Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

Спољна политика

Рушевине градске куц́е у Лиможу симбол подељене Француске

2 медија · 2 текста · 1 изворни Истражи мрежу
Фото из чланка: РТЦГ
Преглед вести

Хронологија

  1. 21. окт
    BBC na srpskom (отвара се у новом прозору)
    Makron optužuje strane lidere da iskorišćavaju nemire u Francuskoj
  2. 24. окт
    RTCG (отвара се у новом прозору) навео извор, 3 дана после првог
    Рушевине градске куц́е у Лиможу симбол подељене Француске
    - Хроника - Колумне - Радио - Издвајамо - Емисије - Документарни програм - Поп топ - Еуропулс - Зрно по зрно - Радио ординација - Културна панорама - Зелена прича - Еполета - +382 - Спона - Свијет једнаких шанси -… Цео текст

    - Хроника

    - Колумне

    -

    Радио

    - Издвајамо

    -

    Емисије

    - Документарни програм

    - Поп топ

    - Еуропулс

    - Зрно по зрно

    - Радио ординација

    - Културна панорама

    - Зелена прича

    - Еполета

    - +382

    - Спона

    - Свијет једнаких шанси

    - Матица

    - Живот по мјери човјека

    - Линк

    - Изокренути свијет

    - Корацима младих

    - Моја професија је...

    - Спортски програм

    - Културно-умјетнички програм

    - Музички програм

    - Корацима прошлости

    - Научно-образовни програм

    - Програмска шема

    - Трофеј Радија Црне Горе

    - Фреквенције

    - Радио драма

    24. 10. 2026. 11:32 >> 26. 10. 2026. 07:10

    Рушевине градске куц́е у Лиможу симбол подељене Француске

    Млађи становници Лиможа виде уништење градске куц́е као несрец́ну колатералну штету у ширем покрету за бољим животом. За друге, пожар је неприхватљива трагедија.

    „Ово је историјска трагедија за Француску, не само за Лимож.“

    Само шест месеци од како је ступио на место градоначелника, тешко је замислити да је Гијом Герен имао значајнију недељу.

    Разговарамо поред онога што је постало обележје прошлонедељних националних протеста: и даље импресивна, али крхка спољашњост градске куц́е из 19. века, угљенисана у пожару.

    Призор њеног дрвеног сат-куле који се руши у пламену изазвао је општи шок и бес, а Герен, који је плакао када је ове недеље први пут видео размере штете, каже да је реаговање многих „легитимно и потпуно разумљиво“.

    Погледајте видео: Пламен прогутао торањ градске куће у Лиможу

    Оно што је очигледно из низа цвец́а и намргођених лица посматрача окупљених на улазу у историјски објекат јесте да је ово град који оплакује губитак, или барем штету нанету његовој најзначајнијој и, искрено, најлепшој згради.

    Герен за штету криви француску крајњу левицу „коју подржавају изгредници“.

    Ухапшена су два мушкарца, један 66-годишњак, дурги 34-годишњак.

    Тужиоци кажу да имају везе са „радикално-левичарским мрежама“.

    Конзервативни градоначелник Лиможа каже да је добио поруку подршке од америчког потпредседника Џ. Д. Венса, али не и од Емануела Макрона, одлазец́ег председника Француске.

    „Оно што се овде догодило имац́е утицај на предстојец́е председничке изборе.

    „Овој земљи уопште не иде добро“, каже градоначелник Лиможа.

    Стотине хиљада људи, углавном младих, недељама учествују у протестима који су расли по обиму и величини.

    Оно што је почело као демонстрације због лошег стања средњих школа проширило се на општу фрустрацију, чак и бес, због тога колико је живот постао скуп.

    У позадини свега су застрашујуц́и фискални дефицит Француске, један од највец́их у Европи, и политички кандидати из целог спектра који, шест месеци уочи председничких избора, тврде да имају решења.

    У средини је Макронова центристичка влада, којој недостају решења, вец́ина у скупштини и време.

    Премијер Себастијан Лекорну посетио је Лимож 23. октобра увече.

    Власти су забраниле демонстрације у многим градовима и поручили да ц́е повец́ати број полицајаца током викенда како би се избегло понављање нереда.

    У тај град спада и Лимож, у којем је најављен полицијски час преко ноц́и, заједно са ограничењем окупљања на највише 10 људи.

    Колико год Французи били поносни што је њихова политика утемељена у уличним демонстрацијама, многи у Лиможу сматрају да је уништење градске куц́е далеко превазишло ниво разумног протеста.

    Али не сви.

    Да ли ц́е уништење градске куц́е у Лиможу променити ток и тон све оштрије политичке дебате зависи од тога кога питате.

    „Наравно да је веома тужно, ово је симбол Републике, али шта је важније: градска кућа или људи који живе у сиромаштву?“, пита 24-годишњи Александар.

    Студентско је вече у локалном пабу, а Александар је један од неколико њих који носе фалуш, шарену, традиционалну француску студентску беретку.

    Многи који су ц́аскали у магли дима вејпова учествовали су у демонстрацијама прошлог викенда.

    Питам Александра да ли му распрострањене пљачке и пожари, са пријављеном штетом од 500.000 евра, помажу у његовом ставу и аргументима?

    „За неке људе то је катастрофа и неке ствари нису прихватљиве“, признаје он.

    Жад, деветнаестогодишња студенткиња медицине, има слично мишљење: „Мислим да је паљење градске куће тужно, али није најтужнији део протеста.“

    Она се жали што мора да живи са 300 евра месечно.

    „Осец́ам да нас не поштују као младе људе.“

    Њихови ставови о судбини градске куц́е не понављају се у импозантним пијачним халама Лиможа, где су уредне, уске греде на челичним носачима са клиновима офарбане у плаво, по истом инжењерском приступу попут Ајфелове куле.

    Била је то „недеља хаоса“ коју би 63-годишњи Жан Роже Фоше желео да заборави.

    У региону познатом по производњи говедине, његова породица има тезгу за продају рибе више од једног века.

    „Били смо запрепашц́ени“, каже ми он.

    „Венчао сам се у градској куц́и, тако да је то имало незамислив ефекат на нас.“

    Упитан има ли саосец́ања са демонстрантима, Фоше одговара да је ствар сложенија.

    „С једне стране имате људе који се жале, што се може разумети, али од тренутка када се деси вандализам и када су животи локалних становника доведени у опасност, онда је то неприхватљиво“, каже он.

    Међу онима који имају тезге са свежим производима или тихо испијају вруц́у кафу, постоји жеља да се температура у друштву спусти.

    „Наравно да је живот је скуп!“, каже 59-годишњи Паскал Вујлстеке.

    „Живот није само мирна река, компликован је, али стискамо зубе и радимо“, каже ми нагнут над витрином са свињетином.

    Паскал каже да ради 100 сати недељно и да се мучи да схвати зашто је толико људи тако лако изашло на улице.

    Лимож је и у прошлости био у срцу друштвених акција.

    У 19. веку, отприлике у време када је изграђена градска куц́а, развој његових индустрија, посебно у производњи порцелана, довео је до тога да постане центар француског радничког покрета.

    Град се 2026. поново налази у центру политичког раскола, иако постоји широка нада да ц́е губитак истакнутог дела његове историје усмерити демонстрације даље од уништења и вратити их разговору.

    Са очекиваним наставком политичке подељености Француске и најављеним даљим протестима, тај сценарио је далеко од сигурног.

    Додатно извештавање: Пол Прадије

    ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

    Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]

    - Протести у Француској: Полицијски час и последице нереда

    - Макрон оптужује стране лидере да искоришц́авају немире у Француској

    - Насиље, пљачке и зграде у пламену: Више од 2.000 ухапшених после протеста у Француској

    - 'Ово ми је био цео живот': Очајни власник опљачкане продавнице у Паризу

    - Људи помажу у чишћењу чувене париске фонтане после нереда

    - Протести у Француској: Шта се крије иза гнева младих

Ко пише

2медија
2текста
  • BBC News na srpskom
  • RTCG

Још у фокусу

Све вести

Безбедност4. нов, 14:45

Авион који је враћен у Београд, јутрос слетео у Москву

5 медијаПанчевац, Клиx, Објектив …

Вести

  • Избори971
  • Друштво696
  • Спољна политика537
  • Економија480
  • Правосуђе400
  • Медији342
  • Безбедност202
  • Политика145
  • Косово51

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 3824 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете