Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

Спољна политикаПрви објавио Klix, 22. окт, 13:11 · последњи 22. окт, 14:55

Путин је параноичан и опседнут страхом да ће га неко убити? Шокантне тврдње о руском председнику и рату у Украјини

2 медија · 2 текста · 2 изворна Истражи мрежу
Фото из чланка: Клиx
Преглед вести

Хронологија

  1. 13:11
    Klix (отвара се у новом прозору) први објавио
    Evropska unija traži pregovarača za razgovore s Putinom: Brisel želi da to budu Von der Leyen, Costa ili Kallas
    Pitanje je postalo hitnije nakon što je specijalni izaslanik američkog predsjednika Steve Witkoff ove sedmice otputovao u Rusiju. Putinu je ponudio trilateralni samit s Donaldom Trumpom i ukrajinskim predsjednikom… Цео текст

    Pitanje je postalo hitnije nakon što je specijalni izaslanik američkog predsjednika Steve Witkoff ove sedmice otputovao u Rusiju.

    Putinu je ponudio trilateralni samit s Donaldom Trumpom i ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim, s ciljem da se ubrza prekid vatre.

    Trump posljednjih dana razgovara s Putinom mimo Kijeva i evropskih saveznika. U Ukrajini i Evropi raste zabrinutost da je sve spremniji stati na rusku stranu u ratu koji traje skoro pet godina. Zbog toga se u Briselu ponovo otvorila rasprava o tome da Evropa mora imati vlastiti kanal prema Kremlju.

    Pavel: Putin ne priznaje EU

    Češki predsjednik Petr Pavel rekao je u intervjuu za mrežu Axel Springer Global Reporters da Putin Evropsku uniju ne smatra autoritetom.

    "On ne želi razgovarati s Ursulom von der Leyen, ne razgovara s Kajom Kallas. Prestao je razgovarati i s drugim evropskim liderima, uključujući Emmanuela Macrona", kazao je Pavel.

    Pavel smatra da bi EU trebala odrediti jednu osobu ili grupu ljudi koji bi govorili u ime Evrope. To ne bi morali biti predstavnici EU ili NATO-a, nego lideri kojima bi ostali dali mandat za pregovore.

    David Lidington iz londonskog instituta RUSI ocijenio je da bi bilo dobro imati kanal prema Putinu, koliko god to bilo teško prihvatiti. Ne očekuje brze rezultate, ali smatra da bi takav kanal mogao poslužiti kad se ukaže prilika.

    Diplomate se ne slažu ko bi najbolje predstavljao Evropu. Iz Brisela se nameću tri imena. Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen već je s Trumpom direktno pregovarala o trgovini, a kabinet predsjednika Evropskog vijeća Antónija Coste ranije je uspostavio komunikaciju s Kremljom. Kao moguća predstavnica evropskih interesa spominje se i visoka predstavnica EU za vanjsku politiku Kaja Kallas.

    Jedan diplomata iz zemlje članice EU upozorio je da dogovor s Putinom i Trumpom neće ići po briselskom protokolu.

    "Ne možemo se pojaviti s dvoje ili troje ljudi koji svi govore u ime EU", rekao je.

    Sve češće se spominje i finski predsjednik Alexander Stubb, iako nije dio briselske administracije.

    Stubb ima vjerovatno najbolji odnos s Trumpom među evropskim liderima. Finska ima dugo iskustvo s Rusijom, s kojom dijeli granicu dugu 1.300 kilometara i s kojom je ratovala.

    Drugi diplomata istakao je da je Stubb dosad jedini lider koji je sam iskazao spremnost da preuzme tu ulogu. Smatra da bi Stubb mogao biti evropski izaslanik na budućem mirovnom samitu.

    Stubb je u utorak u Oslu učestvovao u pregovorima sa Zelenskim i Witkoffom, prije Witkoffovog puta u Rusiju. Na sastanku je bio i Björn Seibert, najbliži saradnik Ursule von der Leyen.

    Jedan EU diplomata otkrio je da su evropski lideri na samitu u Briselu prošle sedmice pitali Costu je li vrijeme da razgovara s Putinom.

    "Costa je rekao da sada neće razgovarati s Putinom", naveo je.

    Isti diplomata smatra da je Costa bolji izbor od von der Leyen i Kallas. Za njih dvije u Briselu vlada mišljenje da su previše uz Ukrajinu da bi mogle uspješno zastupati EU, a Kallas je uz to otvoreno kritikovala Trumpa. Prema njegovim riječima, Costa djeluje kao nepristrasniji posrednik.

  2. 14:55
    Србија Данас (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 1 сат 45 мин после првог
    Путин је параноичан и опседнут страхом да ће га неко убити? Шокантне тврдње о руском председнику и рату у Украјини
    Чешки председник Петр Павел, бивши начелник главног штаба чешке војске и некадашњи највиши генерал НАТО, изразио је дубоку забринутост због односа с Русијом. У великом интервјуу упозорио је на могућност рата и позвао… Цео текст

    Чешки председник Петр Павел, бивши начелник главног штаба чешке војске и некадашњи највиши генерал НАТО, изразио је дубоку забринутост због односа с Русијом.

    У великом интервјуу упозорио је на могућност рата и позвао Европу да преузме иницијативу у преговорима с Владимиром Путином, за кога каже да је параноичан и лоше информисан, пише немачки Билд.

    Европа мора да дефиниче циљеве преговора

    Павел сматра да Европљани морају разговарати о безбедности континента.

    - Како можемо разговарати о европској безбедности, а да у то не укључимо Европљане? Зато мислим да бисмо ми Европљани прво требало да развијемо јасно дефинисану визију за преговоре, рекао је.

    Према његовом мишљењу, Европи је потребна "интерна расправа о ширем европском ставу" како би се дефинисали циљеви.

    - Након те расправе требало би одредити особу или групу људи који би говорили у име Европе. То не морају нужно бити представници ЕУ или НАТО, већ политички лидери који би добили мандат осталих за вођење преговора, појаснио је Павел.

    Понуда Путину као подстицај

    Чешки предсједник сматра да Русија и САД не схватају Европу озбиљно.

    - Виде колико смо подељени, слаби и колико нам дуго треба да уопште донесемо одлуку. Ако то брзо не променимо, постаћемо неважни, оценио је он.

    Као могући подстицај за преговоре види економску сарадњу.

    - Ако покренемо процес који би довео до краја рата у Украјини, више не би било разлога за даљње хибридне нападе, поготово ако на крају чека некакав подстицај. Под тим мислим на поновно успостављање економских односа, сарадњу и трговину, што је Русији прилично примамљиво, казао је Павел и додао да је услов за то прекид ватре у Украјини.

    "Путин је дезинформисан и параноичан"

    Павел верује да су руски ресурси исцрпљени након сукоба који траје знатно дуже од Другог светског рата. Истиче да је социјална и економска ситуација у Русији врло лоша. Навео је и конкретне проблеме Москве у рату.

    - Русија сваког месеца губи десетине хиљада војника. Само у септембру било је око 50.000 погинулих и рањених војника. То увелико надмашује темпо којим Русија може да надокнади губитке регрутацијом, рекао је.

    Коментарисао је и Путиново ментално стање.

    - Не верује многим људима. Уз то, има готово опсесиван страх да ће га убити. Окружен је само малим бројем људи који због тога могу врло успешно филтрирати информације које долазе до њега.

    Као последицу тога, Павел сматра да је Путин и даље уверен да операција тече успешно, вероватно на основу извештаја војног врха.

    - Мислим да га дезинформишу на више начина, закључио је.

    Циљ Москве: Нови талас избеглица

    Према Павеловим речима, циљ Кремља је "да учини живот у Украјини неподношљивим и можда чак изазове нови талас избеглица према европским земљама".

    Сматра да је циљ тога да се покаже како Украјина не може да обеди и да ће Русија постићи своје циљеве тако што ће људима тамо онемогућити живот.

    - Овим темпом рат би могао да се настави унедоглед јер ниједна страна не побеђује. То је нека врста модерног Првог светског рата са 'зоном смрти' у којој практично нема помака.

    Грешка Европе у наоружавању Украјине

    Павел је критиковао европске земље због оклевања у испоруци војне опреме Украјини.

    - Неке су земље оклевале с испоруком оклопних возила, затим муниције дугог домета, па ракета и на крају авиона. Украјину то није коштало само територија, него пре свега хиљада и хиљада људских живота. Да смо од почетка подржали Украјину у истој мери, рат би изгледао потпуно друкчије, тврди он.

    Ризик од отвореног војног сукоба

    Упозорио је да би тренутни приступ могао довести до ескалације и "отвореног војног сукоба". Садашњу ситуацију описује као хибридни рат.

    - Циљ ове кампање је првенствено да се посеје раздора у ЕУ и НАТО, подстакне неповерење у наше институције, али и одвраћање од подршке Украјини, рекао је.

    Одбацио је Путинове тврдње да НАТО жели да нападне Русију.

    - Могу да потврдим да никада, иако сам имао највиши безбедносни ниво у НАТО, нисам видео план чији би циљ био напад на руску територију. Такав план никада нисам видео. Сви планови НАТО су обрамбени.

    Пропуштена прилика за примирје

    Павел сматра да се пропустила прилика за примирје у време док је Русија била под снажним притиском санкција.

    - Верујем да смо били прилично близу тој ситуацији, каже он.

    Објаснио је да је усклађено деловање САД и Европе против руске економије показало резултате и ставило Русију под снажан притисак.

    - Мислим да је постојала шанса да се Русија присили на примирје да смо успели да задржимо исти темпо. Сада је Русија поново добила простор за предах. То се догодило због новца из САД за нафту и назнака да би могло да дође до договора без Европе и без Украјине. Сада ће бити пуно теже јер Русија користи ту прилику да избегне притисак, а то им подиже морал, закључио је чешки председник.

Ко пише

2медија
2текста
  • Klix
  • Srbija Danas

Вести

  • Избори979
  • Друштво712
  • Спољна политика537
  • Економија496
  • Правосуђе408
  • Медији337
  • Безбедност207
  • Политика145
  • Косово52

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 3873 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете