Деценија и по била је довољна Давору Мацури да уз обилату помоћ доскорашње власти изгради пословну империју, само пет дана било је потребно да она почне да се руши као кула од карата, а још три да власник Алта банке и… Цео текст
Деценија и по била је довољна Давору Мацури да уз обилату помоћ доскорашње власти изгради пословну империју, само пет дана било је потребно да она почне да се руши као кула од карата, а још три да власник Алта банке и два његова сарадника задужена за трезор и управљање готовином заврше у притвору, за почетак на 48 сати. У тих неколико дана, додуше, много тога се променило за газду Алта групе, чији су део и бројне „ћерке“ и „сестре“ матичне компаније.
Најпре је 25. октобра листа Александра Вучића изгубила изборе, да би већ сутрадан привилеговани појединци, блиски СНС-у, пожурили да извуку новац из Мацурине банке, кога Јавно тужилаштво за организовани криминал сумњичи да је из трезора изнео 45,5 милијарди динара или 387,5 милиона евра. Из ТОК-а су навели да постоје основи сумње да је он извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, а његове сараднике терети да су му помогли у извршењу тог кривичног дела.
Иако се многи надају, мале су шансе да ће Мацура прихватити улогу сведока сарадника, па остаје да се види да ли ће бар рећи да ли је свих 380 милиона евра задржао за себе или је у судијској надокнади времена новац извлачио и за неке од привилегованих клијената
Иако се многи надају, мале су шансе да ће Мацура прихватити улогу сведока сарадника и да ће на саслушању у уторак, када овај број Радара одлази у штампу, кривицу покушати да пребаци на људе из врха бивше власти. Остаје да се види да ли ће тужиоцима бар рећи да ли је сав тај новац задржао за себе или га је, фудбалским жаргоном речено, у судијској надокнади времена извлачио и за неке од привилегованих клијената. Остали са депозитима већим од 50.000 евра мораће да чекају да се наплате из стечајне масе.
Иако је ТОК још 27. октобра упутио захтев НБС за прикупљање потребних обавештења и података о свим трансакцијама клијената Алта банке према иностранству, Извршни одбор НБС јој је дозволу за рад одузео тек у глуво доба, у ноћи између 30. и 31. октобра. За разлику од оних који сматрају да је НБС морала раније да реагује, на шта упућује и закаснело саопштење вицегувернера, бившем председнику Александру Вучићу, сада неформалном лидеру опозиције, „веома је тешко да до краја разуме о чему је реч, зашто се можда није сачекало још седам или осам дана, и зашто се журило“.
„Посебно што је то од великог значаја за државу и за велики број људи… Претпостављам да су људи у НБС желели себе да заштите и поступали у складу са прописима, у то не сумњам. Али ми је све то помало чудно“, рекао је Вучић на Пинку 1. новембра.
Делимично је у праву, а од истраге се очекује да покаже да ли је и колико и он лично кумовао томе да мала приватна банка постане „од великог значаја за државу“. Пре него што ју је купио власник ланца мењачница, државна Јубмес банка је 2019. имала тржишни удео од мизерних 0,4 одсто, да би га у међувремену под новим именом повећала на скоро три одсто и пробила се на девето место ранг-листе банака које послују у Србији.
У којој је мери је постала део бившег система види се и по томе што су само у 2025. краткорочни динарски депозити јавних предузећа увећани са непуне четири на 13,3 милијарди, а јавног сектора са нешто више од две на 11 милијарди динара. С обзиром на то да су лане укупни динарски депозити износили 95 милијарди, испада да је сваки четврти динар од те суме у Алту положила држава. Још брже су, 7,6 пута, увећани девизни депозити јавних предузећа, са 1,4 милијарде на 10,7 милијарди динара. Све заједно у Алта банци је „паркирано“ 35 милијарди динара или скоро 300 милиона евра државних депозита. Може се претпоставити да су они и ове године наставили да расту, па је део тог новца остао заробљен, након што је рачун Алта банке 30. октобра блокиран због неизмирених дугова од милијарду динара.
Пет дана пре избора инвестициона јединица Виста Рица инвеста вредела је 132,52 евра, а пет дана после, кад је блокирана Алта банка, пала је на 101,33 евра. За само 10 дана сви улагачи практично су изгубили више од 30 одсто, док код неких фондова никаквог пада није било
Највеће последице (не)очекиваног стечаја осетиће клијенти са улозима већим од 50.000 евра, јер за оне мање гарантује држава. А највећа колатерална штета биће они који су новац хтели да оплоде улажући га у неки од алтернативних инвестиционих фондова Виста Рица, чији су власници још ближе и чвршће од Мацуре повезани са људима из врха бивше власти. Већинска власница фонда са уделом од 75 одсто је Татјана Вукић, чланица Председништва СНС-а, а и преосталих 25 одсто држи адвокат Војислав Недић, високи функционер СНС-а и отац бившег генералног секретара Владе Новака Недића.
За Татјану Вукић медији наводе да је блиска сарадница и пријатељица браће Вучић и Синише Малог, а некадашња помоћница директора Управе за спречавање прања новца Данијела Малетић је у фебруару за Радар изјавила да јој је током истраживања фонда Виста Рица, због сумњи да се преко њега пере новац, претила управо власница тог фонда.
Пет дана пре избора, 20. октобра, инвестициона јединица фонда Виста Рица инвест вредела је 132,52 евра или 15.560,2 динара, да би пет дана после затварања бирачких места, 30. октобра њихова вредност пала на само 101,33 евра или 11.909,55 динара. За само 10 дана сви који су новац на оплодњу поверили том фонду под контролом СНС-а, изгубили су практично 30 одсто. Истовремено, вредност имовине Виста Рица инвеста пала је са 63,1 на 47,8 милиона евра.
У истом том интервалу вредност инвестиционе јединице Виста Рица корпорејта пала је са 119,28 на 96,76 евра, а вредност имовине тог фонда са 31,4 на 23,8 милиона евра. Ништа боље нису прошли улагачи у Виста Рица ориџин фонд, јер је вредност инвестиционе јединице пала са непуних 105 на тек нешто више од 80 евра. Из ових показатеља може се закључити да је Виста Рица добар део новца држала код Алте, па су блокадом рачуна банке и њени клијенти „ошишани“, срећом не на нуларицу.
Осим клијената са улозима већим од 50.000 евра, највећа колатерална штета биће сви који су новац хтели да оплоде улажући га у неки од алтернативних инвестиционих фондова Виста Рица, чији су власници још ближе и чвршће од Мацуре повезани са људима из врха бивше власти
Тако драматичних осцилација код већине других фондова није било. Вредност инвестиционе јединице Рајфајзен кеш фонда чак је благо повећана са 2.444 на 2.447 динара, а Рајфајзен еуро кеш фонда са 10,96 на 10,97 евра, док је ОТП инвест своје улагаче одмах обавестио да фондови којима он управља нису држали новац у блокираној банци.
Неки други, на њихову жалост, јесу. У супротном ни власник банке не би могао да, како се терети, из трезора за само неколико дана изнесе чак 380 милиона евра готовине. Како је то уопште могуће требало би да утврди истрага. Но, и без ње је све то заиста чудно, јер не постоји економски рационално објашњење да нека банка уопште у својим трезорима држи толике количине кеша.
Неке од колега то је подсетило на деведесете године, када је пре пропасти пирамидалних банака, у настојању да „своје штедише“ увери како је све у реду, власница Дафимент банке Дафина Милановић у Дневнику на РТС-у показала трезор пун новчаница немачких марака. Као да ће у каси оне да се оплоде да клијентима може да исплати месечну камату од 10, па и 20 одсто. Само неколико седмица касније балон је пукао, а нова власт после 5. октобра 2000. је и тај дуг вратила, заједно са старом девизном штедњом.
Вучић се пита „зашто се није сачекало још седам или осам дана и зашто се журило, посебно што је та банка од великог значаја за државу и за велики број људи“
Искусна банкарка, годинама чланица извршног одбора једне банке објашњава да јој не иде у главу да нико није обратио пажњу на то што је Алта уредно пријављивала да располаже са готово пола милијарде евра кеша, а малтене је преко ноћи остала без ликвидности и да је то био разлог за одузимање дозволе. Подсећа и да је 31. децембра 2025. Алта имала 877 милиона евра активе са роком доспећа до месец дана, која је за 507 милиона била већа од обавеза, с тим да је њена структура била „посебно необична“. Алта је, наиме, пријавила 459 милиона евра готовине у благајни или у просеку скоро 27 милиона по свакој од 17 експозитура.
„Таква структура је изразито неуобичајена, јер држање готовине не доноси приход од камате, а подразумева трошкове обезбеђења, транспорта и осигурања. Банке зато вишак ликвидности обично пласирају у државне хартије од вредности и репо трансакције. Алта је, упркос вишеструко мањој депозитној бази, имала више кеша од знатно већих и успешнијих банака. Готовина у њеној благајни је представљала скоро 35 одсто депозита и осталих обавеза према комитентима, док је код три највеће банке тај удео био од 4,5 до 5,6 одсто“, објашњава саговорница Радара.
35 милијарди динара
државних депозита било је у Алта банци на крају прошле године, с тим што су за само годину дана динарски депозити јавних предузећа увећани са четири на 13,3 милијарди, девизни са 1,4 милијарде на 10,7 милијарди, а динарски депозити јавног сектора са две на 11 милијарди
Зато јој се намећу два кључна питања. Прво, због чега је Алта држала готово пола милијарде евра у кешу, уместо да их пласира у друге ликвидне инструменте који доносе принос? И друго, да ли је готовине заиста било онолико колико је у извештајима банке приказано? То питање посебно добија на значају након тврдње вицегувернера НБС да је стварно стање те банке драстично одступало од извештаја достављаних регулатору. Уосталом, ако је заиста у трезорима било 459 милиона, морало је нешто у њима и да остане чак и након што је Мацура изнео 380 милиона. Осим ако тих 459 милиона никада није ни било, осим на папиру и у билансима, које нико очито до 31. октобра није контролисао.
И сад ће уместо НБС то морати да утврђују правосудни органи. И да кривце примерено казне, да ником другом не падне на памет да покуша то да понови. Тим пре што су грађани већ једном морали да плате милијарду евра да би покрили трошкове настале након гашења Агробанке, Универзал, Привредне банке Београд и Развојне банке Војводине, од маја 2012. до фебруара 2014.
И пре него што је све отишло дођавола, искусни финансијски аналитичари су уочили да су између прве половине 2023. и 2026. основни приходи Алта банке порасли два, а оперативни трошкови скоро пет пута. Један од њих процењује да је у октобру из ње можда повучено чак 90 милијарди динара или 765 милиона евра, а питање је и колико је била изложена према повезаним лицима, фирмама чији је власник био Мацура. Ако је њему и било свеједно да ли ће 10 милиона преместити из левог у десни џеп, из једне у другу фирму у оквиру Алта групе, за банку је и леви и десни џеп значио само мање новца на њеном рачуну, који је на крају и блокиран.
Алта банка је, према званичним билансима, на крају 2025. пријавила 459 милиона евра готовине у благајни. Таква структура је изразито неуобичајена, јер држање готовине не доноси приход од камате, а подразумева трошкове обезбеђења, транспорта и осигурања, указује искусна банкарка
За економисту Драгована Милићевића, Алта банка је парадигма дискреционих права у српској економији и још један пример економије деструкције. Он подсећа да јој је Извршни одбор НБС одузео дозволу за рад уз образложење да је њено финансијско стање погоршано и да постоји ризик даљег погоршања њене ликвидности и да то може још више угрозити депоненте, а у опису послова једног од вицегувернера је управо контрола банкарског система. Тешко је доносити закључке кад нису објављени кључни подаци – колики је мањак ликвидности, удео ненаплативих кредита, ни које су трансакције угрозиле ликвидност.
„Зато се још поуздано не зна да ли је основни узрок био одлив депозита, лош кредитни портфолио, губици или комбинација свих тих фактора. Све у свему, очито је да овде не важе економска правила него дискрециона права са доминантним утицајем криминалних намера“, закључује Милићевић.
А није тако давно било кад је ЕПС, по нечијој директиви, баш Алта банку изабрао да преко ње потрошачи из Београда плаћају рачуне за струју, а ни НБС није имала ништа против њене намере да преузме Адико банку у Србији, иако јој је пре тога Европска централна банка забранила све трансакције на тлу ЕУ. Како је онда могуће да нико ништа није знао, питају се саговорници Радара. А и сами знају да су неки из врха власти сигурно знали, али су мислили да ће ово још да потраје. Уосталом, њих је изненадио и пораз на изборима. Па зашто онда не би стечај једног од чеда које су одгајали.
Ако је заиста у трезорима било 459 милиона, морало је нешто да остане чак и након што је Мацура изнео 380 милиона. Осим ако тих пара никада није ни било, осим на папиру и у билансима, које нико до 31. октобра није контролисао. И сад ће уместо НБС то морати да утврђују правосудни органи
Однос неких одговорних према овом проблему можда најсликовитије илуструје понашање доцента на Економском факултету Вељка Мијушковића, од марта председника Надзорног одбора Алта банке у Битољу. Дан након одузимања дозволе матичној банци био је гост РТС-а. Али није причао о Алта банци, већ у Шареници о кулинарским вештинама и својој књизи Сласна авантура кроз 4 годишња доба. Иако је за ту прилику свакако била пригоднија његова друга књига, Пре него ђаво дође по своје. Или су и он и његов домаћин са РТС-а схватили да је већ касно и да је ђаво већ дошао по своје.
