Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Текст из 2 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Србија има нову доминантну политичку снагу, али и стару власт и распуштену Скупштину, пише ББЦ Неwс на српском, што значи да ће се на веће промене у земљи још чекати.
Времена у неким областима има, али једна од њих није буџет: рок за усвајање плана за државну касу за 2027. годину истиче 20. децембра ове године, како је предвиђено Законом о буџетском систему.
Нацрт буџета ће зависити од затечене штете у јавним финансијама земље која се у овом тренутку још не може тачно предвидети, каже економиста Дејан Шошкић, кандидат Студентске листе која је победила на парламентарним изборима, за ББЦ на српском.
Имамо тимове за то, али још нисмо преузели власт, додаје.
Док нови посланици не седну у скупштинске клупе, за шта је рок 30 дана од објављивања коначних изборних резултата, а потом док се не формира нова влада, не може се говорити о преузимању власти.
Јавне финансије су, према речима министра финансија Синише Малог, „и даље стабилне“ упркос политичким променама, а Србија редовно исплаћује плате у јавном сектору и пензије „по плану“, изјавио је за телевизију Тањуг.
Људи не треба да брину, додао је.
Усвајање новог буџета не би требало очекивати до 20. децембра, чак и у случају да је одлазећа власт припремила нацрт, каже Милојко Арсић, професор Економског факултета, за ББЦ на српском.
Први сценарио, усвајање буџета до 20. децембра, ББЦ наводи као мање реалан, јер би за то, у року од отприлике 45 дана, морали бити објављени коначни изборни резултати, конституисана Скупштина и формирана влада, Министарство финансија би требало да изради нацрт буџета, Влада да га усвоји, а потом и Скупштина да га изгласа.
Реалнији сценарио, према Арсићу, јесте привремено финансирање, након којег би Србија за отприлике три месеца добила нови буџет, пошто је то довољно времена за темељну ревизију буџета.
Он очекује да би нова влада изменила нацрт ако га је одлазећа власт оставила за собом.
ББЦ наводи и трећу могућност: да нова влада унесе само мање измене у нацрт претходника, а да током године усвоји ребаланс буџета.
Арсић то описује као ствар политичког избора.
Ако Скупштина не усвоји буџет на време, према Закону о буџетском систему, привремено финансирање примењује се најдуже три месеца од почетка фискалне године, а може се продужити за још три месеца ако буџет не буде усвојен до 15. марта.
О привременом финансирању одлучује Влада, која тренутно ради у техничком мандату.
Арсић каже да привремено финансирање није ништа необично и да његове последице не би биле посебно драматичне.
Плате и пензије би се и даље исплаћивале из пореских прихода, што, како наводи, не зависи од рока за усвајање буџета.
Главно ограничење је да плате и пензије не би могле бити повећане у том периоду.
Србија не би издавала гаранције ни узимала нове пројектне кредите, а Влада не би мењала потрошњу ни економску политику у односу на претходну годину.
Ванредне трошкове, према Арсићу, било би могуће покрити из буџетске резерве.
Програм Студентске листе предвиђа да се буџетска резерва врати на два одсто прихода и користи искључиво за непредвиђене околности.
Србија је, према ББЦ-у, привремено финансирање имала већ неколико пута, обично када су избори падали на крај или почетак године: последњи пут почетком 2007. године.
Министарство финансија није одговорило на питање ББЦ-ја да ли је нацрт буџета за 2027. годину већ припремљен.
Текст је пренет са ББЦ Неwс на српском
Министар финансија у техничком мандату Синиша Мали изјавио је данас да би уколико не буде усвојен Закон о буџет за наредну годину у предвиђеном року, до 20 децембра, могло да се уведе привремено финансирање.