- Студентски покрет у Србији победио је на изборима и сменио Александра Вучића, али сада мора да формира владу и покаже да може да управља државом без претходног искуства.
- Кључна питања су јединство листе, борба против корупције и реформа институција, уз рок од 90 дана да се влада формира и усвоји буџет до краја године.
Студентски протестни покрет у Србији успео је да на изборима смени дугогодишњег политичког лидера Александра Вучића, али пред његовим представницима сада је знатно сложенији задатак - управљање државом, за које ни студенти ни кандидати које су изабрали немају претходног искуства, пише Ројтерс.
Десетине хиљада људи изашле су на улице широм Србије како би прославиле изборне резултате након што је Вучић у недељу увече признао пораз на изборима, чиме су окончане две године мирних антивладиних протеста.
Међутим, док су окупљени славили уз бакље, ватромет, песму и игру, остала су отворена бројна питања: ко ће из студентског покрета, који нема једног лидера, постати премијер, какве ће конкретно политике спроводити и могу ли политички непознати кандидати, без претходне страначке припадности, да остану јединствени како би стабилизовали економију, сузбили корупцију и водили сложене међународне односе.
Од одговора на та питања зависиће политичка стабилност Србије, највеће економије Западног Балкана, као и њени односи са Кином, Русијом и Европском унијом, која је њен највећи трговински партнер, наводи Ројтерс.
"Победа студената вероватно ће покренути широке институционалне и политичке промене усмерене на борбу против корупције, владавину права и боље јавне услуге. Међутим, отпор бирократије реформама и ограничено искуство покрета у управљању државом могли би да отежају транзицију", наводи се у извештају компаније Тенео Глобал Ресеарцх објављеном у понедељак.
Победа на изборима, али могу ли да остану јединствени?
Протестни покрет настао је након што је 16 људи погинуло у паду надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду 2024. године. Студентски протести који су уследили били су усмерени на утврђивање одговорности и окончање корупције.
Иако нису имали једног истакнутог лидера, студенти су стекли широку подршку јавности, а затим изабрали 250 универзитетских професора, правника, лекара, глумаца, пољопривредника и музичара да их представљају на изборима.
Покрет и поједини истакнути кандидати са његове листе представили су основне смернице свог програма, најављујући борбу против корупције и темељне реформе државних институција.
Студентска листа не признаје независност Косова, а залаже се за одржавање референдума о приступању Србије Европској унији, са којом су односи последњих година погоршани.
Међу истакнутим именима налазе се носилац студентске изборне листе, кардиолог Илија Срдановић, бивши гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић и професор Универзитета у Београду Радомир Саичић, који се обратио јавности у име студената након њихове победе.
Ипак, није извесно да ће било ко од њих добити министарску функцију. Остаје да се види и да ли ће кандидати успети да формирају јединствену владу, способну да постигне договор о кључним политикама и довољно дуго остане на окупу како би искористила комотну парламентарну већину за спровођење промена, наводи Ројтерс у свом тексту.
"Студентски покрет је довео до тако велике промене у политичкој култури Србије. Остаје нам само да видимо да ли ће она потрајати", изјавила је Катарина Поповић, професорка Универзитета у Београду.
"Надамо се да постоје велики циљеви који ће их одржати на окупу довољно дуго да разграде постојећи систем", додала је она.
Реформа државних институција
Према Уставу Србије, кандидати Студентске листе имају рок од 90 дана да формирају владу од конституисања парламента, након што државна изборна комисија објави коначне резултате, пише Ројтерс.
Време је посебно важно због потребе да се до краја године усвоји буџет, у околностима растућег јавног и приватног дуга.
Истовремено, сваки озбиљнији покушај сузбијања корупције захтеваће реорганизацију полиције и обавештајних служби, као и реформу правосуђа.
Божо Прелевић, београдски адвокат и некадашњи коминистар унутрашњих послова, оценио је да је државним институцијама потребна "детоксикација" након 14 година Вучићеве власти.
Прелевић је упозорио и да ће Српска напредна странка (СНС) представљати снажну опозицију, због чега ће нова влада морати одлучно да брани своје политичке позиције.
Вучић и СНС више пута су негирали оптужбе за репресију и корупцију.
Односи са Русијом, ЕУ и другим међународним партнерима
У Русији, традиционалном савезнику Србије и њеном главном снабдевачу природним гасом, портпарол Кремља Дмитриј Песков похвалио је Вучића, али није честитао студентима на победи.
"Поштујемо Русију и као велику силу и као нашег историјски важног партнера, а у многим случајевима и заштитника", изјавио је представник Студентске листе, социолог и универзитетски професор Јово Бакић, за РТ Балкан.
Он је додао да неће бити промена у спољној политици Србије према Русији, укључујући одлуку да се Москви не уводе санкције.
Развој догађаја пажљиво прати и Украјина, која је посредно имала користи од српског наоружања у борби против руске инвазије која траје четири године.
Европски званичници честитали су студентима и поручили да су спремни да помогну Србији у борби против корупције.
"Сигуран сам да ће Студентска листа пронаћи начин, као што је то чинила и до сада, да изабере некога ко је способан да управља државом - некога ко ће имати привилегију, али и огромну одговорност да води Србију кроз ове реформе", изјавио је Саво Манојловић из покрета Крени-промени, који подржава студенте.
