Пријава нелегалних објеката: Ко још може да поднесе пријаву до 24. октобра

Хронологија

1. 11:31
   NIN (отвара се у новом прозору) први објавио

   Пријава нелегалних објеката: Ко још може да поднесе пријаву до 24. октобра

   21.10. 2026. Просечна цена новоградње била је 3.247, а староградње 3.201 евро по квадрату. Додатни рок од годину дана за подношење пријава, у складу са Законом о посебним условима за евидентирање и упис права на… Цео текст

   21.10.

   2026.

   Просечна цена новоградње била је 3.247, а староградње 3.201 евро по квадрату.

   Додатни рок од годину дана за подношење пријава, у складу са Законом о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима истиче у суботу, 24. октобра. Због тога је Градска управа Београда организовала рад дежурних шалтера тога дана од осам до 16 часова, саопштио је Градски секретаријат за урбанизам и грађевинске послове.

   21.10.

   2026.

   Просечна цена новоградње била је 3.247, а староградње 3.201 евро по квадрату.

   21.10.

   2026.

   Лична карта непокретности од сада је доступна и бесплатно у дигиталном облику, без одласка на шалтер катастра.

   Грађани који нису поднели пријаве из оправданих разлога моћи ће то да учине у просторијама Градске управе у Улици краљице Марије 1. на 15. спрату, прецизирано је у саопштењу.

   Градска управа за урбанизам у Ужицу радиће и у суботу 24. октобра, када истиче рок за пријаву по Закону за упис права над непокретностима, објављено је на званичном градском сајту.

   У саопштењу се појашњава да је Законом о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, прописано да они који из објективних разлога нису поднели пријаву у прописаном року, могу то да ураде у року од годину дана од ступања на снагу овог закона.

   Услов је да уз пријаву доставе и доказе из којих се на несумњив начин може утврдити оправданост за неподношење пријаве.

   Пошто додатни рок од годину дана за подношење пријава истиче 24. октобра грађани који из оправданих разлога нису поднели пријаву моћи ће то да учине током ове седмице, али и у суботу 24. октобра од 08 до 15 часова у просторијама Градске управе за урбанизам Ужице.

   30.10.

   2026.

   Поруке из Брисела најављују подршку реформама. Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.

   30.10.

   2026.

   РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.

   30.10.

   2026.

   На евиденцији служби за запошљавање у октобру било је 654.000 слободних радних места, што је 31.000 више него годину дана раније.

   30.10.

   2026.

   Дефицит износи 6,58 милијарди долара (6.576,3 милиона долара), што чини смањење од седам одсто у односу на исти период претходне године.

   30.10.

   2026.

   Компанија је смањила дуговања према банкама, док је у стратешке пројекте уложила 19,2 милијарде динара.

   30.10.

   2026.

   Без нових дозвола не би били обухваћени наставак рада НИС-а, преговори о промени власништва и транспорт сирове нафте.

2. 15:14
   Нова економија (отвара се у новом прозору) препричао (процена), 27 сати 43 мин после првог

   Последњи рок за додатне пријаве за упис права својине истиче 24. октобра

   Рок за подношење пријаве за евидентирање некретнина по закону, рекламираном као „Свој на своме“, који је трајао више од пола године, истиче у суботу, 24. октобра, пренео је Данас. Ко није поднео захтев у редовном року… Цео текст

   Рок за подношење пријаве за евидентирање некретнина по закону, рекламираном као „Свој на своме“, који је трајао више од пола године, истиче у суботу, 24. октобра, пренео је Данас.

   Ко није поднео захтев у редовном року до 8. фебруара, има прилику да то уради у додатном року до суботе, уз образложење и доказ да је био спречен да то учини у првом року. У валидне разлоге за „пробијање“ првог рока спадају непредвиђене околности, попут болести, повреде, више силе, техничких разлога или путовања.

   Закон „Свој на своме“ донет је као вид олакшице за оно што је у јавности називано легализација објеката који до сада нису легализовани. Да би некретнина била и уписана у катастар, потребно је платити новчану накнаду.

   У промотивној кампањи „Свој на своме“ истицано је да се плаћа 100 евра, мада су у пракси накнаде углавном више и крећу се од 100 до 1.000 евра за куће и станове, у зависности од локације и величине насеља. За евидентирање помоћних објеката до 500 квадрата не плаћа се накнада.

   У неким случајевима грађани су добили обрачуне и по неколико десетина пута веће од најављене цене.

   Поред финансијског подстицаја, по овом закону и административно је олакшан упис објекта у катастар као приватне својине. Није потребно прибављање скупе техничке документације, док је и сам начин пријаве поједностављен. Захтеви су се могли поднети онлајн, у општини или у Пошти.

   Адвокат Гордана Михаиловић каже да је велика предност ове пријаве што брзо и лако дозвољава онима који поседују нелегалне објекте да их пусте у промет.

   „Зна се да је неки објекат био нелегалан и да је претворен у статус легалног, без икакве грађевинске документације, само на основу пријаве. На тај начин се људима, који су изградили те нелегалне објекте, дозвољава да га ставе у неки статус у ком могу да прометују тај објекат“, навела је Михајловић.

   Што се тиче пореза, већина власника таквих објеката, према њеним речима, раније их је пријављивала за легализацију, па је секретаријат за легализацију слао информације Управи јавних прихода, тако да су они плаћали порез.

   Прво су, како је рекла, решавани једноставнији предмети, док ће они компликованији, вероватно сачекати.

   Закон је донет у јесен прошле године, а пријаве су почеле 8. децембра. До 8. фебруара захтеве је поднело 2.470.000 грађана. Иако је, то велики број пријава, адвокат Ђорђе Вукотић упозорава да та информација није репрезентативна када је у питању број објеката.

   „Министарство грађевинарства је давало тумачења да треба да поднесе захтев свако од сувласника, што значи да су многи људи вероватно и дупло подносили. Тако да тих 2,5 милиона не значи ништа, јер не знамо шта су они то сабирали. Може да буде једна огромна зграда, као један објекат, а може и неки мањи објекат да има четири пријаве“, навео је Вукотић.

   Додао је да до сада није објављен званични извештај за колико објеката и које категорије је тражена легализација и на којим општинама јер то може бити објекат који не вреди ништа, вреди 5.000 евра или 500.000 евра.

   За оне који су пробили и додатни рок и нису легализовали објекте, важиће стандардна процедура легализације. Постоје и случајеви где држава има надлежност да сруши објекат, уколико угрожава права или безбедност трећег лица, као и да га присвоји уколико је нелегалан објекат на државном земљишту.

   Вукотић сматра да је иницијатива „Свој на своме“ јако лоше осмишљена и још горе спроведена, као и да се свела на „флоскулу и на једну крајње популистичку реформу“.

   „Уписани су неки објекти са нетачним површинама, неки и без површине. Крајње недоследно се то спроводило. Решена су нека питања неким људима за које није био некакав приоритет, наравно и онима које ја зовем професионалним инвеститорима нелегалне градње. То су они који се баве нелегалном градњом и конкуришу легалној градњи, а толерише их инспекција и после тога се све то легализује“, оценио је Вукотић.

   Додао је да је такав закон био повод да се „прикупи нешто мало пара и створи утисак да се нешто битно ради док се неким привилегованим инвеститорима мимо редоследа и очигледно на нечију интервенцију решавају компликоване пријаве“.

   Како тече пројекат Свој на своме: РГЗ до сада поступио по 219.000 пријава од укупно 2,5 милиона пријава