Александар Вучић недавно је из студиа ТВ Информер професорима бацио рукавицу у лице и поручио им да, ако су сигурни у своја истраживања, оду у Меридиан кладионицу и кладе се да ће његова листа освојити мање од 47,1… Цео текст
Александар Вучић недавно је из студиа ТВ Информер професорима бацио рукавицу у лице и поручио им да, ако су сигурни у своја истраживања, оду у Меридиан кладионицу и кладе се да ће његова листа освојити мање од 47,1 одсто гласова. Јер, ето, њему као та кладионица толико даје.
Нисам професор, али могу да покушам.
Изазов је звучао примамљиво. Ал ћу да се набројим шушки.
План је био да поправим задњи браник своје „шкоде октавије“.
Искрено, видео сам да је Бојан Симишић из Еко Страже покушао нешто слично, али он је нагурао баш јаку квоту и за неких 100 уложених еврића очекивао неких 5.000 евра. Озбиљна цифра, али Бојану није успело.
Желео сам само да се ограничим на понуду бившег председника који је у изазову поменуо тих фамозних 47.1 одсто. И кад каже бивши председник, рачунам, мораће да прихвате. Бојан се, помислио сам, није држао јаних упутстава.
Одлучио сам да уложим 120.000 динара на то да ће листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојити мање од 47,1 одсто гласова. На Меридиановој квоти 1,95, добитак би био 234.000 динара, односно 114.000 динара преко уложеног износа. Није мала разлика за браник. Могло би ту и да претекне.
Запослена на пулту у кладионици покушала је да провуче тикет. Одбијено, каже.
Предложила је да смањим улог, рецимо на 100.000 динара. Пристао сам. Одбијено поново.
„Па који је лимит?“, питао сам.
„Кажу да је неограничено, е сад коме пусте, пусте. Зато што они сад гледају на камерама ко уплаћује“, објаснила је.
Онда како, мајку му? Ако ограничења нема, а човек је спреман да уплати озбиљан новац на исход који је сам Вучић изнео као изазов, зашто тикет не може да се прокњижи?
Запослена ми је рекла да некима уплата прође, а некима не. Нисам сазнао по ком критеријуму. Можда постоји објашњење које нема везе са садржајем тикета. Али из разговора нисам успео да га добијем.
„Да ли сте ви долазили да уплаћујуте некад“, питала је.
„Никад, први пут у животу се кладим“, одговорио сам.
Тако се Вучићев позив претворио у малу репортажу из кладионице. Он је у телевизијском студију поменуо Меридиан и 47,1 одсто, па позвао оне који мисле другачије да се кладе. Ја сам покушао. Нисам тражио да ми неко поклони новац, него да прихвати уплату под условима које је сама кладионица објавила. У том тренутку, квота за мање од 47,1 била је 1,95.
Кладионице се понекад помињу уз истраживања јавног мњења као још један начин да се процени изборни исход. Има разлога за то, али поређење треба пажљиво изрећи: студије о америчким изборима показивале су да тржишта предвиђања могу бити врло прецизна, у неким анализама и прецизнија од анкета, мада не увек и не у свим околностима. То, међутим, не значи да је свака квота поуздано истраживање јавног мњења. Квоте могу да се мењају, а кладионица њима уређује своју понуду и ризик.
Зато је било занимљиво чути како Вучић говори о Меридианових 47,1 одсто као о аргументу. Ако је тај проценат толико убедљив, зашто онда не допустити људима да се кладе против њега?
Не могу да тврдим да је моја уплата одбијена због политичког исхода на који сам хтео да се кладим. Знам само шта сам покушао и шта ми је речено на пулту.
А шири контекст је разлог због ког ми је та опклада деловала привлачно. Када упоредите атмосферу на скуповима СНС-а у Новом Саду и Нишу, на које су људи, према наводима и снимцима који су се појављивали, организовано довожени аутобусима, са доласком студената у Београд - пешке, крвавих табана, својом вољом и ношени уверењима - тешко је не запитати се колико је искрене самоуверености у оних 47,1 одсто.
Ту су и објављени спискови налога који су на друштвеним мрежама ширили увреде и нападе на критичаре власти. Ту су људи који, како се преноси, враћају чланске карте СНС-а, и они који се спремају да пређу на другу страну. Можда су то појединачни случајеви. Али и они говоре нешто о расположењу у редовима власти, нарочито када су праћени нервозом, претњама и хапшењима.
Наравно, ниједан скуп, фотографија ни објава на друштвеним мрежама не може сам по себи да предвиди изборни резултат. Али ни велика излазност не може се зауставити сликама масе на митингу - поготово када те слике делују као да су више замишљене него снимљене. После толико година, грађани ваљда умеју да препознају разлику између политичке представе и стварне подршке.
Не знам колико ће Вучићева листа освојити на изборима. Верујем да ће то бити добрано испод 47.1 одсто. Али, ако је Меридианов праг јавни изазов, било би поштено да човек може да га прихвати.
За сада сам остао без тикета и без новца за браник. А 47,1 одсто остало је тамо где је и почело: у телевизијском студију, као број којим се располаже кад нема потребе да се положи сопствени новац на њега.
Нова.рс
