Реченице које преносе сви медији.
А што се тиче проблема у вези са приступањем ЕУ, треба рећи да ЕУ не жели Србију. ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]
Текст из 3 чланка. 4 реченице преносе сви, у 2 се разликују.
Ванредне парламентарне изборе Новосађани су схватили лично.
То ми је постало јасно чим сам угледао дуге колоне у којима стрпљиво чекају испред бирачких места.
„Ово ми је први пут да излазим на изборе после 26 година“, рекао ми је насмејани Александар Николић.
И спреман је да чека, каже.
У реду, ово је озбиљно, помислио сам.
То су ми потвђивали и пресеци излазности током дана, јер су указивали да би могла да буде рекордна до вечери.
Док су биралишта била крцата, тргови града у којем се десила трагедија и погинуло 16 људи после чега су кренули антикорупцијски и антивладини протести 2024, били су прилично празни.
Деловало је као обична недеља, иако се осећала нервоза.
Стизале су бројне гласине да би могло да дође до инцидената, а поучен искуством са локалних избора ове и претходне године, и сам сам их очекивао.
У последњим минутима гласања, све је било толико мирно, да сам цинично помислио како „нешто сигурно неће бити у реду“.
Нешто касније, испред Новосадског сајма чекао сам да стигне изборни материјал и да се одржи последња седница Градске изборне комисије, а слободан ход искористио сам да јавим сестри да је „за сада“ све у реду у Новом Саду.
„Признао пораз, човече“, саопштава ми резултате избора, док иза ње чујем заглушујућу буку и прекидамо везу.
Покушавам да обрадим информацију коју ми је пренела, али немам времена.
Око мене су већ стотине аутомобила, сирене су толико бучне да ми покоји топовски удар дође као освежење.
Срећем 21-годишњег Давида Васића, који скаче од среће, док се његовој девојци сливају крупне сузе низ образе.
„Ово је најбоље време да се живи.
„Знам да ће бити много боље.
Одавде сада може само на боље да иде“, испричао ми је Давид, борећи се са сиренама аутомобила у намери да га чујем.
Убрзо дим од пиротехнике постаје толико густ да више не видим ни људе са друге стране дугачког пешачког прелаза преко широких новосадских булевара.
Крећем аутомобилом ка Тргу слободе у центру града, где је спонтано заказано славље после победе Студентске листе.
На истом месту пре мање од недељу дана одржан је један од последњих и најмасовнијих изборних скупова њихових ривала из Српске напредне странке.
Три километра сам прелазио дуже од пола сата, али деловало је да никоме не смета тај нови, вечерњи саобраћајни шпиц.
Већ код Српског народног позоришта почела је гужва, па сам се ситним корацима пробијао кроз масу како бих стигао до трга и споменика Светозару Милетићу, једном од симбола Новог Сада.
„Као 15. март ми је ово“, каже девојка момку, али их јасно чујем пошто смо збијени у гужви.
„Једино што код нас нема узбрдо-низбрдо“, додаје и успева да ме насмеје.
Нисам Новосађанин, али јесам Војвођанин, па ценим кад „нема узбрдо-низбрдо“.
Када ми је Трг слободе пукао пред очима имао сам осећај да је цео град на улици.
На Милетићевој статуи младићи са српским заставама прво су ми привукли пажњу, коју је убрзо одвукла бљештава светлост бакљи.
Узвикује се сада већ познат репертоар парола и песама.
„Готов је“ смењују погрдна скандирање доскорашњем председнику Александру Вучићу.
„Лијте кише, хладне воде, Вучић оде, Вучић оде“, фанатично пева девојка која стоји тик до мене.
После 16 минута тишине, славље је настављено широм града.
После једва неколико сати сна, схватам да су кише заиста лиле током ноћи, али нас који нисмо сувише поранили, дочекало је сунце.
Октобарско, зубато, али дај шта даш.
На Тргу слободе нема много знакова еуфорије десетина хиљада људи, али по једна српска тробојка остала је у свакој руци статуе Милетића.
- Живот по мјери човјека
- Трофеј Радија Црне Горе
АРД о изборима у Србији: Висока излазност и оптужбе за манипулацију
Чини се да је излазност на изборима у Србији веома висока.
То би могло да указује на велику мобилизацију студентског протестног покрета.
Они наступају са независном листом од 250 експерата.
На листи се налазе професори, представници различитих професија и цивилног друштва.
Испред бирачких мјеста у центру главног града Београда углавном су се могли срести гласачи студентске листе.
Једна пензионерка је убијеђена да би смјена Вучића могла да успије:
"Очекујем промјене, драстичне промене.
Многи људи који данас излазе на изборе очигледно су слиједили позив студената да гласају што раније."
Један младић каже: "Очекујемо да можемо нешто да промијенимо.
Овако више не иде.
Овог пута имамо довољно посматрача, тако да свака изборна крађа може да буде откривена.
То што сада оволико људи излази на изборе показује да више нема толико неодлучних.
Сада постоји неко за кога може да се гласа.
Раније је мање људи излазило на изборе.
Власт је намјерно стварала апатију."
Вучићеви гласачи се уздају у стабилност
Међутим, постоје и убијеђени Вучићеви гласачи: "Очекујем мир и стабилност.
Земља напредује и тако треба да се настави.
То је могуће само са досадашњим предсједником Александром Вучићем, уколико постане премијер.
Још увијек се сјећам раних 2000-их година, тада сам три пута изгубио посао.
Скандирања која сам слушао, сада видим исписане спрејом на лименој огради у центру града.
„Данас смо сви добро“, каже момак у раним тридестим познаници коју среће у једном новосадском кафићу.
Не чујем ово први пут данас у Новом Саду, а то ми потврђује и Мирослав Ћеран, који недељу описује као „фантастичну“.
„У шоку сам како се све брзо и лако завршило“, кратко истиче.
Спорим, али достижним“, додаје.
А каква је Србија у којој се пробудио 26. октобра?
„Пуна наде“, прво је што ми каже.
Пре него што сам напустио Нови Сад морао сам да одем тамо где је све почело – до Железничке станице у Новом Саду.
Након што је више пута реконструисана и свечано отварана, њена надстрешница се обрушила 1. новембра 2024, услед чега је погинуло 16 људи.
Био је то повод за низ студентских протеста и блокада, из њих се касније изродила Студентска листа, данас доминантна политичка снага у Србији, која може самостално да формира власт.
Десетине људи долазе испред Железничке станице, како би упалили свеће и положили црвене и беле руже покрај великих, црвених срца са именима преминулих.
Покрај 16 великих црвених срца постављају црвене и беле руже, док неколико метара даље пале свеће, штитећи их рукама од ветра који је дувао у највећем војвођанском граду.
Ту затичем Лилу Грегуш, рођену Новосађанку која је у том граду и студирала глуму, иако сада живи у Суботици.
А што се тиче проблема у вези са приступањем ЕУ, треба рећи да ЕУ не жели Србију.
На ранијим изборима у Србији увијек је било масовних оптужби за манипулацију и крађу.
Овог пута студентима је било дозвољено да пошаљу посматраче на свако бирачко мјесто.
Зато се ситуација прати пажљивије.
Студент права Михаило Дедијер један је од посматрача студентске листе у Основној школи "Скадарлија" у центру Београда.
Он говори о неправилностима на свом бирачком мјесту: "Предсједник одбора је обавијестио полицију, јер смо овдје имали бираче који су фотографисали своје гласачке листиће.
Тада су дошли посматрачи из Вучићеве СНС партије.
Рекли су нам да је фотографисање у реду.
Ми са студентске листе, међутим, мислимо другачије.
Јер то је кршење тајности гласања.
Полиција ипак није реаговала.
Рекли су да они немају ништа са тим."
Према подацима независне посматрачке организације ЦРТА, овакво фотографисање гласачких листића пријављено је до поднева на сваком четвртом бирачком мјесту.
Из прошлости је познато да су прије свега запослени у јавном сектору веома зависни од Вучићеве СНС партије и да бивају приморани да гласају за СНС, те да то докажу фотографијом.
Нејасни сценарио након гласања
Дугогодишњи владар Србије Вучић нагласио је након гласања да ће све протећи чисто и демократски:
"Вјерујем да ће се вечерас показати демократска воља грађана и, као што сам увијек говорио, избори се могу побиједити и изгубити.
Ако изгубимо изборе, то ћемо признати.
А ако побиједимо, нико нам неће одузети побједу."
Бирачка мјеста су затворена у 20 часова.
Који ће сценарио након тога услиједити, за сада је нејасно.
Студенти, с обзиром на високу излазност, рачунају на јасну побједу.
Уколико се објави другачији резултат, могло би доћи до већих протеста.
Излазност до 18 часова износила је 64,89 одсто, подаци су Републичке изборне комисије (РИК).
Ово је већи проценат и од излазности забележене 2008. године када је укупно гласало 61,35 одсто, рекордне од самосталности Србије.
До 19 сати гласало је 67,6 одсто уписаних бирача, саопштио је Цесид.
Према ранијим подацима Републичке изборне комисије (РИК), излазност до 18 часова износила је 64,89 одсто.
Ово је већи проценат и од рекордне излазности забележене 2008. године када је укупно гласало 61,35 одсто, што је досад било највише од самосталности Србије.
Највећа излазност до 18 часова била је у Војводини - 66,90 одсто, следи регион Београда - 65,67 одсто, Шумадија и Западна Србија 64,53 и Јужна и Источна Србија 62,01 одсто, саопштио је Бранко Јосиповић, директор Републичког завода за статистику, на конференције за медије.
До истог времена 2023. гласало је 51,93 одсто, додао је.
Од отварања бирачких места у седам ујутро формирали су се дуги редови за гласање у Београду, Нишу, Новом Саду и Панчеву, јавили су ББЦ репортери са лица места.
„Први пут сам дошао на гласање овако рано.
„Не види се крај реда, дефинитивно се види разлика у односу на претходне изборе", рекао је за ББЦ Милош Обреновић, док је чекао у реду испред бирачког места у Машинској школи у Панчеву.
Многи кажу да „не памте" оволику гужву током преподнева на гласачким местима, а све најновије вести пратите у ББЦ блогу уживо.
Да ли се по јутру дан познаје?
На овим изборима очекује се већа излазност у преподневним сатима у односу на претходне, с обзиром на поједине позиве гласачима да раније изађу на биралишта, рекла је Емилија Орестијевић из Цесида за РТС у 22. октобра, пре изборног дана.
Уобичајено је да током ручка, између два и пет, немамо нагле скокове броја изашлих бирача, додала је.
Претходни избори су показали да се и током последњих сат, два повећава излазност, па се гласање може продужити после осам на појединим местима, указала је.
На последњим парламентарним изборима 2023, гласало је 58,77 одсто бирача, што је била највећа излазност од доласка Српске напредне странке на власт.
Тада је било и око 100.000 неважећих гласова, односно 2,73 од укупног броја.
Око три одсто неважећих листића проценат је који се понавља из изборе у изборе у Србији.
Највећа излазност тада је забележена у неким од најсиромашнијих општина на југу Србије.
Рекордер је Трговиште, на југоистоку земље, где је гласало мало више од 80 одсто уписаних бирача.
Следе шест општина из околине Ниша: Дољевац, Бела Паланка, Гаџин Хан, Бабушница, Мерошина и Житорађа, где излазност није била нижа од 77 одсто.
Супротан крај ове скале готово искључиво попуњавају општине на Косову и оне чине 18 од 20 општина са најмањом излазношћу 2023, а предњачи Урошевац, у којем је тада гласало мање од три одсто уписаних бирача.
Општине у којима је излазност ниска, а нису на Косову, претежно имају доминантно мањинско становништво, попут Прешева и Бујановца, у којима су већина Албанци, или Тутина и Сјенице, где су то Бошњаци.
Шта је велика излазност у Србији?
Излазност се изражава у процентима у односу на укупан број бирача у Србији.
Поједини истраживачи указују да тренутни бирачки списак не одражава реалан број људи са правом гласа, те да је стварних бирача мање.
„Процене истраживача јавног мњења говоре да у Србији тешко да можете да нађете више од 4,8 до 4,9 милиона бирача.
„Ако на изборе изађе четири милиона људи, то је 82-83 одсто присутних који могу да остваре право гласа, што је импресиван број.
„Чак и у државама где постоји обавезно гласање, нема овако велике излазности", рекао је раније за ББЦ Иво Чоловић, програмски директор Центра за слободне изборе и демократију (Цесида).
Више од четири милиона људи последњи пут је изашло 2008. године на парламентарне изборе.
Мерено у процентима, од повратка вишестраначја у Србији, највећа излазност забележена је на првим изборима 1990. године (71,5 одсто) и у септембру 2000.
(74,4 одсто), после чега је пао недемократски режим Слободана Милошевића.
„Све је почело овде, код Железничке станице“, каже док јој глас дрхти.
„Истовремено сам и пресрећна и претужна и еуфорична.
„Не знам ни како се осећам“, прича Лила.
Неки су се налактили на ограду постављену на неколико десетина метара од зграде и немо посматрају арматуру, и даље приметну на месту на којем је била надстрешница.
И даље су ту бицикли који су поред надстрешнице били привезани тог 1. новембра 2024, посивели од дебелог слоја прашине који се две године скупљао на њима.
Лила Грегуш се нада да иста судбина не чека и предмете у којима би требало да се утврди одговорност за смрт 16 људи.
Резултат избора јој је разлог за оптимизам.
„Надам се и верујем ће се све променити, као наслов серије ‘Јутро ће променити све'“, закључује.
Погледајте видео: Дан после избора на Железничкој станици у Новом Саду
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, Вајберу.
Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]