Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

ДруштвоПрви објавио Telegraf, 2. нов, 08:27 · последњи 2. нов, 08:55

Призор из речног корита СЛЕДИО власника чамца: Ево шта се крије иза мистериозног створа са Дунава

3 медија · 3 текста · 1 изворни Истражи мрежу
Фото из чланка: Телеграф
Преглед вести

Хронологија

  1. 2. нов
    Објектив (отвара се у новом прозору)
    Снимак крупног створа на Дунаву запалио мреже у Србији: Личи на дабра, али ево о чему се заправо ради
    Присуство инвазивних врста у домаћем хидросистему поново је дошло у жижу јавности након што је забележен случај крупног примерка нутрије како мирује у унутрашњости речног пловила на Дунаву. Снимак, који је објавио… Цео текст

    Присуство инвазивних врста у домаћем хидросистему поново је дошло у жижу јавности након што је забележен случај крупног примерка нутрије како мирује у унутрашњости речног пловила на Дунаву.

    Снимак, који је објавио аутор онлајн пројекта “Гаврина кухиња”, покренуо је дебату међу грађанима око идентификације животиње, крећући се од нагађања о аутохтоним дабровима до претпоставки о аномалним примерцима градских глодара.

    Снимак погледајте ОВДЕ.

    Биолошка класификација брзо је разрешила недоумице: реч је о врсти пореклом из водених биотопа Јужне Америке, морфолошки препознатљивој по масивној грађи, дугом репу без длаке и карактеристичним наранџастим секутићима.

    Ова врста је на просторе Србије интродукована седамдесетих година прошлог века са примарном наменом узгоја у крзнарској индустрији. Услед гашења комерцијалних фарми и бекства јединки у отворене екосистеме, нутрије су развиле стабилне, дивље популације са израженом адаптивном способношћу. Данас насељавају шири појас Подунавља, приобаље београдских река, басен Тисе, као и зоне ушћа Велике Мораве, Млаве и Пека.

    Стручњаци оцењују да нутрије начелно не показују агресију према људима и већину времена проводе у пасивном одмору или потрази за биљном храном дуж обала. Ипак, њихово све слободније кретање и коришћење приватних чамаца и понтона као одморишта илуструју степен њихове натурализације у урбаним и полуурбаним зонама речних токова.

  2. 08:27
    Телеграф (отвара се у новом прозору) први објавио
    Призор из речног корита СЛЕДИО власника чамца: Ево шта се крије иза мистериозног створа са Дунава
    Призор из речног корита СЛЕДИО власника чамца: Ево шта се крије иза мистериозног створа са Дунава Присуство инвазивних врста у домаћем хидросистему поново је дошло у жижу јавности након што је забележен случај крупног… Цео текст

    Призор из речног корита СЛЕДИО власника чамца: Ево шта се крије иза мистериозног створа са Дунава

    Присуство инвазивних врста у домаћем хидросистему поново је дошло у жижу јавности након што је забележен случај крупног примерка нутрије како мирује у унутрашњости речног пловила на Дунаву.

    Снимак, који је објавио аутор онлајн пројекта "Гаврина кухиња", покренуо је дебату међу грађанима око идентификације животиње, крећући се од нагађања о аутохтоним дабровима до претпоставки о аномалним примерцима градских глодара.

    Биолошка класификација брзо је разрешила недоумице: реч је о врсти пореклом из водених биотопа Јужне Америке, морфолошки препознатљивој по масивној грађи, дугом репу без длаке и карактеристичним наранџастим секутићима.

    Ова врста је на просторе Србије интродукована седамдесетих година прошлог века са примарном наменом узгоја у крзнарској индустрији. Услед гашења комерцијалних фарми и бекства јединки у отворене екосистеме, нутрије су развиле стабилне, дивље популације са израженом адаптивном способношћу. Данас насељавају шири појас Подунавља, приобаље београдских река, басен Тисе, као и зоне ушћа Велике Мораве, Млаве и Пека.

    Стручњаци оцењују да нутрије начелно не показују агресију према људима и већину времена проводе у пасивном одмору или потрази за биљном храном дуж обала. Ипак, њихово све слободније кретање и коришћење приватних чамаца и понтона као одморишта илуструју степен њихове натурализације у урбаним и полуурбаним зонама речних токова.

    (Телеграф.рс)

    Видео: Рад Тијане Милић, Емилије Коларевић, Константина Ђорђа Ћирковића - "Где се крије дух Београда"

    Телеграф.рс задржава сва права над садржајем. За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.

  3. 08:55
    Блиц (отвара се у новом прозору) навео извор, 27 мин после првог
    Мистериозна неман у чамцу на Дунаву: Биолози потврдили да је у питању нутрија
    Нутрије су у Србију увезене седамдесетих година ради узгоја за крзно, али су се населиле у природи након гашења фарми Нутрије нису агресивне, али се све више прилагођавају животу близу људи, користећи чамце и понтоне… Цео текст

    Нутрије су у Србију увезене седамдесетих година ради узгоја за крзно, али су се населиле у природи након гашења фарми

    Нутрије нису агресивне, али се све више прилагођавају животу близу људи, користећи чамце и понтоне као места за одмор

    Присуство инвазивних врста у домаћем хидросистему поново је дошло у жижу јавности након што је забележен случај крупног примерка нутрије како мирује у унутрашњости речног пловила на Дунаву.

    Снимак, који је објавио аутор онлајн пројекта "Гаврина кухиња", покренуо је дебату међу грађанима око идентификације животиње, крећући се од нагађања о аутохтоним дабровима до претпоставки о аномалним примерцима градских глодара у Дунаву.

    Биолошка класификација брзо је разрешила недоумице: реч је о врсти пореклом из водених биотопа Јужне Америке, морфолошки препознатљивој по масивној грађи, дугом репу без длаке и карактеристичним наранџастим секутићима.

    Ова врста је на просторе Србије интродукована седамдесетих година прошлог века са примарном наменом узгоја у крзнарској индустрији. Услед гашења комерцијалних фарми и бекства јединки у отворене екосистеме, нутрије су развиле стабилне, дивље популације са израженом адаптивном способношћу.

    Данас насељавају шири појас Подунавља, приобаље београдских река, басен Тисе, као и зоне ушћа Велике Мораве, Млаве и Пека.

    Стручњаци оцењују да нутрије начелно не показују агресију према људима и већину времена проводе у пасивном одмору или потрази за биљном храном дуж обала. Ипак, њихово све слободније кретање и коришћење приватних чамаца и понтона као одморишта илуструју степен њихове натурализације у урбаним и полуурбаним зонама речних токова.

Особе и институције у овој вести

  • Телеграф
Сва имена у вестима →

Ко је с ким повезан

Додирните име да отворите његове везе у Мрежи.

ТелеграфТелеграфГаврина кухињаГаврина кухињаИстражи целу мрежу вести

Ко је у вести

11

Особе, институције и њихови извори.

Организације

Места

11 од 11 · Изаберите за изворе и везе

Ко пише

3медија
3текста
  • Objektiv
  • Telegraf
  • Blic

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

Вести

  • Избори1042
  • Друштво855
  • Економија601
  • Спољна политика561
  • Правосуђе502
  • Медији417
  • Безбедност232
  • Политика165
  • Косово57

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 4432 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете