16.10.
2026.
Пелет у Србији поскупео је око 50 одсто за годину дана, а тона сада кошта и до 52.000 динара.
Потражња за пелетом је током ове године изузетно велика, а професор Шумарског факултета Бранко Главоњић рекао је данас да домаће фабрике бележе рекордну производњу, док су цене на већини стоваришта између 42.000 и 48.000 динара по тони.
16.10.
2026.
Пелет у Србији поскупео је око 50 одсто за годину дана, а тона сада кошта и до 52.000 динара.
Главоњић је рекао да је снабдевеност тржишта дрвним пелетом добра и да се испоруке потрошачима углавном одвијају редовно.
"Према последњим подацима које смо добили од стоваришта и других малопродајних објеката, преко 90 одсто тих малопродајних објеката је добро снабдевено. Има довољно количина дрвног пелета и дрвни пелет се испоручује редовно потрошачима", навео је Главоњић за РТС.
Додао је да се у око десет одсто малопродајних објеката, углавном мањих стоваришта у мањим местима, на испоруку чека до седам дана. Истакао је да фабрике раде нормално и да нема већих проблема у производњи. Главоњић је навео да се више од 90 одсто пелета који се троши у Србији производи у домаћим фабрикама, док око десет одсто потиче из увоза.
У првих девет месеци ове године увезено је око 46.600 тона пелета, што је приближно 4.000 тона више него током целе 2025. године.
"То показује колико је била велика потражња", рекао је Главоњић. Истовремено, додао је, домаћи произвођачи бележе рекордну производњу, а већина фабрика је за осам месеци произвела количине које су достигле њихову укупну производњу из 2025. године.
Када је реч о ценама, Главоњић је рекао да се пелет на стовариштима углавном продаје за 42.000 до 48.000 динара по тони, али да постоје и скупље понуде.
"На највећем броју стоваришта наши грађани могу купити пелет у том опсегу од 42.000 до 44.000 динара, а ако купују пелет у фабрикама, он је још јефтинији и могу га купити у зависности од фабрике до фабрике за 38.000 до 40.000 динара", објаснио је Главоњић.
Поједина стоваришта продају и увозни пелет из Хрватске по цени од 50.000 динара, али је, како је нагласио, реч о квалитетном пелету од храстовог дрвета, класе А1. Главоњић је подсетио да је у Србији на снази правилник који прописује техничке и друге захтеве за дрвна горива и обавезну контролу квалитета пелета који се продаје на домаћем тржишту.
"На свакој оној врећици пелета мора да буде одштампана или залепљена декларација на којој се налазе многи подаци, између осталог и податак када је извршена контрола квалитета тог пелета који се налази у тој врећици", објаснио је Главоњић.
Навео је да је број домаћих произвођача који су сертификовали пелет порастао са 40 у марту на 46, док је број сертификованих страних фабрика повећан са осам на 11.
28.10.
2026.
Интегрални тост, авокадо, јаја и поврће: нутриционисткиња открива вечеру коју спрема за 10 минута када нема енергије за дуго кување.
Говорећи о регионалном тржишту, Главоњић је навео да цена пелета у Словенији достиже 530 евра по тони, у Хрватској се креће од 410 до 430 евра, док је у Босни и Херцеговини код произвођача око 325 евра. Црна Гора је ограничила малопродајне цене пелета на 250 евра за другу и 270 евра за прву класу квалитета, али истиче да та мера засад није дала очекиване резултате, јер су се појавиле несташице. Према речима Главоњића, потражња за пелетом у октобру је мања него у септембру, јер је већина домаћинстава већ обезбедила огрев за зиму.
"Уколико не дође до неких озбиљнијих промена на тржишту осталих енергената, очекујемо да ће тај пад тражње бити настављен и у наредним недељама зато што је највећи број домаћинстава већ набавио дрвни пелет", истакао Главоњић. Он је проценио да ће се ове године у Србији на пелет грејати око 200.000 домаћинстава, можда и нешто више, због чега очекује рекордну годину и по производњи и по потрошњи.
За разлику од пелета, тржиште огревног дрвета је, према оцени Главоњића, једно од најстабилнијих тржишта енергената у Србији.
"Понуда огревног дрвета је одлична. То је једно од најстабилнијих тржишта енергената у нашој земљи", нагласио је Главоњић.
Цене се, у зависности од региона, крећу од 8.000 динара на југу до 11.500 динара на северу Србије. На питање које је дрво најбоље за огрев, Главоњић је истакао да је најважније да буде добро осушено.
"Најбоље гори добро просушено дрво и то је једини, да кажемо, савет потрошачима. Наравно, ако могу да бирају, онда је најбоље да то буде дрво тврдих лишћара", рекао је Главоњић.
30.10.
2026.
На евиденцији служби за запошљавање у октобру било је 654.000 слободних радних места, што је 31.000 више него годину дана раније.
30.10.
2026.
Поруке из Брисела најављују подршку реформама. Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
30.10.
2026.
РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
30.10.
2026.
Дефицит износи 6,58 милијарди долара (6.576,3 милиона долара), што чини смањење од седам одсто у односу на исти период претходне године.
30.10.
2026.
Компанија је смањила дуговања према банкама, док је у стратешке пројекте уложила 19,2 милијарде динара.
30.10.
2026.
Без нових дозвола не би били обухваћени наставак рада НИС-а, преговори о промени власништва и транспорт сирове нафте.
30.10.
2026.
АПИ Банк нуди орочену штедњу у еврима на 12 месеци уз каматну стопу од 3,80 одсто и могућност располагања са 30 одсто депозита.
30.10.
2026.
Брујић је рекао да се дешава да у мењачницама нема девиза, али да грађани разумеју тренутну ситуацију.
