'Promene počinju odmah', poručuje Studentska lista; Vučić ih optužuje za 'teror'
- Autor, Dejana Vukadinović i Milica Radenković Jeremić
- Funkcija, BBC News na srpskom
- Objavljeno
- Vreme čitanja: 6 min
Jedni u stranačkim prostorijama kao odlazeća, a drugi na otvorenom - u parku, okruženi drvećem, kao buduća vlast.
Dve najjače političke opcije u budućem sazivu parlamenta, ali u suprotnim poslaničkim klupama, obratile su se medijima 29. oktobra, u razmaku od 60 minuta.
„Promene počinju odmah, institucije moraju da rade svoj posao.
„Mirna i zakonita tranzicija vlasti nije stvar dobre volje pojedinca, već obaveza prema građanima", izjavio je student Filip Ubović ispred Studentske liste u Pionirskom parku, u centru Beograda, gde je do nedavno bilo šatorsko naselje provladinih pristalica.
Sat vremena ranije pred novinare je izašao Aleksandar Vučić, bivši predsednik Srbije i nosilac liste „Ujedinjenja Srbija" Srpske napredne stranke (SNS), koja će imati 104 poslanika u novom sazivu parlamenta.
Optužio je Studentsku listu i pokret za „teror", odgovorio na tvrdnje o navodnom iznošenju para iz državne banke Poštanske štedionice i finansiranju Telekoma Srbije, ali i potvrdio pisanja medija da je imao sastanak sa policijskim starešinama u izbornom danu.
Studentska lista, nastala iz masovnih protesta posle novosadske tragedije i pogibije 16 ljudi, pobedila je Srpsku naprednu stranku (SNS) na nedavno održanim vanrednim izborima 25. oktobra.
Republička izborna komisija (RIK) tek treba da objavi zvanične i konačne rezultate, ali predstavnici pobedničke opcije na prvoj, zvaničnoj konferenciji poručuju da „taj mandat počinje odmah, ne čekajući da se formira novi saziv vlade".
Smene i poštovanje zakona
Četvoro ljudi ispred Studentske liste govorilo je u Pionirskom parku, u kojem je donedavno bio Ćacilend, postavljen još u martu 2025.
Naziv su mu dali protivnici naprednjaka, koristeći pogrdni izraz za pristalice SNS-a.
Okruženi mnoštvom novinara i snimatelja pozvali su na neopozive ostavke čelnih ljudi u pravosuđu, obaveštajnim agencijama (Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija), kao i policijskih službenika koji su prekršili zakon.
„Posle preduzetih navedenih radnji, neophodno je da direktor policije Dragan Vasiljević podnese hitnu i neopozivu ostavku, imajući u vidu da je drastično kršio sve etičke i zakonske principe na koje ga funkcija obavezuje.
„Od svih ostalih službenika BIA tražimo da odmah prestanu sa aktivnostima usmerenim na diskreditaciju političkih neistomišljenika i da se vrate isključivo postupanju u skladu sa zakonom", poručila je Svetlana Stanarević, profesorka Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu.
Traže i ostavku Vladimira Lučića, direktora Telekoma, jedne od najvećih telekomunikacionih kompanija na Zapadnom Balkanu, ali i smenu svih odgovornih za odluke zbog kojih je firma bila „pod političkim uticajem" i „nerazumno" trošila novac.
Među njihovim zahtevima je i provera tokova novca uloženih u projekte poput Ekspa, međunarodne izložbe 2027, luksuznog naselja Beograd na vodi, izgradnje stadiona u Leskovcu na jugu Srbije.
Pozvali su i Mladena Nenadića, javnog tužioca za organizovani kriminal da dela u predmetima koje javnost zanima: od 'Nadstrešnice' do 'Generalštaba'.
Traže razrešenje slučajeva rušenja u Savamali, ubistva na Senjaku, pogibije žene na naplatnoj rampe Doljevac, ubistva Olivera Ivanovića, srpskog političara sa Kosova.
„Tražimo ostavku Nenada Stefanovića (višeg javnog tužioca) zbog toga što je kršenjem načela nepristrasnosti i selektivnog postupanja ugrozio poverenje građana u javno tužilaštvo", izjavio je Jovan Vujačić sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu i 63. na Studentskoj listi.
Pozvali su na popis zatečenog stanja u državnim institucijama, ministarstvima, reviziju javnih nabavki u skladu sa zakonima.
Osvrnuli su se i na stanje u medijima, zahtevajući dodatne ostavke na Radio-televiziji Srbije (RTS), pored generalne direktorke Manje Grčić.
„Razlozi su selektivno izveštavanje, gušenje pluralizma, nekritičko prenošenje poruka vlasti i stigmatizacija predstavnika studenata i građana.
„Naši poslanici među prioritete stavljaju popunjavanje Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)", rekla je Mirjana Nikolić, rektorka Fakulteta umetnosti u Beogradu.
Pogledajte video: Studentska lista i zahtevi za institucije
Odbacivanje optužbi
Pet kilometara dalje, Vučić se medijima obraćao u sedištu Srpske napredne stranke, osvrnuvši se na izbornu noć.
„Rekao sam im: 'Ako izgubimo, priznaćemo istog sekunda, ako pobedimo, neću dozvoliti da neko tu pobedu ukrade'", izjavio je.
Britanski Tajms prethodno je objavio da je Vučić bio spreman silom da zadrži vlast, ali da je od toga odustao pošto je postalo jasno da je Studentska lista ubedljivo pobedila.
Na tu odluku su uticali i pojedini evropski lideri, između ostalih Viktor Orban, bivši premijer Mađarske, prema navodima Tajmsa.
Bivši predsednik Srbije potvrdio je da se čuo sa Orbanom, ali sat i 45 minuta pošto je priznao poraz pred novinarima.
Sledećeg jutra razgovarao je sa Emanuelom Makronom, predsednikom Francuske, Đorđom Meloni, italijanskom premijerkom, i Antonijom Koštom, predsednikom Evropskog savetadva dana kasnije, rekao je.
„Možemo da potvrdimo da je, nakon izbornih rezultata u Srbiji, održan kratki telefonski razgovor između predsednika Košte i Aleksandra Vučića.
„U utorak, 27. oktobra, predsednik Košta je razgovarao i sa vodećim kandidatom 'Studentske liste' Ilijom Srdanovićem", odgovorili su iz kabineta za BBC na srpskom.
BBC je pisao kabinetima francuskog predsednika i italijanske premijerke, ali odgovor nije stigao.
Vučić je odbacio optužbe da je odlazeća vlast pokušala da destabilizuje finansije i poremeti isplatu penzija, iznošenjem milijardu dinara iz državne banke Poštanske štedionice.
„Postoje ozbiljne indicije da je iz Poštanske štedionice pokušano da se iznese ogromna količina novca, oko milijardu dinara, što je moglo da ugrozi finansijski sistem, likvidnost banke i eventualno dovede do poremećaja u redovnoj isplati plata i penzija", rekao je Nemanja Karović, kandidat Studentske liste za RTS.
Donedavni predsednik je ove tvrdnje opisao kao „notornu laž".
„To je devet miliona evra. Nama treba 700 miliona evra za penziju", rekao je.
Poštanska štedionica demantovala je Karovićeve tvrdnje.
„Banka obaveštava javnost da su takve tvrdnje netačne i neosnovane.
„Poštanska štedionica je stabilna, likvidna i sistemski značajna finansijska institucija, koja poslovanje obavlja u skladu sa važećim propisima“, saopštili su iz Poštanske štedionice.
BBC na srpskom nije mogao nezavisno da proveri ove navode, kao ni da li je slučaj prijavljen policiji.
Za isplatu penzija mesečno se izdvaja oko 97 milijardi dinara, što je oko 825 miliona evra, podaci su Ministarstva finansija Srbije dostavljeni BBC novinarki.
Karovićeve navode da je Telekom finansirao provladin list Informer sa „500.000 do 700.000 evra mesečno", Vučić nije odbacio.
„Naravno da je finansirao jer je to jedini način da opstane sa vlastitim sadržajem sa svim drugim operaterima", rekao je.
On je najavio velike promene unutar SNS-a, izjavivši da će se partija boriti u parlamentu kao poslanička grupa „Srbija protiv terora", optužujući Studentsku listu za pritiske na institucije i medije.
