Докази до којих је Радар дошао показују масовност надзирања грађана Србије и размере злоупотребе тајне службе и директора БИА Владимира Орлића. О томе сведоче решења Вишег суда о прекиду мера надзора БИА над… Цео текст
Докази до којих је Радар дошао показују масовност надзирања грађана Србије и размере злоупотребе тајне службе и директора БИА Владимира Орлића. О томе сведоче решења Вишег суда о прекиду мера надзора БИА над студентима, шефом кабинета ректора, председником Демократске странке, представником удружења ИТ Блокада Алексом Мијуцом и председником Независног синдиката железничара Србије, у које су имали увид.
Сада имамо доказ да је БИА била политичка полиција Александра Вучића која му је служила да тајно надзире све његове критичаре, од студената, људи са универзитета, лидера опозиционих странака, председника синдиката, чланова зборова грађана… Радар је имао увид у више решења Вишег суда у Београду, којима су после дужег времена спровођења мера тајног надзора, одбијени предлози за њихово даље продужавање. Као образложење за одбијање наведено је да није прикупљен ниједан доказ или сумња коју је изнела БИА као оправдање за увођење мера. У неколико случајева мере су одбијене и први пут када их је БИА тражила. Све ове захтеве упућене Вишем суду, који су се испоставили као неосновани, потписао је директор БИА Владимир Орлић. који није показао ни најмање личне одговорности да би поднео оставку. Радар је до сада имао увид у мањи део таквих решења суда, а објављујемо имена само оних са којима смо успели да разговарамо и дамо им на увид одлуке суда.
Незванично нам је потврђено из више извора, који због безбедности желе да остану анонимни, да је број захтева које је БИА упутила свим судовима у Србији драматично велики, а да су бројне мере примењиване без било каквог законског одобрења. Инсталирања софтвера Пегасус, који је нађен код бројних студената, ректора БУ Владана Ђокића, активиста и представника невладиних организација је незаконито, као и инсталирање прислушног и аудио-уређаја у амфитеатар на Правном факултету у Београду (о чему смо први известили). На мерама физичког праћења и пресретања комплетне комуникације, које нису биле судски одобрене, према нашим сазнањима, нашли су се бројни студенти, њихови професори, активисти, али и новинари, међу којима и из редакције Радар.
Те мере су некад биле директно незаконите, а понекад индиректно тако што су у захтевима за прислушкивање и праћење једне особе стављани бројеви телефона друге особе и места где та друга особа излази. Некада су прислушкивани сви око циљане особе. Објавили смо и да је БИА пресретала комуникацију неколико тужилаца Тужилаштва за организовани криминал, након што су наставили истрагу у поступку „Надстрешница“. На тај начин су практично надзирали све у том тужилаштву. Надзирање ТОК-а је класично обележје државног удара, нарочито ако се у обзир узме да је власт онемогућила рад овог тужилаштва тако што је повукла ударне групе.
Увидом у поједина решења Вишег суда у Београду којима је одбијена даља примена мера види се да су БИА и њен директор Владимир Орлић то тражили углавном шаблонски наводећи: (…) због постојања основа сумње да спроводи активности којима се угрожава уставно уређење и безбедност Републике Србије вршењем кривичних дела позивањем на насилну промену уставног уређења из члана 309 Кривичног законика у вези са кривичним делом припремање дела противуставног уређења и безбедности Србије из члана 320 Кривичног законика“, док је у ређим случајевима БИА наводила да постоје сумње на шпијунажу по члану 315 Кривичног законика, тако што су сваки контакт са страним држављанима описивали као сумњив. Сва решења којим су одбијене даље мере и она ређа којим се одбија почетна примена мера потписао је председник Вишег суда у Београду Драган Милошевић.
Занимљиво је да је БИА послала захтеве и непосредно пред изборе, а одбијајућа решења су донета и пре и после избора. Само три решења у која смо имали увид и која се односе на троје студената су донета крајем 2025. и њима су захтеви БИА тада одбијени одмах без претходних одобрења за примену мера надзора. За једног студента захтев је примљен дан после избора, 26. октобра 2026. и дан касније је такође одмах одбијен. У деловима решења где се препричава званичан захтев БИА који је потписао Орлић користе се неуобичајени термини за администрацију попут „блокадери“ и слично, што су термини пропагандне машинерије пораженог Вучићевог режима.
Шта је БИА тражила и шта кажу праћени
О свим решењима у која смо имали увид разговарали смо са шефом кабинета ректора Универзитета у Београду Данилом Потпарићем, председником Демократске странке Срђаном Миливојевићем, представником удружења грађана ИТ Блокада Алексом Мијуцом и председником Независног синдиката железничара Србије Радомиром Поповићем. Нашим саговорницима смо дали на увид решења Вишег суда у Београду и за сва је карактеристично да је даља примена мера тајног надзора одбијена након више месеци.
За Данила Потпарића, шефа кабинета ректора Универзитета у Београду, све мере су одобраване у 2026. Први пут их је Виши суд у Београду одобрио 27. јануара, па затим 27. априла, а проширене су 4. јуна, 27. јула и последњи пут 28. августа 2026. Са потписом Владимира Орлића БИА је тражила ново продужење 21. октобра. Тај предлог је стигао у суд 23. октобра, када је и одбијен. Као и код свих других пописано је где бораве и раде, возила која користе, али и бројни угоститељски објекти у које наводно често долазе. Нејасно је да ли се у свим тим објектима, па и оним угоститељским, налазе прислушни уређаји и камере. Потпарићу се у захтеву БИА, који је одбијен, замера што користи заштићене апликације на мобилном телефону, које иначе користе сви. Реченице из захтева БИА које су цитиране у решењу Вишег суда представљају јасне примере пропаганде пораженог аутократског режима.
Тако између осталог пише: „Данило Потпарић посебно осетљиве податке везане за актуелне друштвено политичке прилике посматране кроз призму деловања блокадерског покрета и студената-блокадера доставља…“, па се наводи име српског држављанина који је нескривено помагао студентском покрету. Да не би остало нејасно наводи се „да о друштвено политичкој ситуацији обавља консултације са професорима факултета који недвосмислено делују у интересу блокадерског покрета“. Ту се помињу имена бројних професора Универзитета у Београду. Све то је за Владимира Орлића било рушење уставног поретка. Да би још зачинили захтев за тајни надзор, Попарићу су приписали да ради у интересу Немачке, не наводећи ниједан доказ. У одбијајућем решењу донетом после девет месеци тајног надзора констатује се да нема ниједног доказа на који начин Потпарић организује, договара или планира било која кривична дела. „Имајући у виду све наведено председник вишег суда у Београду (Драган Милошевић) је мишљења да из четири приложена извештаја не произлази да су радње Данила Потпарића на било који начин усмерене против безбедности Републике Србије“, закључује се у решењу о одбијању, што је формулација за свако решење о прекиду примене тајних мера.
У разговору за Радар Данило Потпарић каже да га не изненађује сазнање да су људи са Универзитета у Београду били предмет присмотре јер је Универзитет био једно од места најснажнијег отпора урушавању институција и покушајима режима да се критичка мисао стави под контролу. „Власт је више пута показала да се, изгледа, највише плаши образованих грађана и институција које не пристају на послушност. Ипак, једно је претпостављати да сте под надзором, а друго сазнати да су према вама готово годину дана примењиване мере, по предлогу директора БИА и уз одобрење Вишег суда у Београду, због сумњи у припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије и наводног деловања у интересу Савезне Републике Немачке. Те квалификације најодлучније одбацујем. Никада нисам радио у интересу било које стране државе, нити против интереса Србије. Није пријатно када схватите да вас неко фотографише док водите дете у вртић и да се прате ваши сусрети и разговори“, каже Потпарић. Додаје и да му ни у једном тренутку није пало на памет да због тога одустане од свог рада или уверења.
„Ако су безбедносни ресурси коришћени за праћење људи зато што су критиковали власт или бранили аутономију Универзитета, онда се мора поставити питање да ли је БИА штитила безбедност Србије или политичке интересе власти. Одговор на то питање дугује се свим грађанима. Ово не посматрам одвојено од вишегодишње медијске кампање којој сам био изложен, а која је почела још 2019, након што сам јавно подржао одбрану академске честитости у поступку утврђивања плагијата докторске дисертације Синише Малог“, објашњава шеф кабинета ректора БУ.
Он каже да су студенти пред грађане Србије поставили брутално једноставан избор – „Србија или мафија“ , а да су грађани 25. октобра изабрали.
„Не тражим привилегију за себе. Тражим да државни органи служе закону и Републици Србији, а не власти или странци; да Универзитет буде слободан; и да неслагање са влашћу никада више не буде третирано као питање државне безбедности. Ако је цена одбране тих принципа била то што сам био праћен, фотографисан, прислушкиван и медијски дискредитован, ту цену сам већ платио. Од тих принципа нисам одустао – и нећу“, поручује Потпарић.
За председника ДС-а Срђана Миливојевића Виши суд је прво одобрио мере тајног надзора 30. јануара 2026, па их продужио 24. априла и последњи пут 27. јула 2026. БИА је затим дан пред изборе 24. октобра тражила ново продужење мера, што је у Виши суд стигло 27. октобра, а два дана касније 29. октобра је донето решење о одбијању. БИА у свом предлогу констатује да Миливојевић „у континуитету спроводи активности којима се угрожава безбедност Републике Србије“. Орлић који потписује предлог, како се цитира у решењу Вишег суда, позива се на нешто од пре више од 26 година. БИА тврди да је Миливојевић наводно деведесетих и почетком двехиљадитих година, као припадник некадашњег Отпора послат на обуку у Сегедин у Мађарску и у Балтимор у САД, те да га је на
обуку послало америчко дипломатско-конзуларно представништво са циљем свргавања режима Слободана Милошевића. Међутим нису пружили ни један доказ за то, што је утврдио и Виши суд. Још БИА тврди да је Миливојевић наставио да „подстиче и усмерава екстремно оријентисане појединце, потпирује и подстиче грађане на масовни бунт, а актуелну власт означава као кривце“. БИА наводи да Миливојевић у рушењу уставног поретка користи методе и знања стечена на обуци у Сегедину и Балтимору, те да од почетка протеста у Новом Саду 2024. координира протесте. За БИА је проблематично што су Миливојевић и ДС целокупну своју инфраструктуру и просторије ставили на располагање Студентском покрету, зборовима, удружењима грађана.
Председник ДС-а Срђан Миливојевић каже за Радар да су безбедносне службе већ 14 година у служби опстанка режима, а не очувања безбедности Србије и грађана. То је, како закључује, далеко од законског оквира и Уставом дефинисане политичке неутралности.
„Интересантно је да БИА зна број шасије мог аутомобила, али не зна како се пет тона дроге нашло у магацину одборника СНС-а у Коњуху. Страшно је да БИА уходи тужиоце Тужилаштва за организовани криминал, опозиционе странке и новинаре, а не зна да је код Лознице у туристичком комплексу Сунчана река организован тајни паравојни камп за борбено-тактичку обуку држављана Молдавије и Румуније. Због чега ти људи примају плату ако тврде да сам ја био у Балтимору, иако никада нисам био у САД. Како су утврдили да сам 1999. и 2000. био у Сегедину, а 1998. су ми одузели пасош, док не знају како им се десила Бањска и шта њени припадници раде на Јовањици“, пита Миливојевић.
Он оцењује да захтев за одобравање посебних мера за праћење његових комуникација и контаката изгледа као да га је писао неки Бранислав Нушић, како каже, баш по мери интелектуалних капацитета Владимира Орлића, који би требало да глуми Алексу Жунића.
„Просто је невероватно да редове овако озбиљне службе попуњавају полуписмени и приглупи људи са чланском картом СНС-а. Више пута сам од професионалних и часних припадника безбедносних служби добио информацију да се моје комуникације и кретање прате. Два пута сам на аутомобилу пронашао ГПС уређај за праћење мог кретања. Приликом праћења у аутобусу градског превоза, момак и девојка који су ме пратили су испустили средство везе. Како су чували Србију и режим, добро да нам је држава опстала. Време је да се све овако обрукане безбедносне службе распусте“, закључује Срђан Миливојевић.
За Алексу Мијуцу из ИТ Блокада Виши суд у Београду је први пут одобрио тражене мере БИА 30. априла 2026. и продужио их је 27. јула. БИА је тражила ново продужење 21. октобра, али је оно у Виши суд стигло дан после избора 26. октобра, а решење о одбијању је донето 28. октобра. У образложењу предлога за наставак праћења који је потписао Владимир Орлић, између осталог се наводи да је Мијуца један од главних чланова удружења „за прикупљање финансијских средстава за блокадерске активности“, да се у међувремену усмерио на „логистичко и организационо пружање подршке представницима блокадерских покрета“. Посебно се указује да често борави ван земље… Пошто је све то радио, БИА закључује да би његово деловање могло да доведе до нарушавања уставног поретка и насилне смене легално изабране власти, „чиме би у великој мери била угрожена не само национална безбедност него и стратешки положај Србије у међународним круговима“…
И Алекса Мијуца је попут Потпарића и Миливојевића претпостављао да БИА зна шта они раде и да их вероватно неосновано прате и прислушкују.
„Све време смо радили у складу са законом и статутом нашег удружења, што сада потврђује и сам Виши суд у Београду, који је захтев БИА за продужење посебних мера одбио као неоснован два дана након избора. Ипак, нисмо могли ни да претпоставимо докле то иде и колики је ово удар на приватност, не само моју, већ и људи са којима радим и живим. Служба која би требало да штити државу и уставни поредак, без икаквог правног основа прати људе који све време јавно и транспарентно раде у складу са законом, у интересу друштва и државе “, каже Мијуца.
Он упозорава да то није заштита државе, већ злоупотреба државе против сопствених грађана. „За то ће одговарати. Одговараће и за ненадокнадиву штету коју су нанели Републици Србији и нашем народу, злоупотребљавајући све државне ресурсе у спрези са мафијом“, каже Алекса Мијуца.
За председника Независног синдиката железничара Србије Радомира Поповића мере су одобрене 28. јануара 2026, па су делимично прекинуте 24. марта, да би биле проширене 17. априла и продужене 28. априла и 27. јула одлуком Вишег суда у Београду. Директор БИА Владимир Орлић, према решењу Вишег суда, у свом предлогу за продужење мере надзора између осталог наводи како Поповић захваљујући великом утицају у предузећу и великом броју запослених које окупља у својој синдикалној организацији, представнике државних органа Републике Србије као и руководство предузећа уцењује штрајковима и обуставом рада. Орлић даље закључује да тако Поповић испољава „спремност за радикализацију својих активности које би могле да доведу до насилне промене уставног уређења РС“. Такође, Орлићу који је потписивао предлоге није право и што је Поповић имао контакте са слободним медијима – Новом С.
Радомир Поповић у разговору за Радар каже да је упркос сталном указивању на злоупотребе у Железници Србије током 2020. и 2021. године, на велике губитке и државе и железнице на судским процесима где су једину корист имале адвокатске куће, неки циљ постигао тек преко протеста на улици.
„Изгледа другачије не може. У наводима где указујем на слабости и пропусте које видим у пословању и делима где послодавац угрожава права и услове рада радника, мене окривљују да „припремам насилно рушење уставног уређења уз помоћ из иностранства“ и због тога будем на мерама праћења и прислушкивања. Изгледа да, ако часно радиш свој посао и не желиш да туђа мисао буде и твоја мисао, те будеш окружен сарадницима који су пре свега часни, поштени, породични људи који верују и знају да истина и правда увек на крају морају победити, мораш бити окривљен ни мање ни више него за насилну промену уставног уређења!“, каже Поповић.
Размере злоупотребе тајне службе у време напредњака биће тек откривене, али је несумњиво да је то један континуитет, нарочито од када се противзаконито на чело БИА постављају истакнути страначки кадрови, као што су Братислав Гашић, Александар Вулин и, последњи, Владимир Орлић.
Вук З. Цвијић и Бојана Анђелић (Радар, фото: Аутономија)
