
Реченице које преносе сви медији.
Некадашњи председник и премијер Србије, али и бивши председник Српске напредне странке, након одржаних ванредних парламентарних избора 25. октобра мораће да се привикава на нове околности и да потенцијално мења поједине, устаљене праксе. Јер, откако је Томислав Николић победио Бориса Тадића у другом кругу председничких избора 20. маја 2012. године, Александар Вучић је навикао да на један условно речено специфичан начин – „влада“ Србијом.
Између осталог, током претходних 14 година карактеристично је било да Вучић у својим јавним обраћањима истакне како се не плаши нити једног свог политичког опонента. Али, када се погледа уназад, последњи пут када се Вучић нашао у политичкој дебати било је 7. маја 2012. године, дан након првог круга председничких избора.
Тада су наспрам њега у студију телевизије Б92 стајали Драган Ђилас и Чедомир Јовановић. Старе навике тешко умиру
Упитан о сталним позивама Вучића на ТВ дуел, иако их лагано избегава од 2012, Срдановић је листу Данас казао да сама чињеница да истог човека истовремено позива на дебату и назива насилником довољно говори о доследности тог позива. „Њему није стало до разговора са мном.
Текст из 2 чланка. 24 реченице преносе сви.
Тачно 5.286 дана је прошло откако је Александар Вучић последњи пут учествовао у политичкој дебати.
Ако ту не рачунамо "полемисање" са сликом Илије Срдановића, првог на Студентској листи, у дворишту родитељске куће и уз присуство камена за купус.
Шалу у страну, отприлике толико времена је прошло откако се донедавни председник нашао у опозиционом углу у политичком рингу Србије.
Узимајући то у обзир, поставља се питање да ли ће јавност, након више од 14 година, поново угледати Вучића у телевизијском дуелу?
Некадашњи председник и премијер Србије, али и бивши председник Српске напредне странке, након одржаних ванредних парламентарних избора 25. октобра мораће да се привикава на нове околности и да потенцијално мења поједине, устаљене праксе.
Јер, откако је Томислав Николић победио Бориса Тадића у другом кругу председничких избора 20. маја 2012. године, Александар Вучић је навикао да на један условно речено специфичан начин – „влада“ Србијом.
Између осталог, током претходних 14 година карактеристично је било да Вучић у својим јавним обраћањима истакне како се не плаши нити једног свог политичког опонента.
Али, када се погледа уназад, последњи пут када се Вучић нашао у политичкој дебати било је 7. маја 2012. године, дан након првог круга председничких избора.
Тада су наспрам њега у студију телевизије Б92 стајали Драган Ђилас и Чедомир Јовановић.
Старе навике тешко умиру
Упитан о сталним позивама Вучића на ТВ дуел, иако их лагано избегава од 2012, Срдановић је листу Данас казао да сама чињеница да истог човека истовремено позива на дебату и назива насилником довољно говори о доследности тог позива.
„Њему није стало до разговора са мном.
Он жели да ме представи као носиоца Студентске листе, како би све изгледало као лична борба између нас двојице“, рекао је он.
Казао је и да је „то стара тактика: свести покрет на једног човека, а затим нападати тог човека“.
„Ово није борба између њега и мене, ово је борба народа Србије против зла, избор између Србије и мафије“, казао је Срдановић.
„После четрнаест година избегавања сваког равноправног разговора, његова изненадна жеља за дебатом последња је сламка спаса за коју се хвата.
Не желимо политичком дављенику да дајемо појас за спасавање“, рекао је Срдановић, говорећи о разлозима због којих тај позив није прихватио.
Доскорашњег председника ни током ове изборне кампање нисмо могли да видимо у ТВ дуелима.
Тај формат је био организован на неколико телевизијских станица.
Вучић је, подсећамо, био први на листи „Уједињена Србија“.
Једноставно, он се појављује сам, полемише са водитељима и људима који нису у студију и немају прилику да одговоре.
Комично или не, носилац листе „Уједињена Србија“ је потом у видео обраћању на свом Инстаграм налогу организовао фиктиван дијалог са Срдановићем, односно његовом сликом и каменом за потапање купуса.
Након избора, а више од 750 недеља касније, Вучић се поново нашао у опозицији, а самим тим, остаје питање да ли ће се поново, након толико времена, окушати у јавном сучељавању мишљења са политичким противницима.
Међутим, ако се по јутру дан познаје, и након 25. октобра и даље се могу приметити слични патерни код појединих медија који су словили за прорежимске током претходних 14 година.
Другим речима, и даље се неприкладним речником и неистинама таргетирају Вучићеви противници.
Остаје да се види да ли, барем у његовом случају, „старе навике тешко умиру“.
Уместо дебате, његов лик на малим екранима на „репеат“
Мониторинг телевизијске приказаности/видљивости током 24 часа програма, који је спровео Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) од 11. до 30. септембра 2026. године, показује изразиту доминацију Александра Вучића у анализираном периоду.
На пет посматраних телевизија – РТС 1, Пинк, Прва, Б92 и Хепи – шест праћених политичких актера укупно је остварило 4.682,5 минута приказаности, односно видљивости.
Од тог времена, Вучићу припало је 3.650,5 минута, односно 78 одсто укупне приказаности, док је СНС имао додатних 585,5 минута, односно 13 одсто.
То значи да су Александар Вучић и СНС заједно заузели 4.236 минута, односно око 90,5% укупног времена евидентираног за шест праћених актера.
Овакав однос медијске заступљености позиције на власти био је „норма“ током претходних 14 година.
Наиме, Вучић и СНС су на прорежимским медијима, који су покривени национално фреквенцијом, обилато заузимали простор на малим екранима – у промотивном тону, разуме се, без друге стране.
Комично или не, носилац листе "Уједињена Србија" је потом у видео обраћању на свом Инстаграм налогу организовао фиктиван дијалог са Срдановићем, односно његовом сликом и каменом за потапање купуса.
Након избора, а више од 750 недеља касније, Вучић се поново нашао у опозицији, а самим тим, остаје питање да ли ће се поново, након толико времена, окушати у јавном сучељавању мишљења са политичким противницима.
Међутим, ако се по јутру дан познаје, и након 25. октобра и даље се могу приметити слични патерни код појединих медија који су словили за прорежимске током претходних 14 година.
Другим речима, и даље се неприкладним речником и неистинама таргетирају Вучићеви противници.
Остаје да се види да ли, барем у његовом случају, "старе навике тешко умиру".