Све вести
Фото из чланка: ИнсајдерПриведено девет особа, међу њима командант САЈ Игор Жмирић, због сумње за мучење у гаражи Владе Србије
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 3 од 6 медија.
Девет особа, међу којима осам полицијских службеника и један бивши припадник МУП-а, задржано је до 48 сати због сумње да су у гаражи зграде Владе Србије, у ноћи између 14. и 15. августа 2025. године, применом силе и претње злостављали и мучили више особа, саопштио је МУП. Међу осумњиченима су командант САЈ Игор Жмирић, као и више садашњих и бивших припадника Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО).
У међувремену је стигло и званично саопштење МУП-а, према којем је, по налогу јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, задржавање до 48 сати одређено за девет особа. Међу осумњиченима је и Игор Жмирић, за чије је привођење налог издало Прво основно јавно тужилаштво у Београду, потврђено је Инсајдеру из тог тужилаштва.
(1978), који је у време извршења кривичног дела био полицијски службеник МУП Р Србије, због постојања основа сумње да су извршили кривично дело злостављање и мучење, саопштило је вечерас Министарство унутрашњих послова. Како се наводи у саопштењу, кривично дело је извршено на тај начин што су осумњичени 14/15. августа 2025. године од око 22,30 часова до 1,00 час у Београду, у гаражи зграде Владе Републике Србије у Немањиној улици, у стању урачунљивости, а били свесни свога дела, чије су извршење хтели и били свесни да је њихово дело забрањено, као саизвршиоци, у својству службених лица у вршењу службе при МУП Р Србије, Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката, применом силе и претње, већем броју оштећених лица нанели велики бол и тешке патње, с циљем да од њих добију обавештење и да их застраше и незаконито казне.
Осумњичени ће у законском року бити приведени надлежном тужилаштву.
Цео упоредни текст2 реченице у више медија, 105 само у једном
Текст из 6 чланака. Ниједну реченицу не преносе сви, у 9 се разликују.
Још 6 реченица које преноси само по један медиј
Командант Специјалне антитерористичке јединице Игор Жмирић приведен је у великој акцији Сектора унутрашње контроле МУП-а Србије.
Студенткиња Николина Синђелић изјавила је вечерас за ФоНет да очекује да се поступак у вези са случајем тортуре којој је била изложена прошири на све који су у томе учествовали, укључујући и особе које до сада нису идентификоване, истичући да тај случај мора да буде заокружен.
„Надам се да ће сви који су учествовали у томе одговарати, баш због тога што је и колега Душан био у тој тортури, као и други који су били са мном ту.
Надам се да ће се радити и на идентификовању људи који су и њих малтретирали, а које нисмо успели да идентификујемо, и да ће се онда заокружити прича“, рекла је Синђелић.
Она је поручила да ће наставити правни поступак и да чека даље реакције институција.
Налог за хапшење издало је Прво основно јавно тужилаштво у Београду, а према информацијама РТС-а, осумњичени се терете за злостављање студентице Николине Синђелић и њених колега.
Девет особа, међу којима осам полицијских службеника и један бивши припадник МУП-а, задржано је до 48 сати због сумње да су у гаражи зграде Владе Србије, у ноћи између 14. и 15. августа 2025. године, применом силе и претње злостављали и мучили више особа, саопштио је МУП.
Командант Специјалне антитерористичке јединице (САЈ), пуковник полиције Игор Жмирић, ухапшен је у среду, 4. новембра, у акцији Сектора унутрашње контроле Министарства унутрашњих послова Србије.
Вест је први објавио лист „Данас“, позивајући се на више извора из МУП-а, а потом су је потврдили и други медији, укључујући Н1 и Нову.рс.
Међу осумњиченима су командант САЈ Игор Жмирић, као и више садашњих и бивших припадника Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО).
МУП је саопћио да је задржавање до 48 сати одређено полицијским службеницима с иницијалима И.
У међувремену је стигло и званично саопштење МУП-а, према којем је, по налогу јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, задржавање до 48 сати одређено за девет особа.
Још 6 реченица које преноси само по један медиј
Реч је о осморици активних полицијских службеника и једном бившем припаднику полиције.
МУП објавио детаље: Сумња на злостављање и мучење
Према саопштењу Министарства унутрашњих послова, осумњиченима се на терет ставља кривично дело злостављање и мучење.
МУП је навео да се сумња да су припадници Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО) у ноћи између 14. и 15. августа 2025. године, у времену од 22.30 до један час после поноћи, у гаражи зграде Владе Србије у Немањиној улици, противзаконито поступали према већем броју лица.
Те вечери у Београду је одржан један од антивладиних протеста које је предводио студентски покрет.
Осумњичени су били свесни да је „њихово дело забрањено, али су као припадници Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката, силом и претњама, већем броју људи нанели велики бол и тешке патње", стоји у саопштењу МУП-а.
Према наводима из саопштења, осумњичени су, како се сумња, применом физичке силе и претњи нанели оштећенима велики бол и тешке патње, с намером да од њих добију информације, застраше их и незаконито казне.
Још 24 реченице које преноси само по један медиј
МУП је објавио иницијале девет особа којима је одређено задржавање: И.
Последњи са списка у време догађаја био је полицијски службеник, али више није припадник МУП-а.
За све осумњичене предвиђено је привођење надлежном јавном тужилаштву у законском року.
Случај студенткиње Николине Синђелић
Према сазнањима „Данаса“, акција је повезана са догађајима из августа 2025. године, када је студенткиња Николина Синђелић са другим студентима била приведена током протеста у Београду.
Она је раније јавно износила тврдње о злостављању у гаражи зграде Владе Србије.
Према информацијама које су објавили „Данас“ и Н1, Жмирић и други приведени доводе се у везу са сумњама да су учествовали у незаконитом поступању према студентима и другим грађанима.
Портал Нова.рс објавио је да је у акцији приведено више бивших и садашњих припадника ЈЗО, као и да се међу њима налази Милан Вуковић, познат по надимку Бака.
Исти портал наводи да су предмет истраге и интервенције полиције из јула и августа 2025. године у околини Правног факултета у Београду.
За сада није званично разјашњено да ли су све поменуте интервенције обухваћене истим кривичним предметом или су поједини догађаји предмет засебних поступака.
Акцију привођења извео је Сектор унутрашње контроле МУП-а, по налогу Првог основног јавног тужилаштва у Београду, потврђено је за ББЦ на српском.
Групи приведених полицајаца одређено је задржавање од 48 сати.
У протеклих 15 месеци, колико је прошло од догађаја до привођења, Жмирић је новембра 2025. постављен за команданта јединице САЈ.
После овогодишњих парламентарних избора 25. октобра, на којима је Српска напредна странка изгубила власт после 14 година, ухапшени су и Марко Кричак, командант Управе криминалистичке полиције, и Бошко Секуловић, начелник Службе за сузбијање криминала.
О сумњама на полицијску бруталност током протеста 14. августа, говорило се од првог дана.
Више студената, међу њима и Николина Синђелић, оптужили су Кричка и друге припаднике ЈЗО да су их тада физички и психички малтретирали у гаражи Владе Србије.
Кричак ми је претио силовањем пред свима, испричала је Синђелић за телевизију Н1.
Министарство унутрашњих послова одбацило је ове тврдње, а Кричак тужио Синђелић.
Реакцију Врховног јавног тужилаштва Србије средином августа 2025. затражио је и Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду, у име Проширеног ректорског колегијума.
Чланови Проширеног ректорског колегијума дубоко су потресени сведочењима студената о полицијској бруталности у згради Владе, 15. августа, навео је Ђокић у саопштењу.
Наводе о полицијском насиљу одбацио је тада и Ивица Дачић, министар унутрашњих послова Србије.
Тврдио је да је студенткиња заједно са још петоро учествовала у „незаконитој блокади саобраћаја и позивала на напад на полицију, бакљама гађала припаднике полиције" и да је имала код себе бакљу.
„Око 1.30 доведена је у (полицијску станицу) Стари град, и тужилац се изјаснио да има елемената за прекршајни поступак и у три сата је пуштена из станице.
„Није било везивања, вређања, нити било каквог малтретирања", рекао је Дачић.
Међу осумњиченима је и Игор Жмирић, за чије је привођење налог издало Прво основно јавно тужилаштво у Београду, потврђено је Инсајдеру из тог тужилаштва.
Припадници Министарства унутрашњих послова, Сектора унутрашње контроле, данас су по налогу јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, донели решење о задржавању до 48 сати следећим полицијским службеницима МУП Републике Србије И.
(54), и грађанину М.В.
(1978), који је у време извршења кривичног дела био полицијски службеник МУП Р Србије, због постојања основа сумње да су извршили кривично дело злостављање и мучење, саопштило је вечерас Министарство унутрашњих послова.
Сумњичи их се за кривично дјело злостављање и мучење.
Како се наводи у саопштењу, кривично дело је извршено на тај начин што су осумњичени 14/15. августа 2025. године од око 22,30 часова до 1,00 час у Београду, у гаражи зграде Владе Републике Србије у Немањиној улици, у стању урачунљивости, а били свесни свога дела, чије су извршење хтели и били свесни да је њихово дело забрањено, као саизвршиоци, у својству службених лица у вршењу службе при МУП Р Србије, Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката, применом силе и претње, већем броју оштећених лица нанели велики бол и тешке патње, с циљем да од њих добију обавештење и да их застраше и незаконито казне.
Осумњичени ће у законском року бити приведени надлежном тужилаштву.
Још 23 реченице које преноси само по један медиј
Из Првог основног тужилаштва у Београду претходно је потврђено да постоји налог тог тужилаштва за привођење команданта САЈ Игора Жмирића.
У данима након догађаја, више приведених изнело је тврдње да су у гаражи били изложени физичком и психичком насиљу, претњама и понижавању.
Студенткиња Николина Синђелић изјавила је да ју је тадашњи командант ЈЗО Марко Кричак шамарао, ударао јој главу о зид и претио да ће је силовати.
Слична сведочења изнели су и други приведени, међу којима је био и студент Душан Цветковић, који је тврдио да му је полицајац претио да ће га упуцати у главу.
МУП је демантовао наводе о злостављању и саопштио да је полиција поступала у складу са законом, а да су демонстранти уведени у зграду Владе ради заштите њихове безбедности.
Прво основно јавно тужилаштво у Београду покренуло је предистражне радње против ЈЗО и њеног команданта Марка Кричка.
Тужилаштво је тада навело да је Сектору унутрашње контроле МУП-а наложено да прикупи изјаве и друге доказе.
Према одговору Првог основног тужилаштва који је Инсајдер објавио 29. октобра 2026, снимци надзорних камера затражени су од Сектора унутрашње контроле тек 21. августа 2025, седам дана након догађаја.
МУП је тужилаштву одговорио да снимци не постоје, уз образложење да се бришу након кратког временског периода.
Комплетан извештај Сектора унутрашње контроле достављен је тужилаштву 23. јула 2026. године.
Једно од кључних питања у случају било је постојање снимака надзорних камера из гараже.
Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је у септембру 2025. да је снимке погледао „до у детаље“, али је тврдио да они не потврђују све наводе из сведочења.
Није, међутим, директно одговорио на питање да ли се на снимцима види да полицајци туку грађане
Инсајдер је још 17. августа 2025. упутио питања Влади Србије и МУП-у о томе да ли је догађај снимљен и да ли су надлежне институције тражиле снимке.
Одговори на та питања тада нису стигли.
Жмирић је на место команданта Специјалне антитерористичке јединице постављен 7. новембра 2025. године, решењем директора полиције.
То значи да је на челу ове елитне полицијске формације провео нешто мање од годину дана пре данашњег привођења.
Према званичној биографији коју је приликом његовог именовања објавила Влада Србије, Жмирић је рођен 1979. године у Сомбору, у породици са полицијском традицијом.
Професионалну каријеру започео је у војним формацијама, а потом је службовао у Жандармерији, Противтерористичкој јединици и Специјалној антитерористичкој јединици.
После укидања Противтерористичке јединице 2016. године, прошао је селекцију за САЈ.
Падобранство, које је заволео као тинејџер, довело га је у редове Војске Југославије, а касније и у легендарну 63. падобранску бригаду, пише у биографији на сајту Владе Србије.
После војске, пролази ригорозну селекцију и прелази у новоформирану јединицу - Жандармерију, а потом и у Противтерористичку јединицу, где се издвојио као један од најбољих.
По укидању ПТЈ-а 2016. године, постаје припадник Специјалне антитерористичке јединице.
Године 2019. постављен је на место помоћника команданта Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката, а две године касније упућен је у Жандармерију.
Још 40 реченица које преноси само по један медиј
На место помоћника команданта ЈЗО вратио се 2023. године, на предлог министра и руководства Дирекције полиције.
Тако је управо у време догађаја који су сада предмет истраге био један од руководилаца јединице чији се припадници сумњиче за злостављање.
Именовање после одласка Спасоја Вулевића
Жмирић је на чело САЈ-а дошао после одласка дугогодишњег команданта Спасоја Вулевића.
Његово именовање било је праћено различитим тумачењима кадровских промена у Министарству унутрашњих послова.
Поједини медији тада су указивали на његове раније функције у ЈЗО, посебно у периоду када је јединицом руководио Марко Кричак.
Садашње хапшење отвара нова питања о поступању припадника ове полицијске формације током протеста 2025. године, али и о одговорности руководилаца који су у том периоду били на командним положајима.
Кривични поступак тек треба да утврди појединачну одговорност сваког осумњиченог.
Шта следи после хапшења?
Полиција је потврдила да је девет особа задржано до 48 сати, што значи да у том року треба да буду изведене пред надлежног јавног тужиоца.
Након саслушања биће одлучено о даљим процесним корацима, укључујући евентуални предлог суду за одређивање притвора.
Важно је разликовати полицијско задржавање од судског притвора.
Само задржавање не представља утврђивање кривице.
Остаје да се утврди и да ли ће привођење садашњег команданта САЈ-а довести до промене на челу једне од најважнијих специјалних јединица српске полиције.
Према до сада доступним информацијама, није објављена званична одлука о његовој смени.
Извори: Министарство унутрашњих послова Србије, Данас, Н1, Нова.рс, 021.рс, Блиц, Влада Републике Србије
У тој јединици је радио до 2021. године када је поново упућен у Жандармерију, на место саветника команданта, све до повратка у ЈЗО 2023.
Жмирић је учествовао у обукама и разменама искустава са најелитнијим јединицама света – руским, америчким, француским.
Завршио је и престижну Академију за спровођење закона у Будимпешти, јединог ФБИ тренинг центра у Европи.
Вишеструки је првак Србије у падобранству, оснивач клуба „Грифон“ и директор падобранске репрезентације Србије.
Иако то није чест случај, Жмирић се огласио неколико дана уочи парламентарних избора 25. октобра, када је одговорио на апел Спасоја Вулевића, његовог претходника на челу САЈ-а и групе бивших полицајаца, да поштују законе и Устав.
„Истичем да нема потребе да било који појединац, а посебно не Спасоје Вулевић, подсећа припаднике САЈ-а шта су њихове дужности, обавезе и професионални задаци.
„Сви припадници ове елитне јединице су врхунски професионалци који добро знају своју улогу у систему безбедности наше државе“, саопштио је Жмирић.
планирање и извршавање најсложенијих безбедносних задатака у борби против тероризма
интервенције у случају талачких ситуација
интервенције у случају отмице ваздухоплова и других кризних ситуација у ваздухопловима
интервенције у случајевима барикадирања и пружања отпора ватреним оружјем,
лишавање слободе чланова организованих криминалних група у сарадњи са другим организационим јединицама МУП-а
обезбеђење личности и објеката који су према процени надлежних државних органа безбедносно угрожени
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, Вајберу.
Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
Уколико имате потребу за радном снагом нудимо вам могућност да на једноставан начин огласите позицију за посао.
Радно место можете огласити у одељку Огласи за посао или једноставно кликом на ову поруку.
Пратите нас на нашој Фацебоок и Инстаграм страници, али и на X налогу.
Претплатите се на ПДФ издање листа Данас.
Жмирић је каријеру почео у Јединици за специјалне операције (ЈСО), која је расформирана 2003. године након убиства премијера Србије Зорана Ђинђића.
Касније је био у Жандармерији, Противтерористичкој јединици (ПТЈ) и ЈЗО-у, гдје је постао замјеник команданта Марка Кричка.
Против њега је раније поднесена кривична пријава због учешћа у хапшењима и малтретирању студената и грађана током протеста у Београду у аугусту прошле године.
На чело САЈ-а постављен је након смјене Спасоја Вулевића, што је, према писању Нова.рс, схваћено као намјера владајуће Српске напредне странке (СНС) да преузме контролу над јединицом у оквиру шире реорганизације МУП-а.
