Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

Спољна политикаПрви објавио Index, 1. нов, 14:22 · последњи 1. нов, 15:25

Путин завршава „шпијунско око“; Сателитски снимци открили до сада невиђена склоништа

2 медија · 2 текста · 2 изворна Истражи мрежу
Фото из чланка: Б92
Преглед вести

Хронологија

  1. 14:22
    Index (отвара се у новом прозору) први објавио
    Papa se oglasio o primirju u ukrajinskom Oleškom. Nada se novim pregovorima
    PAPA Lav izrazio je danas nadu da će suradnja Rusije i Ukrajine tijekom primirja u Oleškom, ukrajinskom gradu pod ruskom okupacijom, otvoriti put novim mirovnim pregovorima i konkretnim koracima prema miru. Ukrajina i… Цео текст

    PAPA Lav izrazio je danas nadu da će suradnja Rusije i Ukrajine tijekom primirja u Oleškom, ukrajinskom gradu pod ruskom okupacijom, otvoriti put novim mirovnim pregovorima i konkretnim koracima prema miru.

    Ukrajina i Rusija 23. listopada objavile su da su postigle dogovor o primirju u Oleškom. Dogovor je postignut uz posredovanje američke prve dame Melanije Trump, a cilj je bio omogućiti dostavu humanitarne pomoći i evakuaciju stanovnika grada na prvoj crti bojišnice, koji se suočava s ozbiljnom nestašicom hrane i lijekova.

    "Provedena je humanitarna operacija da bi se pomoglo civilnom stanovništvu u gradu Oleškom. Nadam se da će suradnja između dviju strana, koja je omogućila ovu nužnu humanitarnu gestu, ojačati njihovu spremnost na dijalog i dovesti do novih, konkretnih mirovnih inicijativa", rekao je papa tijekom nedjeljne molitve.

    Tekst se nastavlja ispod oglasa

    Novi mirovni pregovori početkom studenoga

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski najavio je da će se mirovni pregovarači ponovno sastati početkom studenoga, kada bi trebao biti održan novi krug razgovora. Papa Lav 16. listopada razgovarao je s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom i ukrajinskim predsjednikom Zelenskim.

    Prema navodima Kremlja, Putin je papi rekao da podržava inicijativu Vatikana za dostavu pomoći civilima u Oleškom te da je spreman surađivati.

    Ipak, nadbiskup Paul Gallagher u utorak je izjavio da ne vjeruje da je Vatikan imao izravnu ulogu u dogovaranju šestodnevnog primirja, unatoč tome što je papa nedavno razgovarao i s Putinom i sa Zelenskim.

    ovdje.

    Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu? Kliknite

    Ovo je

    Homepage nacije.

    desk@index.hr ili klikom

    ovdje. Atraktivne fotografije i videe plaćamo.

    Imate važnu priču? Javite se na

    Želite raditi na Indexu? Prijavite se

  2. 15:25
    B92 (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 1 сат 3 мин после првог
    Путин завршава „шпијунско око“; Сателитски снимци открили до сада невиђена склоништа
    01.11.2026. 15:25 Путин завршава "шпијунско око"; Сателитски снимци открили до сада невиђена склоништа Кремљ је све ближи активирању свог "новог ока" над Европом. Према медијским извештајима, изградња огромног… Цео текст

    01.11.2026.

    15:25

    Путин завршава "шпијунско око"; Сателитски снимци открили до сада невиђена склоништа

    Кремљ је све ближи активирању свог "новог ока" над Европом. Према медијским извештајима, изградња огромног радарског комплекса у Калињинграду, руској ексклави са снажним војним присуством, скоро је завршена.

    Посматрана из ваздуха, три крака пространог комплекса, од којих је сваки дужи од 500 метара, изгледају као траг неког ванземаљског облика живота остављен усред иначе нетакнуте шумске природе. Грађевина би се могла упоредити и са платформом за слетање или лансирање, намењеном огромној московској обавештајној мрежи.

    Стручњак за безбедност Вајдотас Малинионис каже да је радар толико велики да може да "гледа" иза закривљености Земље. Бивши литвански војни командант рекао је за ДW да ће радарски систем за надзор изван хоризонта (ОТХ), који се гради у близини Гвардејска, имати домет од око 3.000 километара. То би Москви омогућило да надзире готово сваки део Европе, као и читаву територију Украјине.

    Према извештајима, систем би Русији омогућио пресретање сателитских комуникација, као и откривање кретања авиона и балистичких ракета.

    "Циљ и намена овог радара јесте праћење циљева на великим удаљеностима и рано упозоравање. Још не знамо да ли је оперативно способан да обавља те задатке, али се свакако управо сада гради", додао је он.

    Систем за масовни надзор

    Британски лист Тајмс пише да су ови системи првенствено намењени откривању и ометању електронских сигнала, позивајући се на финско-пољску компанију за свемирску и одбрамбену технологију Ајси (ИЦЕYЕ).

    "Могли би да их користе у офанзивним операцијама како би прикупили више информација о одређеним циљевима", објашњава Малинионис. "А уколико би успели да добију рано упозорење о кретању НАТО трупа, у случају инвазије на источно крило Алијансе, имали би више времена за доношење одлука."

    Можда вас занима

    Рат у Украјини – 1.681. дан: Нови трилатерални преговори могли би да буду одржани у Абу Дабију, открио је украјински председник Володимир Зеленски. Истовремено, настављају напади и борбе на фронту.

    15:32

    1.11.2026.

    1 х

    Папа Лав изразио је данас наду да ће сарадња Русије и Украјине током примирја у Олешкију, украјинском граду под руском окупацијом, отворити пут новим мировним преговорима и конкретним корацима ка миру.

    14:41

    1.11.2026.

    2 х

    Говорећи за ДW са обале Балтичког мора, летонска геополитичка аналитичарка Евија Дјатковица упозорила је да поновно увођење старе совјетске технологије може имати неповољне последице у условима све шире примене нових технологија у савременом ратовању

    "Она ће помоћи Русији да отклони постојеће недостатке у откривању објеката који лете на малим висинама, чиме ће се смањити ефикасност све брже интеграције дронова у регионалне одбрамбене доктрине", сматра она.

    Центар за електронско ратовање

    Према писању Тајмса, компанија Ајси сматра да ширење руског система радара за надзор изван хоризонта показује да се Калињинград развија у центар за напредне војне сензоре и системе за електронско ратовање.

    "Нови радар указује на интензивирање надметања Русије и НАТО-а за војну надмоћ и контролу над регионом Калињинграда", нагласила је Дјатковица. "То је потенцијално опасна ситуација, јер се може очекивати даље јачање војног присуства на обе стране, а у једном тренутку превентивни удар могао би постати опција како би се другој страни ускратила неприхватљива предност у региону", упозорила је она.

    Русија је већ упозорила НАТО да би била спремна да употреби нуклеарно оружје уколико би западна алијанса покушала да блокира Калињинград. Ова потенцијална тачка сукоба и руска војна испостава налазе се на обали Балтичког мора, између чланица НАТО-а Пољске и Литваније, у непосредној близини источног крила Алијансе.

    Ексклава се простире свега 200 километара од истока до запада и 100 километара од севера до југа. Ипак, како истиче Малинионис, најмања руска федерална јединица, односно област, располаже значајном војном моћи.

    "Према неким изворима, Русија има могућност да у Калињинграду распореди до 100 нуклеарних бојевих глава. Поједини извори наводе да је њихово распоређивање тамо већ почело, мада то још није потврђено", указао је бивши командант.

    Али то није све

    Компанија Ајси наводно је открила још један велики комплекс кружних антена, око 50 километара западно од Гвардејска, у близини града Черњаховска, пише немачки дневник Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ). Према извештајима, широм Калињинградске области распоређено је више од 20 објеката за прикупљање сигнала и електронско ратовање.

    Сателитски снимци откривају и нова склоништа за борбене авионе на војном аеродрому Калињинград-Чкаловск, наводи ФАЗ. На другим снимцима виде се лансирне платформе мобилног противваздушног ракетног система С-400 у Балтииску, што указује на могућност да су ти системи већ оперативни. "Ови фактори јасно показују стратешки значај територије око Калињинграда и за Русију и за НАТО", каже Дјатковица.

    Можда вас занима

    Укупни војни губици Русије од почетка свеобухватне инвазије на Украјину процењују се на између 1,4 и 2,1 милион погинулих и рањених припадника оружаних снага, наводи се у анализи коју је објавио Тхе Ецономист.

    22:24

    31.10.2026.

    18 х

    Украјинске снаге извеле су необичну војну операцију у околини Купјанска, у Харковској области, инфилтрирајући се на руске положаје кроз подземне гасоводне цеви, чиме су, према тврдњама Кијева, нанеле значајне губитке руској војсци.

    17:05

    31.10.2026.

    23 х

    "За Русију, између осталог, географски положај Калињинграда и тамо распоређени нуклеарни арсенал омогућавају пројектовање претњи према већини европских престоница." Управо ту до изражаја долази значај огромног радара, сматра она.

    "Због његовог великог домета, и други делови Европе, од севера до запада, биће изложенији руском надзору и војним активностима."

    Подстицај за Запад

    Она је рекла да је добра вест то што сваки нови корак у руској ескалацији, који има последице и по европске земље удаљеније од њених граница, доприноси томе да читав континент све озбиљније схвата Москву као непосредну претњу.

    "Руски злонамерни сигнали требало би да подстакну Запад да настави да јача своје војне капацитете, што ће, заузврат, учинити заједничко одвраћање НАТО-а и Европе уверљивијим."

    Дјатковица је као пример навела Пољску, која свој парк приобалних ветротурбина у Балтичком мору претвара у део надзорне инфраструктуре НАТО-а.

    У још једном кораку ка интеграцији новијих технологија, немачки произвођач наоружања Рајнметал гради сателите са радаром са синтетичком апертуром (САР), у сарадњи са компанијом Ајси. Они омогућавају снимање прецизних слика кретања трупа и положаја непријатељских снага, чак и ноћу или у лошим временским условима.

    Снимци ће се користити на источном крилу НАТО-а, као и у оквиру бригаде Бундесвера стациониране у Литванији. Први сателити са радаром са синтетичком апертуром требало би да буду лансирани у орбиту ракетом компаније Спејс екс (СпацеX) почетком 2027. године.

    Малинионис се сложио да је прилагођавање најважнија лекција коју европски лидери треба да науче у време руске агресије. Ипак, имао је још једну примедбу. "Постоји и једна слабост овог новог руског радара. Толико је огроман да представља прилично лаку мету!"

Ко пише

2медија
2текста
  • Index
  • B92

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

Вести

  • Избори1028
  • Друштво827
  • Економија577
  • Спољна политика560
  • Правосуђе489
  • Медији407
  • Безбедност228
  • Политика163
  • Косово56

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 4335 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете