Све вести
Фото из чланка: АутономијаАкадемија за развој демократије тражи смену Орлића и истрагу о прислушкивању новинара - Аутономија Прислушкивање новинара Радара: Траже смену Орлића и истрагу
Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст27 само у једном
Текст из 2 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 27 реченица које преноси само по један медиј
У новом тексту Радара, изнете су информације на основу којих се види размера прислушкивања коју је спроводила БИА.
Пишу како су захтеве упућене Вишем суду, који су се испоставили као неосновани, потписао директор БИА Владимир Орлић.
Радар је и раније објавио како је БИА пресретала комуникацију неколико тужилаца Тужилаштва за организовани криминал, након што су наставили истрагу у поступку „Надстрешница“.
„На тај начин су практично надзирали све у том тужилаштву.
Надзирање ТОК-а је класично обележје државног удара, нарочито ако се у обзир узме да је власт онемогућила рад овог тужилаштва тако што је повукла ударне групе,“ пише у тексту.
Регионална академија за развој демократије из Новог Сада затражила је данас хитну смену директора Безбедносно-информативне агенције (БИА) Владимира Орлића и неодложно поступање тужилаштва поводом објављених докумената и навода о прислушкивању и праћењу новинара недељника Радар.
У захтевима које је подносила БИА Радаровим увидом у документацију могли су да примете одређен шаблон.
Углавном су се мере прислушкивања захтевале због постојања основа сумње да спроводи активности којима се угрожава уставно уређење и безбедност Републике Србије вршењем кривичних дела позивањем на насилну промену уставног уређења из члана 309 Кривичног законика у вези са кривичним делом припремање дела противуставног уређења и безбедности Србије из члана 320 Кривичног законика.
У ређим случајевима, додаје се, БИА је наводила да постоје сумње на шпијунажу по члану 315 Кривичног законика, тако што су сваки контакт са страним држављанима описивали као сумњив.
Сва решења којим су одбијене даље мере и она ређа којим се одбија почетна примена мера потписао је председник Вишег суда у Београду Драган Милошевић.
Као занимљиво, Радар истиче чињеницу да су решења доношена пре и после избора, а да је Виши суд захтев за праћење једног студента примио 26. октобра.
„У деловима решења где се препричава званичан захтев БИА који је потписао Орлић користе се неуобичајени термини за администрацију попут „блокадери“ и слично, што су термини пропагандне машинерије пораженог Вучићевог режима,“ наводе у тексту.
Та организација је у саопштењу за јавност оценила да јавно доступне информације пружају довољно основа да тужилаштво одмах обезбеди доказе и испита одговорност свих који су надзор новинара тражили, одобравали и спроводили.
„Овај случај видимо као бруталну злоупотребу државног апарата за заштиту личних и политичких интереса Александра Вучића и његовог бившег режима.
Службе безбедности имају обавезу да штите грађане и државу“, навела је Регионална академија.
Оценили су да коришћење служби безбедности за обрачун са новинарима који истражују корупцију у врху власти представља урушавање сврхе државних институција.
Затражили су утврђивање одговорности Орлића за евентуалну злоупотребу положаја, као и свих других учесника, без обзира на функције које обављају.
Регионална академија је упозорила да последице могућег прислушкивања новинара превазилазе угрожавање слободе медија, јер такав надзор може да открије идентитет поверљивих новинарских извора и угрози њихову безбедност.
„Сматрамо да овакав начин надзора представља јасан покушај да се до извора дође и да се застраше сви који су спремни да проговоре.
То је механизам ућуткивања којим се штите носиоци моћи, а грађанима ускраћује право да знају како се власт врши у њихово име“, наводи се у саопштењу.
Та организација је затражила да тужилаштво хитно обезбеди целокупну документацију о надзору, утврди ко је имао приступ прикупљеним подацима и како су они коришћени, као и да обезбеди делотворну заштиту новинара и њихових извора.
Нагласили су да истрага мора да обухвати и околности под којима су мере надзора одобрене.
„Постојање судског одобрења не сме послужити као изговор да се њихова сврха и злоупотреба не испитају“, навела је Регионална академија.
Подсетили су да је 2. новембра обележен Међународни дан борбе против некажњивости злочина над новинарима и оценила да институције у Србији своју обавезу заштите новинара морају да покажу конкретним поступањем.
„Смена Владимира Орлића мора бити први корак.
Пуна одговорност за злоупотребу државних институција мора бити њен исход.
Тужилаштво мора да поступи без одлагања, независно од политичке моћи оних чију одговорност испитује“, поручила је Регионална академија за развој демократије.
