Број пријава је готово 50 одсто већи него прошле године, када је пријављено 74 тима.
Ово наводи један извор
Да млади у Србији имају све више интересовања, али и храбрости да се упусте у развој сопствених технолошких решења, потврђују овогодишње пријаве за Галаксија куп 2027. Једанаесто издање највећег националног такмичења електротехничких школа Србије окупило је рекордних 110 ученичких тимова из 35 школа, што је готово 50 одсто више него прошле године, када су пријављена 74 тима. У овогодишњи програм укључено је чак 308 ученика и 68 наставника-ментора, а посебно радује чињеница да се такмичењу придружило и осам школа које нису учествовале у претходном циклусу. Све веће интересовање показује се и међу ученицама, које ове године чине 21,1 одсто свих пријављених, што је раст са прошлогодишњих 15,6 одсто, док готово трећина тимова укључује најмање једну ученицу. Раст такмичења и развој едукативног програма, Галаксија куп, резултат је вишегодишњег партнерства Заједнице електротехничких школа Србија и Нордеус фондације, а уз велику и континуирану подршку партнера.
У овогодишњи програм укључено је 308 ученика и 68 наставника-ментора, а такмичењу се придружило осам школа које нису учествовале у претходном циклусу.
Ово наводи један извор
Чак 308 ученика из 35 средњих школа, уз подршку 68 наставника-ментора, развијаће своје идеје, међу којима су роботске шаке са вештачком интелигенцијом, дронови за пружање прве помоћи и паметни системи за безбеднији саобраћај.
Да млади у Србији имају све више интересовања, али и храбрости да се упусте у развој сопствених технолошких решења, потврђују овогодишње пријаве за Галаксија куп 2027. Једанаесто издање највећег националног такмичења електротехничких школа Србије окупило је рекордних 110 ученичких тимова из 35 школа, што је готово 50 одсто више него прошле године, када су пријављена 74 тима. У овогодишњи програм укључено је чак 308 ученика и 68 наставника-ментора, а посебно радује чињеница да се такмичењу придружило и осам школа које нису учествовале у претходном циклусу. Све веће интересовање показује се и међу ученицама, које ове године чине 21,1 одсто свих пријављених, што је раст са прошлогодишњих 15,6 одсто, док готово трећина тимова укључује најмање једну ученицу. Раст такмичења и развој едукативног програма, Галаксија куп, резултат је вишегодишњег партнерства Заједнице електротехничких школа Србија и Нордеус фондације, а уз велику и континуирану подршку партнера.
Ученице ове године чине 21,1 одсто свих пријављених, што је раст са прошлогодишњих 15,6 одсто, а готово трећина тимова укључује најмање једну ученицу.
Ово наводи један извор
Да млади у Србији имају све више интересовања, али и храбрости да се упусте у развој сопствених технолошких решења, потврђују овогодишње пријаве за Галаксија куп 2027. Једанаесто издање највећег националног такмичења електротехничких школа Србије окупило је рекордних 110 ученичких тимова из 35 школа, што је готово 50 одсто више него прошле године, када су пријављена 74 тима. У овогодишњи програм укључено је чак 308 ученика и 68 наставника-ментора, а посебно радује чињеница да се такмичењу придружило и осам школа које нису учествовале у претходном циклусу. Све веће интересовање показује се и међу ученицама, које ове године чине 21,1 одсто свих пријављених, што је раст са прошлогодишњих 15,6 одсто, док готово трећина тимова укључује најмање једну ученицу. Раст такмичења и развој едукативног програма, Галаксија куп, резултат је вишегодишњег партнерства Заједнице електротехничких школа Србија и Нордеус фондације, а уз велику и континуирану подршку партнера.
Галаксија куп је резултат вишегодишњег партнерства Заједнице електротехничких школа Србија и Нордеус фондације, уз подршку партнера.
Ово наводи један извор
Да млади у Србији имају све више интересовања, али и храбрости да се упусте у развој сопствених технолошких решења, потврђују овогодишње пријаве за Галаксија куп 2027. Једанаесто издање највећег националног такмичења електротехничких школа Србије окупило је рекордних 110 ученичких тимова из 35 школа, што је готово 50 одсто више него прошле године, када су пријављена 74 тима. У овогодишњи програм укључено је чак 308 ученика и 68 наставника-ментора, а посебно радује чињеница да се такмичењу придружило и осам школа које нису учествовале у претходном циклусу. Све веће интересовање показује се и међу ученицама, које ове године чине 21,1 одсто свих пријављених, што је раст са прошлогодишњих 15,6 одсто, док готово трећина тимова укључује најмање једну ученицу. Раст такмичења и развој едукативног програма, Галаксија куп, резултат је вишегодишњег партнерства Заједнице електротехничких школа Србија и Нордеус фондације, а уз велику и континуирану подршку партнера.
Иза ових бројки крије се још занимљивија прича о генерацији која технологију не посматра само као нешто што свакодневно користи, већ и као алат којим може да мења свет око себе. Међу пријављеним идејама налазе се НЕУРОХАНД АИ, интелигентна роботска шака, МЕДИДРОНЕ, дрон замишљен за брзу доставу прве помоћи, ДРИВЕГУАРД, паметне наочаре за препознавање умора возача, као и РАИЛГУАРД, систем чији је циљ спречавање судара возова. Реч је о почетним концептима које ће ученици током наредних месеци развијати уз подршку наставника и стручњака из индустрије.
Вештачка интелигенција и роботика међу главним интересовањима ученика
Овогодишње пријаве откривају и у ком правцу се крећу интересовања младих иноватора. Чак 27 пројеката бави се различитим „паметним“ решењима, од аутоматизације домаћинстава до пољопривреде и саобраћаја, док десет идеја директно укључује примену вештачке интелигенције и машинског учења. Роботика и аутоматизација заступљене су у 18 пројеката, међу којима се налазе и роботи намењени логопедским вежбама, аутоматском сортирању плодова и индустријским процесима.
Оно што посебно привлачи пажњу јесте усмереност великог броја пројеката на потребе људи. Безбеднији саобраћај, ефикаснија здравствена заштита, помоћ особама са различитим потребама и унапређење свакодневних активности само су неке од тема којима се средњошколци баве. Такав избор идеја потврђује да ученици препознају проблеме из свог окружења и желе да учествују у њиховом решавању.
Београд, Ниш, Бијељина и Пирот међу најактивнијима
Интересовање за Галаксија куп ове године обухвата 30 градова и општина, укључујући и учешће из Републике Српске. Највише пријава стигло је из Београда, чак 24, затим из Ниша са 11 и Бијељине са десет тимова. Нови Сад и Пирот пријавили су по седам пројеката, Вршац шест, а Крагујевац пет.
По броју пријављених радова посебно се издвојила Електротехничка школа „Раде Кончар“ из Београда, са чак 15 тимова. Следе је Техничка школа „Михајло Пупин“ из Бијељине са десет пријава, док су по седам тимова пријавиле Електротехничка школа „Михајло Пупин“ из Новог Сада, Техничка школа Пирот и Електротехничка школа „Мија Станимировић“ из Ниша.
Иза ангажовања ученика стоји и велики рад наставника. Наставничка заједница има важну улогу и у ширењу самог програма, будући да је више од 40 одсто пријава пристигло захваљујући препорукама колега наставника.
Током новембра почињу регионалне радионице у четири града
Након завршених пријава, за учеснике Галаксија купа следи прва важна фаза развоја њихових пројеката. Током новембра биће организоване четири регионалне радионице у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, на којима ће ученици имати прилику да детаљније разраде почетне идеје, науче како да препознају стварне потребе корисника и осмисле пут до конкретних технолошких решења.
Радионице ће бити засноване на Десигн Тхинкинг методологији, која ученике подстиче да проблем сагледају из различитих углова, преиспитају почетне претпоставке и унапреде своја решења. Истовремено, за наставнике ће бити организоване посебне обуке, како би добили додатну подршку за менторски рад и вођење ученичких тимова кроз наредне фазе програма.
Више од такмичења - прилика за развој уз стручњаке из индустрије
Галаксија куп, који организују Заједница електротехничких школа Србије и Нордеус фондација, уз подршку партнера, током година прерастао је оквир традиционалног школског такмичења. Ученици кроз вишемесечни програм не развијају само техничка знања, већ и вештине тимског рада, предузетништва, комуникације и представљања својих идеја. Кроз цео процес ће их подржавати и њихови ментори, стручњаци из различитих компанија, који ће им помоћи да усвоје што више практичних знања и изборе што бољи пласман на највећем националном такмичењу електротехничких школа.
Међу пријављеним идејама су НЕУРОХАНД АИ (интелигентна роботска шака), МЕДИДРОНЕ (дрон за брзу доставу прве помоћи), ДРИВЕГУАРД (паметне наочаре за препознавање умора возача) и РАИЛГУАРД (систем за спречавање судара возова).
Ово наводи један извор
Иза ових бројки крије се још занимљивија прича о генерацији која технологију не посматра само као нешто што свакодневно користи, већ и као алат којим може да мења свет око себе. Међу пријављеним идејама налазе се НЕУРОХАНД АИ, интелигентна роботска шака, МЕДИДРОНЕ, дрон замишљен за брзу доставу прве помоћи, ДРИВЕГУАРД, паметне наочаре за препознавање умора возача, као и РАИЛГУАРД, систем чији је циљ спречавање судара возова. Реч је о почетним концептима које ће ученици током наредних месеци развијати уз подршку наставника и стручњака из индустрије.
27 пројеката бави се паметним решењима, десет идеја укључује примену вештачке интелигенције и машинског учења, а роботика и аутоматизација заступљене су у 18 пројеката.
Ово наводи један извор
Овогодишње пријаве откривају и у ком правцу се крећу интересовања младих иноватора. Чак 27 пројеката бави се различитим „паметним“ решењима, од аутоматизације домаћинстава до пољопривреде и саобраћаја, док десет идеја директно укључује примену вештачке интелигенције и машинског учења. Роботика и аутоматизација заступљене су у 18 пројеката, међу којима се налазе и роботи намењени логопедским вежбама, аутоматском сортирању плодова и индустријским процесима.
Електротехничка школа „Раде Кончар“ из Београда издвојила се са 15 тимова, следе Техничка школа „Михајло Пупин“ из Бијељине са десет, а по седам тимова пријавиле су Електротехничка школа „Михајло Пупин“ из Новог Сада, Техничка школа Пирот и Електротехничка школа „Мија Станимировић“ из Ниша.
Ово наводи један извор
По броју пријављених радова посебно се издвојила Електротехничка школа „Раде Кончар“ из Београда, са чак 15 тимова. Следе је Техничка школа „Михајло Пупин“ из Бијељине са десет пријава, док су по седам тимова пријавиле Електротехничка школа „Михајло Пупин“ из Новог Сада, Техничка школа Пирот и Електротехничка школа „Мија Станимировић“ из Ниша.
Више од 40 одсто пријава пристигло је захваљујући препорукама колега наставника.
Ово наводи један извор
Иза ангажовања ученика стоји и велики рад наставника. Наставничка заједница има важну улогу и у ширењу самог програма, будући да је више од 40 одсто пријава пристигло захваљујући препорукама колега наставника.
Током новембра биће организоване четири регионалне радионице у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, засноване на Десигн Тхинкинг методологији, уз посебне обуке за наставнике.
Ово наводи један извор
Након завршених пријава, за учеснике Галаксија купа следи прва важна фаза развоја њихових пројеката. Током новембра биће организоване четири регионалне радионице у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, на којима ће ученици имати прилику да детаљније разраде почетне идеје, науче како да препознају стварне потребе корисника и осмисле пут до конкретних технолошких решења.
Радионице ће бити засноване на Десигн Тхинкинг методологији, која ученике подстиче да проблем сагледају из различитих углова, преиспитају почетне претпоставке и унапреде своја решења. Истовремено, за наставнике ће бити организоване посебне обуке, како би добили додатну подршку за менторски рад и вођење ученичких тимова кроз наредне фазе програма.
Након радионица следе додатне едукације, тромесечни менторски програм са стручњацима из привреде и регионалне квалификације.
Ово наводи један извор
Након регионалних радионица, учеснике очекују додатне едукације и тромесечни менторски програм са стручњацима из привреде, а потом и регионалне квалификације на којима ће најбољи тимови изборити место у националном финалу. Завршница 11. Галаксија купа биће одржана 6. и 7. априла 2027. године у Крагујевцу, где ће млади иноватори представити своје завршене пројекте публици и стручном жирију. Најуспешније очекују вредне награде, међу којима су Мејкерс лаб за победничку школу, техничка опрема и студијске посете партнерским компанијама.
Завршница 11. Галаксија купа биће одржана 6. и 7. априла 2027. године у Крагујевцу, где ће тимови представити пројекте публици и стручном жирију.
Ово наводи један извор
Након регионалних радионица, учеснике очекују додатне едукације и тромесечни менторски програм са стручњацима из привреде, а потом и регионалне квалификације на којима ће најбољи тимови изборити место у националном финалу. Завршница 11. Галаксија купа биће одржана 6. и 7. априла 2027. године у Крагујевцу, где ће млади иноватори представити своје завршене пројекте публици и стручном жирију. Најуспешније очекују вредне награде, међу којима су Мејкерс лаб за победничку школу, техничка опрема и студијске посете партнерским компанијама.
Награде укључују Мејкерс лаб за победничку школу, техничку опрему и студијске посете партнерским компанијама.
Ово наводи један извор
Након регионалних радионица, учеснике очекују додатне едукације и тромесечни менторски програм са стручњацима из привреде, а потом и регионалне квалификације на којима ће најбољи тимови изборити место у националном финалу. Завршница 11. Галаксија купа биће одржана 6. и 7. априла 2027. године у Крагујевцу, где ће млади иноватори представити своје завршене пројекте публици и стручном жирију. Најуспешније очекују вредне награде, међу којима су Мејкерс лаб за победничку школу, техничка опрема и студијске посете партнерским компанијама.
Ове године 41 пријављени тим долази из школа које већ имају Мејкерс лаб, а још осам тимова из школа у којима је његово отварање планирано.
Ово наводи један извор
Значајну улогу у томе има и мрежа Мејкерс лабова, савремено опремљених учионичких простора који младима омогућавају практичан рад. Ове године чак 41 пријављени тим долази из школа које већ имају Мејкерс лаб, док још осам тимова долази из школа у којима је његово отварање планирано.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.