Посматрана из ваздуха, три крака пространог комплекса, од којих је сваки дужи од 500 метара, изгледају као траг неког ванземаљског облика живота остављен усред иначе нетакнуте шумске природе. Грађевина би се могла… Цео текст
Посматрана из ваздуха, три крака пространог комплекса, од којих је сваки дужи од 500 метара, изгледају као траг неког ванземаљског облика живота остављен усред иначе нетакнуте шумске природе. Грађевина би се могла упоредити и са платформом за слетање или лансирање, намењеном огромној московској обавештајној мрежи.
Стручњак за безбедност Вајдотас Малинионис каже да је радар толико велики да може да „гледа“ иза закривљености Земље. Бивши литвански војни командант рекао је за ДW да ће радарски систем за надзор изван хоризонта (ОТХ), који се гради у близини Гвардејска, имати домет од око 3.000 километара. То би Москви омогућило да надзире готово сваки део Европе, као и читаву територију Украјине.
Према извештајима, систем би Русији омогућио пресретање сателитских комуникација, као и откривање кретања авиона и балистичких ракета.
„Циљ и намена овог радара јесте праћење циљева на великим удаљеностима и рано упозоравање. Још не знамо да ли је оперативно способан да обавља те задатке, али се свакако управо сада гради“, додао је он.
Систем за масовни надзор
Британски лист Тајмс пише да су ови системи првенствено намењени откривању и ометању електронских сигнала, позивајући се на финско-пољску компанију за свемирску и одбрамбену технологију Ајси (ИЦЕYЕ).
„Могли би да их користе у офанзивним операцијама како би прикупили више информација о одређеним циљевима“, објашњава Малинионис. „А уколико би успели да добију рано упозорење о кретању НАТО трупа, у случају инвазије на источно крило Алијансе, имали би више времена за доношење одлука.“
Говорећи за ДW са обале Балтичког мора, летонска геополитичка аналитичарка Евија Дјатковица упозорила је да поновно увођење старе совјетске технологије може имати неповољне последице у условима све шире примене нових технологија у савременом ратовању
„Она ће помоћи Русији да отклони постојеће недостатке у откривању објеката који лете на малим висинама, чиме ће се смањити ефикасност све брже интеграције дронова у регионалне одбрамбене доктрине“, сматра она.
Центар за електронско ратовање
Према писању Тајмса, компанија Ајси сматра да ширење руског система радара за надзор изван хоризонта показује да се Калињинград развија у центар за напредне војне сензоре и системе за електронско ратовање.
„Нови радар указује на интензивирање надметања Русије и НАТО-а за војну надмоћ и контролу над регионом Калињинграда“, нагласила је Дјатковица. „То је потенцијално опасна ситуација, јер се може очекивати даље јачање војног присуства на обе стране, а у једном тренутку превентивни удар могао би постати опција како би се другој страни ускратила неприхватљива предност у региону“, упозорила је она.
Русија је већ упозорила НАТО да би била спремна да употреби нуклеарно оружје уколико би западна алијанса покушала да блокира Калињинград. Ова потенцијална тачка сукоба и руска војна испостава налазе се на обали Балтичког мора, између чланица НАТО-а Пољске и Литваније, у непосредној близини источног крила Алијансе.
Ексклава се простире свега 200 километара од истока до запада и 100 километара од севера до југа. Ипак, како истиче Малинионис, најмања руска федерална јединица, односно област, располаже значајном војном моћи.
„Према неким изворима, Русија има могућност да у Калињинграду распореди до 100 нуклеарних бојевих глава. Поједини извори наводе да је њихово распоређивање тамо већ почело, мада то још није потврђено“, указао је бивши командант.
Али то није све
Компанија Ајси наводно је открила још један велики комплекс кружних антена, око 50 километара западно од Гвардејска, у близини града Черњаховска, пише немачки дневник Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ). Према извештајима, широм Калињинградске области распоређено је више од 20 објеката за прикупљање сигнала и електронско ратовање.
Сателитски снимци откривају и нова склоништа за борбене авионе на војном аеродрому Калињинград-Чкаловск, наводи ФАЗ. На другим снимцима виде се лансирне платформе мобилног противваздушног ракетног система С-400 у Балтииску, што указује на могућност да су ти системи већ оперативни. „Ови фактори јасно показују стратешки значај територије око Калињинграда и за Русију и за НАТО“, каже Дјатковица.
„За Русију, између осталог, географски положај Калињинграда и тамо распоређени нуклеарни арсенал омогућавају пројектовање претњи према већини европских престоница.“ Управо ту до изражаја долази значај огромног радара, сматра она.
„Због његовог великог домета, и други делови Европе, од севера до запада, биће изложенији руском надзору и војним активностима.“
Подстицај за Запад
Она је рекла да је добра вест то што сваки нови корак у руској ескалацији, који има последице и по европске земље удаљеније од њених граница, доприноси томе да читав континент све озбиљније схвата Москву као непосредну претњу.
„Руски злонамерни сигнали требало би да подстакну Запад да настави да јача своје војне капацитете, што ће, заузврат, учинити заједничко одвраћање НАТО-а и Европе уверљивијим.“
Дјатковица је као пример навела Пољску, која свој парк приобалних ветротурбина у Балтичком мору претвара у део надзорне инфраструктуре НАТО-а.
У још једном кораку ка интеграцији новијих технологија, немачки произвођач наоружања Рајнметал гради сателите са радаром са синтетичком апертуром (САР), у сарадњи са компанијом Ајси. Они омогућавају снимање прецизних слика кретања трупа и положаја непријатељских снага, чак и ноћу или у лошим временским условима.
Снимци ће се користити на источном крилу НАТО-а, као и у оквиру бригаде Бундесвера стациониране у Литванији. Први сателити са радаром са синтетичком апертуром требало би да буду лансирани у орбиту ракетом компаније Спејс екс (СпацеX) почетком 2027. године.
Малинионис се сложио да је прилагођавање најважнија лекција коју европски лидери треба да науче у време руске агресије. Ипак, имао је још једну примедбу. „Постоји и једна слабост овог новог руског радара. Толико је огроман да представља прилично лаку мету!“
