент одобрио је могућу продају 500 ракета ПАЦ-3 МСЕ за противваздушне ракетне системе "патриот" Украјини за укупно 2,1 милијарду долара, саопштио је Биро за политичко-војна питања Стејт департмента.
2026. Зеленски је рекао да се не осећа као да су САД издале Украјину, али је изразио жаљење због недостатка америчке помоћи.
2026. Према Зеленском, удари су настављени и током протекле ноћи, када су погођене трафостанице у четири украјинске области.
Напомиње се да ће средства за куповину обезбедити партнери и савезници Украјине, објавио је Инсајд Дифенс.
Украјина је затражила куповину 500 ракета "патриот", резервних делова и пратеће опреме, као и логистичких и софтверских услуга.
Стејт департмент је напоменуо да би продаја требало да ојача интегрисани систем противваздушне и ракетне одбране Украјине и подржи рад постојећих комплекса "патриот" ради супротстављања ваздушним претњама.
"Локид Мартин", са седиштем у Бетесди у Мериленду, идентификован је као главни извођач радова.
Набавка ће бити финансирана доприносима Канаде, Немачке и Норвешке у оквиру програма ЈУМПСТАРТ, као и националним средствима прикупљеним путем кредита Европске уније за подршку Украјини.
За ову набавку неће бити коришћена средства САД, објавио је Укринформ.
Председник Володимир Зеленски је недавно изјавио да Украјина већ скоро месец дана чека потпис америчког министра рата Пита Хегсета о испоруци ракета "патриот" и НАСАМС.
Украјински председник Володимир Зеленски захвалио је америчкој администрацији на одобрењу продаје Украјини 500 пресретача ПАЦ-3 за систем противваздушне одбране Патриот, али је затражио од америчких партнера да пронађу начин да те ракете буду испоручене већ током предстојеће зиме, када су Украјини најпотребније за одбрану од руских напада.
Зеленски је у објави на друштвеној мрежи Икс навео да би 500 пресретача представљало значајну количину и могло да чини ефикасан одбрамбени пакет, али је указао да би, према информацијама које је Украјина добила, испоруке могле да почну тек за неколико година.
Он је затражио да САД и други партнери Украјини током зиме 2026-2027. обезбеде по 100 пресретача месечно, односно укупно 500 ракета у наредним месецима, како би се заштитила украјинска територија од руских балистичких ракета.ж
Према његовим речима, Русија свакодневно напада украјинску енергетску инфраструктуру, а само током прве две недеље октобра извела је више од 30 напада на кључне делове електроенергетске мреже.
Зеленски је навео да су мете руских напада системи за снабдевање електричном енергијом, грејање и воду, као и мостови, оцењујући да је циљ напада угрожавање живота у украјинским градовима и заједницама.
Украјински председник сматра да би пресретачи који се тренутно налазе у складиштима САД, европских и других партнера требало да буду испоручени Украјини током предстојеће зиме, док би залихе партнера биле обновљене у наредним годинама, на основу већ уговорене производње коју су, како је навео, Украјина и њени партнери већ платили.
Зеленски је захвалио америчком председнику Доналду Трампу, Стејт департменту и америчкој администрацији на одобрењу, наводећи да је о пресретачима ПАЦ-3 недавно разговарао и са америчким државним секретаром Марком Рубиом.
"Тражимо одлуке које могу да гарантују заштиту живота - не прекосутра или негде касније, већ управо у тренутку када претња постоји, када Русија убија и разара", поручио је Зеленски.
Како је јуче наведено, Стејт департмент је одобрио могућу продају 500 ракета ПАЦ-3 МСЕ за противваздушне ракетне системе Патриот Украјини за укупно 2,1 милијарду долара, саопштио је данас Биро за политичко-војна питања Стејт департмента.
2026. Број домаћих компанија које послују у области пољопривреде и прерађивачке индустрије на листи „Сто нај“ предузећа у 2025. је свега пет.
2026. Породице жртава окупљене су у Толеду, где им је Цивилна гарда саопштила да се "припреме за најгоре", пренео је Паис.
Осим Бећировића, очување статуса и овлашћења високог представника подржали су шеф делегације Европске уније при УН, те представници Велике Британије и Француске, који се на том месту надају држављанину Европске уније.
Седницу Савета безбедности Бећировић је поново искористио и да настави са оптужбама на рачун Републике Српске и Србије, за величање ратних злочинаца и притиске на Меморијални центар у Сребреници.
Представник Србије Радомир Илић присутне је подсетио да је реч о његовим личним ставовима.
„Говорити у име БиХ захтева усаглашен став унутар њеног колективног Председништва.
У одсуству такве сагласности, као што је данас случај, требало би јасно навести чији се ставови износе“, јасан је Илић.
Готово сви данашњи говорници нагласили су да је изборни процес у БиХ протекао без проблема, али је представник Хрватске упозорио да питање легитимног представљања конститутивних народа мора бити трајно решено.
Осим тога, једногласно је подржан и наставак ЕУФОР-ове мисије Алтеа за још 12 месеци.
2026. "Уколико желите да протестујете у Холандији, можете то да чините на свим местима и на све начине, али немојте се лоше понашати."