Све вести
Фото из чланка: НедељникРектор захтева хитно утврђивање околности постављања уређаја и идентификовање одговорних
На Правном факултету Универзитета у Београду у амфитеатру „Радомир Лукић“ пронађена је опрема за аудио-видео снимање, а полиција је обавила увиђај и однела је на вештачење.
Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст43 само у једном
Текст из 2 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 43 реченице које преноси само по један медиј
“Док револуционарни терор укида право, транзициона правда га враћа”
Разлику између терора и правде никада нису схватили.
И док се аутократска империја бившег режима руши као кула од карата, њихова се реторика, баш као и њихове закулисане радње, нимало не разликују од оних старих, ратнохушкачких из деведесетих и оне, готово дијаболично, инверзивне претходних четрнаест година.
Мукотрпни подухват успостављања правне државе и законског евакуисања друштва из обруча мафијашке хоботнице, ових су дана (а прошло је тек шест дана од освајања слободе) називали – “револуционарним терором”.
У то како тај “терор” заправо изгледа, сада може да се увери сваки заинтересовани грађанин (не само Србије), на сајту распадсистема.цом, под одредницама “хапшења”, “кривичне пријаве, “оставке”…
Само у последњих пар сати на сајту су се појавиле информације: 19:42, према писању Времена, које преноси Борски медиј Тебризам, приведена је група мушкараца снимљених како из филијале Фонда ПИО у Бору износе документацију; према истом извору налазе се у Полицијској управи Зајечар, а званичне потврде још нема; 15:37, Тужилаштво за организовани криминал затражило је од СБПОК-а хитну проверу пословања Алта банке и одговорних лица у Народној банци Србије због могућег одлива новца у иностранство, а Народна банка је Тужилаштву за организовани криминал поднела кривичну пријаву против банке и више њених одговорних лица; 13:43, на Правном факултету у Београду, у највећем амфитеатру пронађени су уређаји за тајно аудио-визуелно снимање, полиција је обавила увиђај и одузела опрему ради вештачења; ко је поставио уређаје није познато, а ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић тврди да је то “доказ да је одлазећа власт била спремна да се, кршећи закон, обрачунава са својим неистомишљеницима”; на сајту у овом тренутку постоје подаци о девет хапшења, шездесет оставки и четрдесет и шест кривичних пријава.
Прича о манипулативном неразликовању “револуционарног терора” и транзиционе правде није специфичност Србије.
Реч је о већ виђеној замени теза којом свргнути режими покушавају да ставе знак једнакости између правде и освете, с врло баналним и предвидљивим циљем – дискредитацијом сваке одговорности за почињена недела према грађанима, друштву и држави.
О разлици између “револуционарног терора” и транзиционе правде, припадници и сарадници бившег режима ће, извесно, доста тога научити у наредном периоду.
За све оне грађане који нису кршили закон, а који су својим гласовима на изборима подржали Александра Вучића и, до 25. октобра, владајућу странку, дезинформација о “револуционарном терору” могла би да значи улазак у поље масовне панике.
Јер је револуционарни терор освета без правила, у којој нема закона и нема суда, у којој нема одбране и у којој пресуду доноси новоуспостављена владајућа већина.
Револуционарни терор такође подразумева постојање неизнијансиране колективне кривице због које се кажњавају велике групе људи: сви чланови странке, сви запослени у фирмама, све судије, без обзира шта је ко од њих конкретно урадио.
Будући да циљ револуционарног терора није правичност већ страх, казне су јавне, бруталне и непропорционалне.
И – кажњавању нема краја, а оно обично почиње проглашавањем народних непријатеља.
Уочљиво је да се сви елементи дефинисања револуционарног терора, уколико се вратимо у 2012. годину, могу препознати управо у периоду у којем је почела владавина Српске нарпредне странке и њених политичких колабораната.
Процес који је управо почео у Србији могао би се, међутим, означити као почетна фаза транзиционе правде, или, једноставније, успостављање законитости након дугог периода безакоња.
А то значи да ће се судски процеси реализовати по постојећим кривичним законима и Уставу и да ће постојати индивидуална а не колективна кривица.
То даље значи да се неће судити СНС-у или полицији, као групи, већ конкретним особама за конкретна дела.
Циљ овог процеса је истина, а не сејање ирационалне мржње.
Циљ је, у конкретном случају, и да се утврди како су узурпиране институције и како је држава отимана од грађана.
Тешко је претпоставити да бивши челници ауторитарног режима у Србији не знају ове елементарне чињенице.
Откуд онда теза о “револуционарном терору”, која је ових дана главна тема свих наступа Александра Вучића?
Природа свих ауторитарних режима је да дуго трају, али се брзо урушавају.
Суочен са муњевитим крахом сопствене политичке архитектуре, бивши аутократа покушава да из дефанзивне позиције пређе у офанзиву и да тематизацијом наводног “терора” постигне најмање три циља.
Први је релативизација – ово није ништа ново, у политичкој култури и историји Србије се то дешава увек када се мења власт (после династичких преврата, после Другог светског рата, после пада Милошевића, и сл.).
Таквом интерпретацијом се врши морално дискредитовање оних који ће бити у прилици да суде, јер се своде на пуке инструменте политичке освете.
Други циљ је застрашивање и мобилизација сопственог страначког апарата – ако дођу по мене, доћи ће и по све вас.
Зато остајући уз мене, спашавате и себе.
Коначно, трећи циљ ове аргументације је – даље застрашивање грађана.
Претпоставка је да је грађани, након четрнаестогодишњег правног хаоса и политичке арбитрарности, не могу да апсорбују додатну дозу нестабилности и манифестације политичке надмоћи.
Међутим, бивши аутократа превиђа битну разлику.
Док револуционарни терор укида право – транзициона правда га враћа.
Закон који важи за све је једноставна шифра за демонтажу макабричног система.
Кула од карата се незаустављиво руши.
За то је било потребно само скинути главну карту.
Правни факултет Универзитета у Београду саопштио је данас да је у његовом највећем амфитеатру „Радомир Лукић“ (Амфитеатар В – „Петица“), унутар противпожарне „паник лампе“ изнад улазних врата нађена опрема за коју се претпоставља да служи за аудио-видео снимање.
О томе је обавештена полиција која је извршила увиђај и однела нађену опрему на вештачење.
Огласио се и ректор Београдског универзитета Владан Ђокић који захтева хитно и потпуно утврђивање свих околности под којима су прислушни уређаји постављени у факултет, као и идентификовање одговорних и утврђивање мотива за такво поступање.
„Чињеница да су се прислушни уређаји налазили у амфитеатру у којем се одржавају предавања, трибине и пленуми, представља још један доказ да је одлазећа власт била спремна да се кршећи закон обрачунава са својим неистомишљеницима“, навео је он на Фејсбуку Универзитета, додајући да забрињава то што забрињава јер факултет мора бити место слободне мисли, отвореног дијалога, критичког промишљања и слободног окупљања.
„Уколико се потврди да је реч о уређајима постављеним ради тајног праћења и снимања студената, такво поступање представља грубо нарушавање аутономије Универзитета, и отвара озбиљно питање постојања елемената кривичног дела“.
Управа факултета је на друштвеним мрежама навела да је постављањем опреме „грубо прекршена законом гарантована неповредивост универзитетског простора и приватност студената и запослених на Правном факултету“.
Управа факултета тражи да се „без одлагања спроведу законом прописане процедуре у циљу утврђивања релевантних чињеница и о томе благовремено обавесте Правни факултет и јавност“, пише у саопштењу.
(Антена М, фото: Аутономија)
